Питања и одговори

Законом о озакоњењу објеката (Сл. гласник РС", бр. 96/2015) је чланом 7. став. 6. било прописано да, по завршетку пописа незаконито изграђених објеката из једне зоне, односно целине, надлежни грађевински инспектор доноси појединачна решења о рушењу објекта, за све незаконито изграђене објекте који су на попису; чланом 7. став 7. да решење о рушењу објекта из става 6. овог члана доноси грађевински инспектор у року од седам дана од дана евидентирања у складу са овим законом и у року од три дана га доставља органу надлежном за издавање решења о озакоњењу (у даљем тексту: надлежни орган); чланом 7. став 8. да се решење из става 7. овог члана неће извршавати до правноснажног окончања поступка озакоњења; а чланом 7. став 9. да по добијању решења из става 7. овог члана надлежни орган по службеној дужности покреће поступак озакоњења у складу са овим законом.

Као орган надлежан за издавање решења о озакоњењу правилно сте поступили када сте по добијању решења о рушењу објекта које је донео грађевински инспектор по службеној дужности покренули поступак озакоњења, без упуштања у оцену исправности решења грађевинског инспектора, јер овим законом нисте одређени као орган који врши надзор над радом грађевинске инспекције.

Уколико странка сматра да постоје разлози за побијање решења грађевинског инспектора, може га побијати редовним и ванредним правним лековима изјављеним против решења грађевинског инспектора.

Жалбу на решење грађевинског инспектора странка не може изјављивати кроз жалбу на решење о озакоњењу.

Изменама и допунама Закона о озакоњењу ("Сл. гласник РС", бр. 96/15, 83/18 и 81/2020 - Одлука УС РС) прописано је да се поступак озакоњења може покренути и уколико грађевински инспектор није донео решење о рушењу, тако што је чланом 6. став 4. прописано да у случају да грађевински инспектор није донео решење о рушењу из става 3. овог члана, а предметни објекат је видљив на сателитском снимку из 2015. године, такав објекат може бити предмет озакоњења, у складу са одредбама овог закона.

Што се тиче поступка управног извршења решења грађевинског инспектора, он није у надлежности органа надлежног за издавање решења о озакоњењу, већ првостепеног органа који је донео решење које се принудно спроводи, а то је орган надлежан за послове грађевинске инспекције.

Одредбама члана 43а Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) предвиђено је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.

Ове одредбе тумаче се на начин да када се неко зарази заразном болести COVID-19 у сваком случају има право на накнаду плате предвиђене чланом 43а ПКУ, док за лица којима је одређена мера изолације или самоизолације у вези са том болешћу, накнада плате припада уколико је то последица обављања послова и радних задатака. 

Даље је истим чланом предвиђено да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:

1) за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;

2) почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.

Право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана, остварује и запослени који је одсуствовао са рада из разлога наведених у ставу 1. овог члана у периоду за који до дана ступања на снагу овог колективног уговора није извршен коначни обрачун и исплата накнаде плате по основу привремене спречености за рад.

Одсуство са рада из става 1. овог члана запослени доказују решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова и др.) или извештајем лекара о привременој спречености за рад (дознака), у складу са законом.

Из наведених одредби произилази да запосленом припада плата у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због разлога из става 1. члана 43а, то јест, да му припада основна плата у том месецу као да је радио. Појам основне плате уређен је Законом о платама у државним органима и јавним службама у коме се између осталог каже да основну плату изабраних, именованих и постављених лица и запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе чини производ основице за обрачун плата  и коефицијента који се утврђује актом Владе.

Напослетку, одредбе члана 43а. ПКУ нису престале укидањем ванредног стања у Републици Србији. Одлука о проглашењу заразне болести COVID-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2 заразном болешћу ("Службени гласник РС", бр. 23/20, 24/20, 27/20, 28/20, 30/20, 32/20, 35/20, 37/20, 38/20, 39/20, 43/20, 45/20, 48/20, 49/20, 59/20 и 60/20...) и Наредба о проглашењу епидемије заразне болести COVID-19 (''Službeni гласник РС'' бр. 37/20) су и даље на снази. 

Услугу личног пратиоца може да добије дете које је укључено у образовање, у складу са чланом 83. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл. гласник РС", бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019.):

„Лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.“

Дакле, ову услугу може да оствари дете које је у уписано у предшколску установу, дете које похађа обавезни припремни предшколски програм и редован ученик током основног и до краја средњег образовања.

Чланом 179а тачка 2. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине да изрекне новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зараде, на основу решења послодавца о изреченој мери.

Чланом 35. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је да се основна плата одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун плата.

Чланом 145. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) прописано је да за лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена.

Даље у ставу 2. тачка 1 истог члана овог закона предвиђено је да за теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне и новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци.

