Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Можете ли се објавити пример решења којим се одбија захтев за застарелост пореског дуга који је неоснован?
Ресење о одбијању захтева за zastarelost.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је покушај избегавања пореске обавезе за имовину физичких лица, тако што је порески обвезник пренео својој малолетној деци непокретност (пословни простор од 150м2), за који му је утврђена пореска обавеза од 2009. године, по пореској пријави. Непокретност је укњижена у РГЗ 2016. године, на основу уговора о поклону, на име његове двоје малолетне деце. Није пријављивана никаква промена, порески обвезник је усмено реаговао у поступку принудне наплате тврдећи да нема никакву имовину на своје име. Како да се у конкретном случају убудуће утврди пореска обавеза?
Према уговору, као правном основу за стицање опорезивог права, обвезници су малолетна деца, а законски заступници су обавези према закону извршавају утврђене обавезе. Дакле, стање на картици поклонодавца мора се кориговати у складу са уговором о поклону, а затим утврдити обавеза за малолетну децу такође према уговору о поклону који су стекли опорезива права. Решења о утврђивању обавезе за малолетну децу достављају се законским заступницима.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Влада РС донела је Закључак о преносу акција Предузећа А.Д. уписаних у Регистар акција. Иначе, предузеће је порески обвезник коме је донето решење о одлагању дуга са отписом 50% камате. Највећи део дуга обухваћен одлагањем односи се на накнаду за коришћење грађевинског земљишта. Ради се о дугу где је део дуга „старији“ од 10 година, али је исти био у застоју сагласно члану 114з. (управни спор и одлагање). Чланови Скупштине акционара сматрају да предузеће не треба да плаћа порез, обзиром да општина има већински број акција. Такође, акционари сматрају да накнада за коришћење грађевинског земљишта не треба да се плати обзиром да је престала да постоји од 01. јануара 2014. године, као и да на име дуга општина треба да добије неке од непокретности. Како поступити у односу на захтеве акционара?
Код опорезивања порезом на имовину потребно је разликовати својински режим над привредним друштвом од својинског режима унутар друштва. Право својине на објектима и право коришћења на грађевинском земљишту, конституисана у корист акционарског друштва, нису права акционара тог друштва, па ни општине као акционара (својина акционара су акције у том друштву).
Закон о порезима на имовину у одредбама члан 2. прописује предмете опорезивања а члан 4. закона прописује да су обвезници пореза на имовину правна и физичка лица (која воде и која не воде пословне књиге), која на непокретностима на територији Републике Србије имају опорезива права, коришћење или државину, из члана 2. став 1. Закона о порезима на имовину. Према наведеном нема законског основа да се акционарско друштво ослободи пореза на имовину у сразмери са учешћем општине у капиталу тог друштва.
Одлагање плаћања дугованог пореза између осталог подразумева и да подносилац захтева, порески дужник има обавезу, да пре подношења захтева надлежној локалној пореској администрацији, усагласи стање дугованог пореза по врстама јавних прихода чије одлагање тражи. Након усаглашавања сачињава се записник, који потписује подносилац захтева - порески обвезник и овлашћено лице локалне пореске администрације. Дакле, већ приликом усаглашавања стања порески обвезник или надлежна ЛПА би требало да истакне приговор застарелости и да предмет одлагања буду само усаглашене обавезе.
Одредбе о застоју застарелости су у примени од 04.07.2014. године које се односе на застој због управног спора и када је другим законом прописано да се порески поступак не започиње или се прекида, а од 04.03.2016. године прописује се застој на утврђивање и наплату за време одлагања плаћња дугованог пореза.
Накнада за коришћење грађевинског земљишта не утврђује се почев од 01.01.2014. године, али наплата већ утврђене доспеле а ненаплаћене обавезе наплаћује се у поступцима наплате који су уређени ZPPPA, водећи рачуна о одредбама о застарелости наплате.
У Закључку Владе Републике Србије у тачки 1. даје се сагласност Владе да се акције пренесу са Друштва на општину, без накнаде. Не навод се основ преноса акција и да ли ЛПА има обавезу неког поступања по овом основу.
