Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли постоји могућност увођења приправности на раду за возаче општинске управе, обзиром да се исти често позивају ван радног времена за потребе инспекцијских служби?
Чланом 6. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца. На права и дужности из радног односа намештеника примењују се општи прописи о раду и колективни уговори из става 1. овог члана, ако овим или посебним законом није друкчије одређено.
Чланом 8. Закона о раду предвиђено је да Колективни уговор и Правилник о раду (општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.
Следствено томе, колективним уговором код послодавца и општим актом могу се предвидети већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђеним законом. С обзиром на то да, наведени прописи нису предвидели право на накнаду за приправност на раду, такво право би се могло преговарати приликом закључења колективног уговора код послодавца.
Да ли могу да се на једно радно место приме на одређено време у складу са чланом 70. став 1. тачка 2, два лица која испуњавају услове?
Члан 70. став 1. тачка 2) Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године. Једино ограничење у складу са овим чланом је да радни однос са тим лицима не може трајати дуже од 6 месеци у току једне календарске године, док не предвиђа ограничење броја лица која могу бити ангажована на овај начин.
Међутим, овде треба имати у виду и члан 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који каже да укупан број запослених на одређено време, због привремено повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, закључених непосредно или преко омладинске или студентске задруге и лица ангажованих по другим основима не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време код организационог облика.
У питању је захтев две запослене који се односи на остваривање права на исплату јубиларне награде у Општинској управи. Наиме, обе запослене су 2009. године засновале радни однос у привредном друштву чији је оснивач општина. Једна је до тада била у радном односу као књиговођа у Месној заједници, док је другој то било прво запослење. У 2019. години почео је поступак ликвидације поменутог привредног друштва, те су исте након интерног конкурса засновале радни однос у Општинској управи. Обе су поднеле захтев за остваривање права на јубиларну награду за 10 година рада код послодавца, међутим оне свој радни односу у трајању од 10 година нису оствариле у Општинској управи нити неком другом органу ЈЛС, већ су радиле у привредном друштву чији је оснивач била општина и исто се не сматра органом ЈЛС. Како поступити у овом случају?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђено је, између осталог, да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Следствено томе, за оставривање права на јубиларну награду у случају када је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, ови услови морају бити кумулативно испуњени.
Влада Републике Србије је у јулу 2018. године донела Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима (“Сл. гласник РС” број 23/18), којом је у члану 5. став 2. после шесте алинеје додата алинеја седма која гласи: “запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора-највише до 20%”. Даље, је допуњено да се увећање коефицијената врши у оквиру расположиве масе средстава за плате, накнаде, трошкова и друга примања за 2018. и наредне две буџетске године, те да се примењује почев од обрачуна и исплата за август 2018. Чланом 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно плата и других сталних примања код корисника јавних средстава (“Сл. гласник РС” број 116/14 и 95/18) предвиђено је да су ништаве одредбе општег ули појединачног акта (осим појединачног акта којим се плата повећава по основу напредовања) којима се повећавају основице, коефицијенти и други елементи, односно уводе нови елементи, на основу којих се повећава износ плата и другог сталног примања код субјекта из члана 2. овог закона, донет за време примене овог закона. Сагледавајући одредбе члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно плата и других сталних примања код корисника јавних средстава који је још увек на снази, не може доћи до примене допуњених одредби Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, јер би управо применом додатног коефицијента дошло до повећања износа плате запослених. Да ли се применом допуна Уредбе и признањем додатног коефицијента за запослене који раде на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора-највише до 20%, крше одредбе члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно плата и других сталних примања код корисника јавних средстава, односно да ли су наведене одредбе у супротности?
У вези са питањем о допуни Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плате именованих и постављених лица и запослених у државним органима мишљења смо да се одредбе члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава односе на ништавост општих и појединачних аката код послодавца, и да нема колизије у случају наведене Уредбе.
Чланом 54. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС (“Сл. гласник РС” број 21/16, 113/17, 95/18 и 113/17 – др.закон) предвиђено је да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, док је чланом 51. тачка 1. предвиђено да службенику престаје рад на положају протоком времена на које је постављен, тачком 2. подношењем писмене оставке и тачком 10. укидањем положаја. Питање се односи на примену члана 54. став 1., у случају да лице које је службеник на положају (начелник Општинске управе), а пре ступања на положај није био у радном односу у Општинској управи може да буде распоређен на упражњено радно место за које испуњава услов, а рад на положају је престао у случајевима из члана 51. тач. 1), 2) и 10) и да ли је тад потребна сагласност Комисије за ново и додатно радно ангажовање у смислу Закона о буџетском систему? Лице пре ступања на положај није било у радном односу у Општинској управи, већ истом мирује радни однос.
У случају када се у складу са чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник на положају коме је престао рад на положају распоређује на друго радно место у том органу није потребна сагласност Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, без обзира да ли је на место службеника на положају изабран кандидат који је пре тога радио у том органу или не.
Да ли је могуће исплатити и јубиларну награду и отпремнину једном лицу ако испуњава законом прописане услове?
Који је минималан број запослених који мора имати Одсек као организациона јединица и који пропис то регулише?