Новчана казна извршава се административним путем.

Према члану 105. став 3. Закона о раду, зарадом се не сматрају следеће накнаде трошкова запосленима:

• трошкови превоза запослених, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;
• дневнице, трошкови смештаја и трошкови превоза за службени пут у земљи и иностранству;
• накнада за коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе;
• смештај и исхрана за рад и боравак на терену, ако послодавац није обезбедио смештај и исхрану.

Зарадом се не сматрају такође:

• отпремнина при одласку у пензију;
• накнада трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице;
• накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења;
• поклон деци запослених до 15 година живота за Божић и Нову годину, до неопорезивог износа годишње.

Обзиром да наведене накнаде немају карактер зараде, изрицање дисциплинске  казне у новчаном износу од основне зараде изречене запосленом за повреду радне дужности, не утиче на обрачун ових накнада запосленог.

Обавеза послодавца службеника и намештеника да запосленом који одлази у пензију исплати отпремнину уређена је чланом 46. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“ број 38/19 и 55/20, у даљем тексту: ПКУ) који упућује на сходну примену Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“ бр. 98/07 - пречишћен текст, 84/14 и 84/15, у даљем тексту: Уредба).

Чланом 51. Уредбе прописано је да се државном службенику и намештенику који одлази у пензију исплаћује отпремнина у висини од 125% плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

Плата запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе  утврђује се на основу: 1) основице за обрачун плата; 2) коефицијента; 3) додатка на плату и 4) обавеза које запослени плаћа на основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом, сходно одредбама члана 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 - др. закон, 116/08 - др. закони, 92/11, 99/11 - др. закон, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 – др. закон, 113/17 – др. закони) и члана 35. став 2. ПКУ.

Основицу за обрачун отпремнине за одлазак у пензију, у висини прописаној у складу са чланом 51. Уредбе,  представља плата коју би запослени остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина и која, сходно напред наведеном, обухвата основну плату запосленог увећану за порезе и доприносе који се исплаћују из плате на терет запосленог (бруто 1) и додатке на плату, обрачунате и исплаћене у складу са законом, те и додатка за прековремени рад.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђено је, између осталог, да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

Како је Министарство финансија – Пореска управа државни орган, запослени остварује право на јубиларну награду и за године проведене у том органу.

Члан 6. став 2. Закона о локалним изборима гласи: 

„За одборника, може бити изабран пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је предложен за одборника.“ 

Члан 46. став 1. Закона о локалним изборима гласи: 

„Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран: 

    1) подношењем оставке; 

    2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе; 

    3) ако је правноснажном судском одлуком ОСУЂЕН на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци; 

    4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности; 

    5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника; 

    6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе; 

    7) губљењем држављанства; 

    8) ако наступи смрт одборника. 

Из наведених законских одредби проистиче да проста чињеница постојања оптужнице за извршење неког кривичног дела, без обзира на то да ли је у конкретном случају одређен притвор или не, не представља сметњу за кандидатуру нити за избор за одборника. У случају да одборник који је оптужен буде и правноснажно осуђен у смислу члана 46. став 1. тачка 3) Закона о локалним изборима, престаће му мандат одборника. 

Уколико је конкретни пок. РВИ право стекао по Закону о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 29/98 - испр. и 25/2000 - одлука СУС и "Сл. гласник РС", бр. 101/2005 - др. закон, 111/2009 - др. закон и 50/2018), члан породице који је сносио трошкове сахрањивања нема право на накнаду трошкова, већ чланови породице дефинисани у чл. 14. закона имају право на помоћ чија висина је утврђена чл. 61. истог закона.  

Међутим, уколико је конкретни пок. РВИ право стекао по Закону о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Сл. гласник СРС", бр. 54/89 и "Сл. гласник РС", бр. 137/2004, 69/2012 - одлука УС и 50/2018), члан породице који је сносио трошкове сахрањивања чланови породице дефинисани у чл. 14. закона има право на накнаду трошкова сахрањивања и право на помоћ, чија висина је утврђена чл. 32. и чл. 33. истог закона. 

Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица („Сл. гласник РС“, бр. 18/2020) који је ступио на снагу 11.03.2020. године, а почиње да се примењује се од 01.01.2021. године изједначио је права ратних војних инвалида и унифицирао их у сваком погледу по правилу шта је повољније за корисника (сви корисници подједнако остварују права и породице имају право на трошкове сахрањивања). 

Члан 20. Правила о раду бирачких одбора на координираном спровођењу свих избора расписаних за 21. јун 2020. године („Службени гласник РС“, број 77/20) гласи: 

                „(1) Пошто се утврди да бирач није гласао, он прилази следећем члану бирачког одбора, саопштава му своје име и презиме, предаје му сва обавештења о дану и времену одржавања избора, уколико их поседује, и доказује свој идентитет.  

                (2) Бирач не може да гласа без подношења доказа о свом идентитету. 

                (3) Бирач може да приступи гласању и без обавештења о дану и времену одржавања избора и бирачки одбор не може бирачу да ускрати право на гласање уколико не поседује обавештења, већ бирачки одбор мора да приступи проналажењу бирача у изводима из бирачког списка за све изборе који се спроводе на том бирачком месту према доступним подацима о бирачу из његовог документа којим доказује идентитет. 

                (4) Свој идентитет бирач доказује важећом личном картом или важећом путном исправом (пасошем). 

                (5) Бирачки одбор треба да омогући гласање бирачу који свој идентитет доказује личном картом или пасошем са истеклим роком важења, под условом да приложи потврду да је Министарству унутрашњих послова поднео захтев за издавање нове личне карте односно пасоша. 

                (6) У случају да на бирачко место дође бирач који поседује важећи документ из става 4. овог члана у којем је наведено друго презиме у односу на презиме наведено у изводу из бирачког списка, бирачки одбор треба том бирачу да омогући да гласа, без обзира на ту околност, под условом да на основу слике бирача и јединственог матичног броја грађана у документу којим доказује свој идентитет може да утврди да је у питању иста особа.“. 

По питању примене ове одредбе, треба имати у виду да је одлучујућа чињеница приликом одређивања докумената који су дозвољени за идентификовање бирача на бирачком месту била та да лична карта и пасош садрже слику и ЈМБГ бирача. У том смислу, вреди напоменути да је некада за идентификовање бирача била дозвољена и возачка дозвола на старом, картонском обрасцу, јер је садржавала ЈМБГ бирача, али да гласање уз нову, пластичну возачку дозволу више није дозвољено, управо због тога што образац нове возачке дозволе не садржи ЈМБГ. 

У складу са наведеним, јасно је да је ЈМБГ битна чињеница за идентификацију бирача, с обзиром на то да, према закону, није могуће да два лица имају исти ЈМБГ, што не важи за остале личне податке садржане у изводу из бирачког списка. 

Имајући наведено у виду, одговор на постављено питање јесте: бирачки одбор НЕ СМЕ да дозволи гласање бирачу чији се ЈМБГ из личне карте или пасоша разликује од ЈМБГ наведеног у изводу из бирачког списка.  

Ако се деси ситуација описана у питању, бирачки одбор треба да провери да ли је у списку накнадних промена у бирачком списку, уколико је достављен бирачком одбору, евентуално уписана промена ЈМБГ за тог „спорног“ бирача. Дакле, могућа је ситуација да је бирач увидом у бирачки списак по његовом закључењу констатовао да је у бирачком списку уписан нетачан ЈМБГ па је од општине, односно Министарства затражио да се тај број исправи. У том случају, доноси се посебно решење на основу којег изборна комисија саставља тзв. Списак накнадних промена, у који уписује да је за тог и тог бирача извршена исправка ЈМБГ. Ако је, дакле, у том списку накнадних промена наведен ЈМБГ идентичан оном који је наведен у личној карти односно пасошу (у зависности од тога којим се од ова два документа бирач идентификује), бирачки одбор треба да му омогући да гласа, иако му у изводу пише погрешан ЈМБГ.

Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању прописано је упис у први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења Интерресорне комисије: 

„Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења Интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.“ 

Члан 8. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да сваки члан Комисије врши опсервацију непосредно, у природном животном окружењу (породици, предшколској установи или школи) и утврђује потребе детета за додатном подршком у оквиру свог домена рада. Сваки члан Комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете; из разговора са дететом; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака приложених, односно добијених уз захтев. 

За одлагање уписа у први разред основне школе за годину дана, изузетно и уз додатно образложење, када је то у најбољем интересу детета, важи процедура наведена у члану 8. Правилника, а Интерресорној комисији је остављено да процени који налази и мишљења су потребна за свако дете појединачно.  

Чланом 169. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да док је нераспоређен, службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе. Сва права из радног односа службеник остварује код послодавца који је донео решење да је службеник нераспоређен.  

Службеник на положају који је нераспоређен у случајевима из чл. 54. и 55. овог закона, остварује право на накнаду плате у висини и за време утврђено чланом 54. овог закона. Нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца, односно протеком рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службенике на положају, од дана када је решењем утврђено да је службеник нераспоређен. Службеник из става 4. овог члана коме престане радни однос има право на отпремнину према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Службеник на положају коме престане радни однос протеком рока из члана 54. став 3. овог закона, има право на отпремнину због одласка у пензију према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. 

Дакле, за време док је службеник нераспоређен има право на накнаду плате и неће долазити на посао. 

Да. Односи се на сва запошљаванја на одређено време, са изузетком радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС.