Questions and answers

Zakonom o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS", br. 96/2015) je članom 7. stav. 6. bilo propisano da, po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu; članom 7. stav 7. da rešenje o rušenju objekta iz stava 6. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadležni organ); članom 7. stav 8. da se rešenje iz stava 7. ovog člana neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja; a članom 7. stav 9. da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

Kao organ nadležan za izdavanje rešenja o ozakonjenju pravilno ste postupili kada ste po dobijanju rešenja o rušenju objekta koje je doneo građevinski inspektor po službenoj dužnosti pokrenuli postupak ozakonjenja, bez upuštanja u ocenu ispravnosti rešenja građevinskog inspektora, jer ovim zakonom niste određeni kao organ koji vrši nadzor nad radom građevinske inspekcije.

Ukoliko stranka smatra da postoje razlozi za pobijanje rešenja građevinskog inspektora, može ga pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim protiv rešenja građevinskog inspektora.

Žalbu na rešenje građevinskog inspektora stranka ne može izjavljivati kroz žalbu na rešenje o ozakonjenju.

Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/2020 - Odluka US RS) propisano je da se postupak ozakonjenja može pokrenuti i ukoliko građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, tako što je članom 6. stav 4. propisano da u slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Što se tiče postupka upravnog izvršenja rešenja građevinskog inspektora, on nije u nadležnosti organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, već prvostepenog organa koji je doneo rešenje koje se prinudno sprovodi, a to je organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Odredbama člana 43a Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) predviđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.

Ove odredbe tumače se na način da kada se neko zarazi zaraznom bolesti COVID-19 u svakom slučaju ima pravo na naknadu plate predviđene članom 43a PKU, dok za lica kojima je određena mera izolacije ili samoizolacije u vezi sa tom bolešću, naknada plate pripada ukoliko je to posledica obavljanja poslova i radnih zadataka. 

Dalje je istim članom predviđeno da zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:

1) za prvih 30 dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava budžeta poslodavca;

2) počev od 31. dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do zakonom propisane visine naknade plate, a iz sredstava poslodavca, odnosno iz sredstava budžeta poslodavca za preostali iznos razlike do visine od 100% osnovne plate.

Pravo na naknadu plate iz st. 1. i 2. ovog člana, ostvaruje i zaposleni koji je odsustvovao sa rada iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana u periodu za koji do dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora nije izvršen konačni obračun i isplata naknade plate po osnovu privremene sprečenosti za rad.

Odsustvo sa rada iz stava 1. ovog člana zaposleni dokazuju rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.

Iz navedenih odredbi proizilazi da zaposlenom pripada plata u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada zbog razloga iz stava 1. člana 43a, to jest, da mu pripada osnovna plata u tom mesecu kao da je radio. Pojam osnovne plate uređen je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama u kome se između ostalog kaže da osnovnu platu izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave čini proizvod osnovice za obračun plata  i koeficijenta koji se utvrđuje aktom Vlade.

Naposletku, odredbe člana 43a. PKU nisu prestale ukidanjem vanrednog stanja u Republici Srbiji. Odluka o proglašenju zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću ("Službeni glasnik RS", br. 23/20, 24/20, 27/20, 28/20, 30/20, 32/20, 35/20, 37/20, 38/20, 39/20, 43/20, 45/20, 48/20, 49/20, 59/20 i 60/20...) i Naredba o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20) su i dalje na snazi. 

Uslugu ličnog pratioca može da dobije dete koje je uključeno u obrazovanje, u skladu sa članom 83. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019.):

„Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.“

Dakle, ovu uslugu može da ostvari dete koje je u upisano u predškolsku ustanovu, dete koje pohađa obavezni pripremni predškolski program i redovan učenik tokom osnovnog i do kraja srednjeg obrazovanja.

Članom 179a tačka 2. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline da izrekne novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri.

Članom 35. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 38/2019 i 55/2020) propisano je da se osnovna plata određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun plata.

Članom 145. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon) propisano je da za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena.

Dalje u stavu 2. tačka 1 istog člana ovog zakona predviđeno je da za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne i novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci.

Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.