Врсте организационих јединица и услове за њихове образовање у градским/општинским управама утврђује се Одлуком о организацији управе.
Дакле, за разлику од државних органа код којих је структура унутрашњих организационих јединица, односно врсте организационих јединица и услове за њихово образовање уређен Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама Владе („Сл. гласник РС“, бр. 81/2007 - пречишћен текст и 69/2008), у случају управа градова и општина не постоји униформно уређење, већ свака ЈЛС то уређује сама, својом Одлуком о организацији градске/општинске управе.
Да ли запослени који је до 1.12.2016. године био распоређен у Општинској управи на радно место Помоћник председника општине за послове органа општине наставља да прима плату према коефицијенту за обрачун плате коју је имао до 1.12.2016. године. Напомена, запослени је после 11.12.2016. године распоређен на радно место начелник Одељења за послове органа општине и одређено му је друго звање и коефицијент.
Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима.
С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.
Странка жели да озакони породичну стамбену зграду. За исту је издата грађевинска дозвола 25.07.1988. године, али до данас није поднет захтев за издавање употребне дозволе. За предметни објекат никада није поднет захтев за легализацију, нити је поднет захтев за озакоњење. Такође, грађевински инспектор није донео решење на основу којег би се могао покренути поступак озакоњења. Објекат је евидентиран у катастру непокретности, по основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе. Упоређивањем пројекта за грађевинску дозволу и копије плана, уочава се одступање од издате грађевинске дозволе, у смислу одступања у димензијама и облику објекта. Да ли у овом случају странку треба упутити на измену грађевинске дозволе и након тога на прибављање употребне дозволе у складу са чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката, односно чланом 142. став 1. и 8. Закона о планирању и изградњи или постоји могућност озакоњења породичне стамбене зграде на основу обавештења о видљивости објекта, достављеног од стране надлежне службе за катастар непокретности?
Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", број 25/2013) било је прописано чланом 1. да се овим законом уређују посебни услови за упис права својине на објектима, односно деловима објеката који су изграђени без грађевинске дозволе до 11. септембра 2009. године, односно који се користе без употребне дозволе ( у даљем тексту: бесправно изграђени објекти).
Најпре треба да се утврди шта је уписано по одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе и да ли је на уписаном објекту било накнадно изведених бесправних грађевинских радова.
Чланом 6. став 8. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015) било је прописано да је предмет озакоњења и објекат на коме је уписано право својине у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, под условима прописаним овим законом.
Чланом 23. став 1. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015) било је прописано да се поступак озакоњења покреће за лица из члана 6. став 8. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, по чијем захтеву је извршен упис права својине на објекту изграђеном без грађевинске дозволе, поступак се покреће подношењем захтева за озакоњење, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Чланом 25. став 1. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018) је прописано да се поступци озакоњења који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончавају по одредбама овог закона.
Чланом 13. став 2. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018) прописано је да се за објекте на којима је право својине уписано у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе не спроводи поступак прописан овим законом, већ надлежни орган, по прибављању доказа из члана 10. став 5. овог закона, обавештава подносиоца да уплати таксу за озакоњење и по достављању доказа о уплати, доноси решење о озакоњењу.
Уколико су након уписа изведени бесправни грађевински радови, онда то више није онај објекат који је уписан у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе и за њега се спроводи поступак прописан Закона о озакоњењу објеката.
Подносилац представке пријављује већ годинама постављен (2005. године) клима уређај на уличној фасади зграде за колективно становање. Зграда је изграђена 1980-их година у складу са тада важећим прописима, и има употребну дозволу. У пројекту за грађевинску дозволу није предвиђено постављање клима уређаја. На објекту зграде је постављено још пет клима уређаја, укупно шест за десет станова. У које врсте радова спада постављање клима уређаја по дефиницијама из Закона о инспекцијском надзору (наиме, према члану 1. став 1. тачка 24д: опрема су појединачни уређаји, машине, процесне инсталације и други производи од којих се састоји постројење, који могу бити и самостално уграђени у објекат ради технолошког или другог процеса којем је објекат намењен). Да ли је у овом смислу клима уређај ОПРЕМА? У истом ставу Закона и тачкама 32,33,34,35,36 и 36а само се дефинише замена опреме и уређаја, док нигде није наведено постављање уређаја и опреме. Да ли физичка лица, која станују у зградама за колективно становање где није предвиђено грађевинском дозволом постављање клима уређаја треба да траже Решење о одобрењу за извођење радова по Правилнику о посебној врсти објеката, са израдом техничке документације? Законом о становању и одржавању зграда је у члану 61. прописано да јединица локалне самоуправе може одлуком да забрани постављање клима уређаја на видљивом делу зграде.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре дало је тумачење да „Постављање клима уређаја представља радове на инвестиционом одржавању, у смислу члана 2. тачка 36) Закона о планирању и изградњи - извођење грађевинско-занатских, односно других радова зависно од врсте објекта у циљу побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације“.
За извођење радова на инвестиционом одржавању објекта потребно је прибавити решење о одобрењу за извођење радова, које издаје орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, у складу са Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 - др. закон) и Правилником о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019).