О ставу чланова Скупштине акционара да општина треба да добије неке непокретности на име дуга по основу изворних јавних прихода, не наводи се никакав правни основ. Према ZPPPA у одредбама члана 67. као облик редовне наплате наводи се и да се пореска обавеза може намирити и путем компензације.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У поступку озакоњења, лице је поднело PPI-2 за непокретност штала, наводећи да се ради о мешовитом објекту где се у приземљу користи део који представља шталу, а део објекта је гаража. Спрат је плевник који нема зидове већ само од дрвета конструктивне склопове и делом даске. Наведени објекат се (без дела гараже) користи за узгој стоке-пољопривредну производњу и пољопривредно газдинство је регистровано на супругу која је члан домаћинства. Како разврстати објекат и за коју површину? Да ли има услова за ослобађање по члану 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину?
Према одредби члана 12. став 1. тачка 10) порез на имовину се не плаћа на непокретности (објекте) обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.
Према одредби члана 12. став 3. закона, одредбе става 1. тач.2)-11) и става 2. тог члана не примењију се на напокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода. Трајним давањем другим лицима, у смислу члана 12. став 3. закона, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана (члан 12. став 4. закона).
Поред наведеног одлучне чињенице су и разврставање делатности којом се обвезник бави према Уредби о класификацији делатности. Према наведеном, право на ослобођење од пореза на имовину применом члана 12. став 1. тачка 10) закона, може се оставрити само када су испуњени сви следећи услови:
- да је обвезник пореза на имовину уједно и обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства или лице коме је пољопривреда претежна делатност;
- да је предмет опорезивања порезом на имовину објекат намењен за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
- да је објекат намењен и фактички се искључиво користи за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
- да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду, које уступање у току дванаест месеци ( непрекидно или са прекидима) траје дуже од 183 дана.
Једино је извесно да у Правилнику о подстицајима за подршку инвестицијама у примарну пољопривредну производњу је чланом 1. прописано шта је примарна пољопривредна производња.
Регистровање пољопривредног газдинства од стране физичког лица није довољан услов за пореско ослобођење по члану 12. тачка 10) Закона о порезима на имовину, већ је један од три кумулативна услова која морају бити испуњена.
Дакле, произилази да носилац пољопривредног газдинства може бити обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде И шумартства, само ако је:
- предузетник пољопривредник који води пословне књиге И плаћа порез на опорезиву добит, тако што врши самоопорезивање (предаје образац PPDG-1) или
- предузетник који је у систему ПДВ (исто предаје PPDG-1).
Да би физичко лице - носилац породичног пољопривредног газдинстава, уписано у регистар пољопривредних газдинстава, имало статус предузетника, мора кумулативно да испуњава два услова:
- да је уписано у регистар пољопривредних газдинстава и
- да води пословне књиге.
Уколико физичко лице - носилац породичног пољопривредног газдинстава не испуни кумулативно наведена два услова, нема статус предузетника И према одредбама Закона о порезу на доходак грађана није обвезник пореза на доходак грађана на проходе од пољопривреде И шумартства.
Према томе, уверење Пореске управе или доказ о предаји овог обрасца Пореској управи, може бити доказ за отавривање права на пореско ослобођење.
Разврставање непокретности:
За сврху утврђивања пореза на имовину, све непокретности које су предмет опорезивања разврставају се у групе одговарајућих непокретности из члана 6а. став 1. закона: грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шумско земљиште, дрзго земљиште, станови, куће за становање, пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности, гараже и гражна места.
Сходно наведеном:
- Код развраставања у одговарајуће непокретности, објекат који је јединствена целина мешовитог карактера разврстава се у одговарајућу групу непокретности према претежној намени. На пример, ако у оквиру куће која је намењена и служи за становање, једна од просторија служи за обављање пословне делатности, а чини јединствену целину са просторијама намењеним за становање ( као претежној намени те куће) и као таква не може бити самосталан предмет правног промета, тај објекат (укључујући и просторију која се користи за обављање пословне делатности) разврстава се угрупу-куће за становање.
- Ако објекат чини више посебних целина које се могу сврстати у различите групе одговарајућих непокретности, свака посебна целина у оквиру објекта се разврстава у одговарајућу групу непокретности.
-
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Законом о накнадама за коришћење јавних добара, као једна од врсти накнаде, предвиђена је и накнада за коришћење јавних површина (члан 236. став 1. тачка 2)): „накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе“. Такође, законом је одређено и шта се подразумева под "јавном површином", које су то накнаде за коришћење јавних добара. У ком случају треба наплатити накнаду по члану 236. закона, а у ком случају по члану 191. закона, с обзиром на то да се и у једном и у другом случају говори о улицама и путевима, као и да се и један и други односе на оглашавање односно рекламе?
Законом су прописане две врсте накнада:
- накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе;
- накнада за постављање рекламних табли, рекламних паноа, уређаја за обавештавање или оглашавање поред јавног пута, односно на другом земљишту које користи управљач јавног пута
Прва накнада се плаћа за коришћење јавне површине, по издатој дозволи надлежног органа ЈЛС и њу наплаћује ЛПА.
Друга накнада се плаћа за постављање рекламних паноа поред јавног пута и ту накнаду утврђује уговором и наплаћује управљач јавног пута (за државне путеве), а за општинске путеве утврђује ЈЛС приликом закључивања уговора са обвезником накнаде по окончаном јавном конкурсу, односно уговора о јавно-приватном партнерству.
Значи, накнада по решењу ЛПА се плаћа када је у складу са посебном одлуком којом је регулисано коришћење јавних површина на територији ЈЛС (укључујући и путеве као јавну површину), издата дозвола надлежног органа за коришћење јавне површине за ове намене. Ова дозвола се доставља ЛПА која по њој врши утврђивање и наплату накнаде.
Друга накнада, за постављање рекламне табле поред општинског пута се плаћа по спроведеном јавном конкурсу или кроз реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементом концесије, а на основу плана за постављање средстава за оглашавање на улицама и општинским путевима. Ближи услови и критеријуми за спровођење јавног конкурса односно за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементом концесије, укључујући и начин одређивања накнаде за постављање рекламних табли поред општинског пута, морају бити уређени посебном одлуком ЈЛС.
Наведене две накнаде нису међусобно повезане нити условљавају једна другу. Свака од њих је уређена на посебан начин, па у том смислу, у складу са Законом и актима ЈЛС треба и поступати.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако је решење о утврђивању пореза примило малолетно лице, да ли је порез утврђен? Порез је утврђен 2005. године и те године је поштар уручио решење малолетном члану домаћинства.
Одредбама члана 36. ZPPPA уређено је достављање у пореском поступку. У 2005. години достављање физичким лицима било је прописано на следећи начин: “ако је обвезник физичко лице, односно предузетник, порески акти сматрају се достављеним и када се уруче пунолетном члану домаћинства, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, или лицу запосленом код предузетника (став 3).”
Ставом 4. наведеног члана уређено је и да се акти сматрају достављеним и када лица којима се доставља одбију да приме или потпишу пореске акте, ако лице које је вршило достављање о томе сачини службену белешку. Ставом 6. уређено је да се достављање сматра извршеним истеком трећег дана од дана предаје пореског акта пошти, односно даном наведеним у мејл повратници код слања пореског акта електронским путем.
С обзиром да је решење о утврђивању пореза за 2005. годину уручено малолетном члану домаћинства, са становишта ZPPPA не може се сматрати достављеним. Без обзира на одредбе о достављању, скрећемо пажњу на одредбе ZPPPA о застарелости.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
По жалби странке на решење о принудној наплати, другостепени орган је у изреци свога решења поништио првостепено решење и вратио га на поновно одлучивање првостепеном органу. Да ли сада првостепени орган треба да обустави даљу блокаду пензије (која је у току по поништеном решењу, а о којој се другостепени орган не изјашњава у свом решењу) до доношења новог решења?
ZPPPA одредбама члана 80. уређује случајеве у којима се врши обустава поступка принудне наплате.
Имајући у виду да је другостепеним решењем поништено првостепено решење а сам институт поништавања решења подразумева да се уклањају све правне последице које је решење произвело и оно се онемогућава да даље прозводи правне последице, потребно је да се поступак принудне наплате обустави.
Такође, у случајевима када другостепени орган поништи првостепено решење и врати предмет надлежном првостепеном пореском органу на поновни поступак, а поновни поступак првостепеног органа је у току (дакле решење није постало правоснажно) не може бити основ за повраћај већ уплаћених средства у поступку принудне наплате.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Законом о накнадама за коришћење јавних добара у члану 278. став 2. одређено је да одредбе члана 87. Закона о заштити животне средине као и акта јединица локалне самоуправе која су донета на основу тог члана (Одлука о накнади за заштиту и унапређење животне средине) престају да важе 1. марта 2019. године. Одредбама члана 134. став 2. закона одређено је да ближе критеријуме за одређивање активности које утичу на животну средину (у даљем тексту: активности) према количини загађења, односно степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, као и износе накнада за одређене активности из става 1. тачка 1) овог члана у оквиру износа прописаних у Прилогу 6, Табела 2. овог закона, услове за ослобађање од плаћања накнаде или њено умањење, као и критеријуме који су од значаја за утицај физичких лица на животну средину, утврђује Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине. Чланом 136. став 2. закона одређено је да висину накнаде за заштиту и унапређивање животне средине својим актом утврђује ЈЛС, на основу износа прописаних подзаконским актом из члана 134. став 2. Закона. Чланом 276. закона одређен је начин утврђивања и наплате за период од 01.01. до 01.03. 2019. године. С обзиром на то да, је Одлука о накнади за заштиту и унапређивање животне средине престала да важи 01.03.2019. године општина није у могућности да донесе нову Одлуку обзиром да још увек није донет подзаконски акт из члана 134. став 2., а ради се о локалном приходу који представља значајан приход у буџету ЈЛС. Шта треба да предузме локална самоуправа, обзиром да је Одлука престала да важи (престанак одређен законом), а нову није могуће донети, а све то може изазвати мањи приход у буџету ЈЛС, односно на који начин ће се ова накнада наплаћивати почев од 1. марта 2019. године?
Акт (одлука) јединице локалне самоуправе из члана 136. став 2. закона свакако не може бити донета док се не донесе Уредба из члана 134. став 2. закона, којом ће бити уређени ближи критеријуми за одређивање активности које утичу на животну средину. При том, још увек је нејасно и не постоји прецизан став Министарства финансија, да ли јединица локалне самоуправе треба да донесе своју одлуку, као ни шта би том одлуком требало да буде уређено, јер према досадашњим текстовима предлога Уредбе, она прецизно уређује основицу накнаде и не оставља простор локалној самоуправи да нешто посебно и другачије уређује својом одлуком.
Законом је у члану 138. прописано подношење пријава за еко накнаду, при чему је рок за подношење пријаве надлежној ЛПА 31. јул 2019. године, за све обвезнике накнаде за обављање одређене активности (правна лица, предузетнике и физичка лица).
Поред тога, законом је прописано да изглед, садржину и начин достављања пријаве ближе уређује министар за заштиту животне средине. Према члану 277. став 1. рок за доношење овог акта Министарства је 3 месеца од дана ступања на снагу овог закона (ступио је на снагу 15.12.2018. године, што значи да је рок 15. март 2019. године).
Према свему наведеном произилази да локална самоуправа не може очекивати приходе по основу накнаде по новом закону пре утврђивања обавеза, што се не може десити пре подношења пријава и издавања решења, а пошто је рок за пријаве 31. јул, произилази да пре августа неће бити значајнијих прихода по овом основу.
ЛПА у периоду док не стигну нове пријаве, може наплаћивати старе дугове и припремати се да што квалитетније администрира нову накнаду, али све то тек када буду познати текст Уредбе о критеријумима и текст Правилника о пријавама.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Неопходно је појашњење члана 240. став 4. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, а који се односи на начин плаћања накнаде за коришћење јавних површина, а који гласи: "Обвезник накнаде дужан је да утврђену обавезу по основу накнаде плати до 15-ог у месецу за претходни месец, а за месеце за које је обавеза доспела у моменту уручења решења у року од 15 дана од дана достављања решења". На основу одобрења надлежног Одељења обрачуната је накнада за коришћење јавне површине за постављање пулта за продају цвећа за 08. март 2019. године (1 дан) и у том случају када је рок доспећа плаћања ове обавезе? Решења су урађена али још нису послата обвезницима накнаде с обзиром на то да није јасно који је рок за плаћање исте, а задужење треба да се књижи путем Р-налога јер још није обезбеђено доношење решења кроз систем Институт Михајло Пупин.
Начин утврђивања и плаћања накнаде уређен је одредбама члана 240. Закона о накнадама за коришћење јавних добара. Став 4. наведеног члана уређује рокове за плаћања и то тако да је "Обвезник накнаде дужан да утврђену обавезу по основу накнаде плати до 15-ог у месецу за претходни месец, а за месеце за које је обавеза доспела у моменту уручења решења у року од 15 дана од дана достављања решења”
Сходно томе, обвезник треба да плати накнаду до 15-ог у месецу за претходни месец. Дакле за утврђену обавезу за 8. март 2019. доспеће за плаћање је до 15.04.2019. године.
У случају да је решење о утврђеној обавези донето и уручено са закашњењем од неколико месеци, а према одобрењу сте били у обавези да је утврдите раније, обавеза за плаћање доспева у року од 15 дана од дана уручења решења за све претходне месеце за које је месечна обавеза већ доспела (на пример: ако је за одобрење за коришћење јавне површине за период 01.01.-30.06.2019. године решење о утврђеној обавези достављено обвезнику 16.05.2019. године, обавеза за плаћање доспела је 31.05.2019. године у року од 15 дана од дана достављања решења, за јануар, фебруар, март и април. Обавеза за мај доспева 15. јуна, а за јун доспева 15. јула).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је припис дуга са покојника на наследника. Покојник је преминуо 1997. године, али је правноснажно решење суда донето тек 2017. године. За све то време је обавеза утврђивана покојнику, у у вези са тим шта је исправно урадити са дуговањем, будући да су се и наследници тек 2017. године појавили, а пореска решења су свих година ишла на име покојника?
Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA.
С обзиром да се наводи да је обвезник преминуо 1997. године и да држаоци/корисници нису поднели пореске пријаве, обавезе које су евидентиране са даном смрти на ЈМБГ преминулог лица су застареле. Застарелост је почела да тече од 01. јануара 1998. године (члан 114ж. ZPPPA) и закључно са 31.12.2008. године наступила је апсолутна застарелост.
Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку). Ако су доношена било која акта у пореском поступку након смтри пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донета су неосновано и потребно је да се сторнирају у пореском рачуноводству.
Дакле, за дуг који је евидентиран на картици преминулог пореског обвезника треба да се донесе решење о престанку пореске обавезе сагласно одредбама чл. 2а, 23. и 114ж. ZPPPA и чл. 45. и 136. ЗУП.
Наследник који је правоснажним решењем о наслеђивању стекао право из члана 2. Закона о порезима на имовину, на непокретности и на тај начин постао обвезник пореза на имовину, дужан је да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана стицања права.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је приликом предаје PPI-1 користио погрешну просечну цену одлуке и то уместо цене из зозе 2, користио је цене из зоне 1. Да ли се та пријава преноси у систем и књжи, па се сторнира када се достави нова са исправим ценама из одговарајуће зоне или се она не преноси и остаје као необрађена, а задужује се са новом ?
У поступку валидације поднете пријаве (након преноса пријаве у ТАБ PPI-1 ПРИЈАВА) могу се имати две опције:
- Ако је пријава ВАЛИДИРАНА И КОРЕКТНА, може се извршити евидентирање задужења уз претходну промену статуса из „необрађена“ у „исправна“,
- Ако је пријава ВАЛИДИРАНА И НЕКОРЕКТНА, неопходно је проверити и констатовати показане грешке или пропусте у пријави и о томе обавестити обвезника слањем обавештења по члану 117г. ZPPPA.
Након слања обавештења пријаву треба променити и доделити јој статус "непотпуна". Грешке које условљавају статус некоректна су "техничке" природе, дакле не могу се односити на правилност примене прописа који утичу на утврђивање пореза.
Према наведеном по поднетој пријави која је технички исправна (порески обвезник има доказ да је успешно поднео пријаву), мора се извршити евидентирање задужења, а у поступку пореске контроле извршити контролу правилности утврђеног пореза на имовину. Свакако, сазнање које се има приликом пријема пријаве (погрешно примењене цене) ће определити обвезнике према којима ће се вршити пореска контрола.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Према подацима Слузбе за катастар непокретности власници пословног објекта су физичка лица која нису задужена порезом на имовину. Обиласком терена инспектор је утврдио да пословни простор користи правно лице, те стога, у овом случају ко је обвезник плаћања пореза на имовину?
Одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину уређен је предмет опорезивања и то су непокретности које се налазе на територији Републике Србије, а обвезници пореза на имовину су правна и физичка лица која су на непокретностима имаоци права, корисници или држаоци из члана 2. став 1. овог закона. Када на непокретности постоји неко од права, коришћење или државина, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.
Према наведеном, уговор промету непокретности, односно други документ о стицању опорезивог права даје одговор на питање - ко је порески обвезник.
Како је наведено да су власници пословног објекта физичка лица, они су у обавези да поднесу пореску пријаву PPI-2 са доказом о стицању непокретности ради утврђивања дана настанка пореске обавезе (члан 10. Закона о порезима на имовину). Ако је предметни простор уговором о закупу дат правном лицу за обављање делатности и тада су обвезници власници-физичка лица, имајући у виду да закуп није опорезиво право (само коришћење и државина).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.