Prema članu 105. stav 3. Zakona o radu, zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova zaposlenima:

• troškovi prevoza zaposlenih, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
• dnevnice, troškovi smeštaja i troškovi prevoza za službeni put u zemlji i inostranstvu;
• naknada za korišćenje sopstvenog automobila u službene svrhe;
• smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije obezbedio smeštaj i ishranu.

Zaradom se ne smatraju takođe:

• otpremnina pri odlasku u penziju;
• naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice;
• naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
• poklon deci zaposlenih do 15 godina života za Božić i Novu godinu, do neoporezivog iznosa godišnje.

Obzirom da navedene naknade nemaju karakter zarade, izricanje disciplinske  kazne u novčanom iznosu od osnovne zarade izrečene zaposlenom za povredu radne dužnosti, ne utiče na obračun ovih naknada zaposlenog.

Obaveza poslodavca službenika i nameštenika da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati otpremninu uređena je članom 46. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“ broj 38/19 i 55/20, u daljem tekstu: PKU) koji upućuje na shodnu primenu Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 98/07 - prečišćen tekst, 84/14 i 84/15, u daljem tekstu: Uredba).

Članom 51. Uredbe propisano je da se državnom službeniku i namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje otpremnina u visini od 125% plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.

Plata zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave  utvrđuje se na osnovu: 1) osnovice za obračun plata; 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu i 4) obaveza koje zaposleni plaća na osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom, shodno odredbama člana 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 - dr. zakon, 116/08 - dr. zakoni, 92/11, 99/11 - dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 – dr. zakon, 113/17 – dr. zakoni) i člana 35. stav 2. PKU.

Osnovicu za obračun otpremnine za odlazak u penziju, u visini propisanoj u skladu sa članom 51. Uredbe,  predstavlja plata koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina i koja, shodno napred navedenom, obuhvata osnovnu platu zaposlenog uvećanu za poreze i doprinose koji se isplaćuju iz plate na teret zaposlenog (bruto 1) i dodatke na platu, obračunate i isplaćene u skladu sa zakonom, te i dodatka za prekovremeni rad.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS predviđeno je, između ostalog, da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. 

Kako je Ministarstvo finansija – Poreska uprava državni organ, zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu i za godine provedene u tom organu.

Član 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Za odbornika, može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predložen za odbornika.“ 

Član 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 

    1) podnošenjem ostavke; 

    2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave; 

    3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom OSUĐEN na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; 

    4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti; 

    5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika; 

    6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 

    7) gubljenjem državljanstva; 

    8) ako nastupi smrt odbornika. 

Iz navedenih zakonskih odredbi proističe da prosta činjenica postojanja optužnice za izvršenje nekog krivičnog dela, bez obzira na to da li je u konkretnom slučaju određen pritvor ili ne, ne predstavlja smetnju za kandidaturu niti za izbor za odbornika. U slučaju da odbornik koji je optužen bude i pravnosnažno osuđen u smislu člana 46. stav 1. tačka 3) Zakona o lokalnim izborima, prestaće mu mandat odbornika. 

Ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 29/98 - ispr. i 25/2000 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 111/2009 - dr. zakon i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja nema pravo na naknadu troškova, već članovi porodice definisani u čl. 14. zakona imaju pravo na pomoć čija visina je utvrđena čl. 61. istog zakona.  

Međutim, ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Sl. glasnik SRS", br. 54/89 i "Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 69/2012 - odluka US i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja članovi porodice definisani u čl. 14. zakona ima pravo na naknadu troškova sahranjivanja i pravo na pomoć, čija visina je utvrđena čl. 32. i čl. 33. istog zakona. 

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počinje da se primenjuje se od 01.01.2021. godine izjednačio je prava ratnih vojnih invalida i unificirao ih u svakom pogledu po pravilu šta je povoljnije za korisnika (svi korisnici podjednako ostvaruju prava i porodice imaju pravo na troškove sahranjivanja). 

Član 20. Pravila o radu biračkih odbora na koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 77/20) glasi: 

                „(1) Pošto se utvrdi da birač nije glasao, on prilazi sledećem članu biračkog odbora, saopštava mu svoje ime i prezime, predaje mu sva obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora, ukoliko ih poseduje, i dokazuje svoj identitet.  

                (2) Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu. 