Законом о планирању и изградњи прописано је да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли је за извођење радова издато решење из члана 145. овог закона (члан 175. став 1. тачка 2.), те да ће наложити решењем уклањање објекта, односно враћање у првобитно стање, ако се изводе радови без решења из члана 145. овог закона (члан 176. став 1. тачка 1а).
Законом о становању и одржавању зграда ("Сл. гласник РС", бр. 104/2016) је прописано да су заједнички делови зграде, између осталог, заједнички грађевински елементи (чл. 3. ст. 1. тач. 16). Ако је део зграде због свог положаја истовремено посебан и заједнички део зграде, такав део сматра се заједничким делом зграде, док власник посебног дела зграде има право употребе тог дела без права да му мења физичка својства, као што су: облик, структуру, укључујући и боју, осим ако је реч о површинама које чине део унутрашњости тог посебног дела или када се изводе радови на унапређењу својстава тог посебног дела или зграде као целине, под условом да се тиме не угрожавају функције тог дела као заједничког дела.
Скупштина стамбене заједнице доноси одлуку о постављању, односно уградњи ствари на заједничким деловима зграде и земљишту које служи за редовну употребу зграде и висини накнаде коју плаћају власници тих ствари (чл. 42. ст. 1 тач. 16. Законом о становању и одржавању зграда).
Радови изведени без решења о одобрењу за изградњи могу бити предмет озакоњења, у складу са условима прописаним Законом о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018).
Да ли се под термином "вршилац техничке контроле предметног дела пројекта" подразумева одговорни вршилац техничке контроле и одговорно лице вршиоца техничке контроле? Ово је важно код потписивања и оверавања посебног дела пројекта који подлеже техничкој контроли.
У Прилогу 5 који је саставни део Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката, прецизно су наведена лица која потписују изјаву вршиоца техничке контроле. Уколико се ради о правном лицу, изјаву потписује одговорно лице тог правног лица. У наставку следе потписи свих вршилаца техничке контроле, као и бројеви њихових лиценци.
Предметни образац – прилог 5 може се преузети на следећем линку http://www.eupropisi.com/dokumenti/klasaRS72_18.pdf
На који начин Пореска управа користи портал Е-управа, тј. како органи службеним путем размењују податке о чињеницама о којима се води службена евиденција?
Чланом 12. став 2. Уредбе о прибављању и уступању података о чињеницама о којима се води службена евиденција је прописано да су на Порталу успостављене електронске услуге за прибављање и достављање података, између осталих, из евиденције које води Министарство финансија, Пореска управа и то:
- информације о стању дуга на пореским рачунима одређеног пореског обвезника,
- информације о висини прихода за одређеног пореског обвезника у задатом пореском периоду,
- нформације о измиреном пореском дугу на рачуну доприноса за здравствено осигурање ради овере здравствене књижице.
Дакле, то су подаци које је отворила Пореска управа и учинила доступним преко информационог система еЗУП (сада: Сервисна магистрала органа), тако да ЈЛС уколико има одобрено трајно и непрекидно право приступа службеној евиденцији и подацима може да врши увид, прибавља, обрађује и уступа податке о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање у управном поступку.
Уколико није могуће приступити службеној евиденцији преко информационог система еЗУП, један од начина прибављања података из службених евиденција је могућност да се ЈЛС којој су подаци потреби, обрати упитом органу који води службену евиденцију (члан. 3. Уредбе).
Чланом 11. Уредбе прописано је да упит за податке и подаци из службене евиденције могу се доставити електронском поштом или у папирном облику. Упит за податке треба да садржи: назив органа и податке о овлашћеном службеном лицу које поступа у управном поступку, информације о управној ствари о којој се одлучује, броју предмета на који се упит односи и потребним подацима.
Ако се упит доставља електронски, он мора бити у складу са прописима којима су регулисани електронско пословање, електронски потпис, електронски документ или на други начин несумњиво утврдити да је упит односно податке доставило овлашћено службено лице.
Дакле, упит је могућ само ако су Вам потребни подаци из службених евиденција Пореске управе и који су дефинисани Уредбом.
Такође, чланом 103. ЗУП-а прописано је: да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција а који су неопходни за одлучивање (став 1); да ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак је дужан да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано, а ако се подаци достављају електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року (став 2).
Ако се не поштују одредбе ЗУП-а, као и Уредбе о размени података по службеној дужности о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, прописана је прекршајна одговорност овлашћеног службеног лица. Тачније, одредбом члана 207. ЗУП-а прописано је, између осталог, да ће се новчаном казном од 5.000 динара до 50.000 динара казнити за прекршај овлашћено службено лице, у смислу овог закона, које на захтев органа који води поступак бесплатно не уступи податке о којима се води службена евиденција у року од 15 дана или другом року одређеном законом.
Осим прекршајне, овлашћено службено лице подлеже и дисциплинској одговорности (члан 210. ЗУП-а). Поступак дисциплинске одговорности могу и треба да захтевају министарство надлежно за послове државне управе у вршењу надзора над применом овог закона, ако и други органи управе.