                (3) Birač može da pristupi glasanju i bez obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i birački odbor ne može biraču da uskrati pravo na glasanje ukoliko ne poseduje obaveštenja, već birački odbor mora da pristupi pronalaženju birača u izvodima iz biračkog spiska za sve izbore koji se sprovode na tom biračkom mestu prema dostupnim podacima o biraču iz njegovog dokumenta kojim dokazuje identitet. 

                (4) Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem). 

                (5) Birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje ličnom kartom ili pasošem sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu da je Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo zahtev za izdavanje nove lične karte odnosno pasoša. 

                (6) U slučaju da na biračko mesto dođe birač koji poseduje važeći dokument iz stava 4. ovog člana u kojem je navedeno drugo prezime u odnosu na prezime navedeno u izvodu iz biračkog spiska, birački odbor treba tom biraču da omogući da glasa, bez obzira na tu okolnost, pod uslovom da na osnovu slike birača i jedinstvenog matičnog broja građana u dokumentu kojim dokazuje svoj identitet može da utvrdi da je u pitanju ista osoba.“. 

Po pitanju primene ove odredbe, treba imati u vidu da je odlučujuća činjenica prilikom određivanja dokumenata koji su dozvoljeni za identifikovanje birača na biračkom mestu bila ta da lična karta i pasoš sadrže sliku i JMBG birača. U tom smislu, vredi napomenuti da je nekada za identifikovanje birača bila dozvoljena i vozačka dozvola na starom, kartonskom obrascu, jer je sadržavala JMBG birača, ali da glasanje uz novu, plastičnu vozačku dozvolu više nije dozvoljeno, upravo zbog toga što obrazac nove vozačke dozvole ne sadrži JMBG. 

U skladu sa navedenim, jasno je da je JMBG bitna činjenica za identifikaciju birača, s obzirom na to da, prema zakonu, nije moguće da dva lica imaju isti JMBG, što ne važi za ostale lične podatke sadržane u izvodu iz biračkog spiska. 

Imajući navedeno u vidu, odgovor na postavljeno pitanje jeste: birački odbor NE SME da dozvoli glasanje biraču čiji se JMBG iz lične karte ili pasoša razlikuje od JMBG navedenog u izvodu iz biračkog spiska.  

Ako se desi situacija opisana u pitanju, birački odbor treba da proveri da li je u spisku naknadnih promena u biračkom spisku, ukoliko je dostavljen biračkom odboru, eventualno upisana promena JMBG za tog „spornog“ birača. Dakle, moguća je situacija da je birač uvidom u birački spisak po njegovom zaključenju konstatovao da je u biračkom spisku upisan netačan JMBG pa je od opštine, odnosno Ministarstva zatražio da se taj broj ispravi. U tom slučaju, donosi se posebno rešenje na osnovu kojeg izborna komisija sastavlja tzv. Spisak naknadnih promena, u koji upisuje da je za tog i tog birača izvršena ispravka JMBG. Ako je, dakle, u tom spisku naknadnih promena naveden JMBG identičan onom koji je naveden u ličnoj karti odnosno pasošu (u zavisnosti od toga kojim se od ova dva dokumenta birač identifikuje), birački odbor treba da mu omogući da glasa, iako mu u izvodu piše pogrešan JMBG.

Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije: 

„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.“ 

Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev. 

Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a Interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.  

Članom 169. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da dok je neraspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se uređuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Sva prava iz radnog odnosa službenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo rešenje da je službenik neraspoređen.  

Službenik na položaju koji je neraspoređen u slučajevima iz čl. 54. i 55. ovog zakona, ostvaruje pravo na naknadu plate u visini i za vreme utvrđeno članom 54. ovog zakona. Neraspoređenom službeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva meseca, odnosno protekom roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenike na položaju, od dana kada je rešenjem utvrđeno da je službenik neraspoređen. Službenik iz stava 4. ovog člana kome prestane radni odnos ima pravo na otpremninu prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Službenik na položaju kome prestane radni odnos protekom roka iz člana 54. stav 3. ovog zakona, ima pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. 

Dakle, za vreme dok je službenik neraspoređen ima pravo na naknadu plate i neće dolaziti na posao. 

Da. Odnosi se na sva zapošljavanja na određeno vreme, sa izuzetkom radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS.