Questions and answers

Izmene i dopune Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta u delu koji se odnosi na član 49. je ostao nepromenjen, a takođe i član 21. gde je navedeno: „Godišnji program izvršava se prema dinamici utvrđenoj članom 117. Zakona“. 

Dakle novi Pravilnik se, u delu na koji se odnosi konkretno pitanje, ne razlikuje od prethodnog. Uz pretpostavku da su programi za 2021. godinu bili dostavljeni nakon izmene Pravilnika, a kako je Zakonom predviđen rok za dostavu godišnjih programa predlagača, odnosno nosioca programa do 01.06.2020. smatramo da u svakom slučaju ne postoji dilema u vezi pitanja koje je postavljeno. 

U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon, 62/06...21/16 - dr. zakon), plate zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta JLS utvrđuju se na osnovu:  

1. osnovice za obračun plata; 

2. koeficijenta; 

3. dodatka na platu; 

4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. 

Prilikom obračuna i isplate plata zaposlenih kod korisnika budžeta lokalne vlasti primenjuju se osnovice utvrđene zaključcima Vlade Republike Srbije. 

Koeficijenti zaposlenih utvrđuju se na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Službeni glasnik RS”, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon), do početka primene odredaba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. 

Dodatak na platu pripada zaposlenom za: 

1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, 

2. dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad); 

3. rad na dan državnog i verskog praznika; 

4. dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak);  

5. rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. 

Dakle, obračun i isplata plata zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave vrši se u skladu sa rešenjem kojim se utvrđuje koeficijent zaposlenog, donetim od strane poslodavca u skladu sa važećim propisima, zatim u skladu sa propisanom osnovicom,  kao i mesečnim izveštajem o ostvarenim radnim satima zaposlenog. 

U poslovnom procesu događa se da dođe do pogrešnog obračuna i isplate zarade zaposlenom, bilo da se radi o više ili manje obračunatoj zaradi i u tom slučaju potrebno je obaviti korekcije, kako bi se ispravila greška. U praksi se korekcija vrši tako što obračunski radnik: 

• uradi ispravan obračun zarade za mesec/e u kome je došlo do greške i iz koga se može utvrditi razlika pogrešno obračunate i isplaćene zarade; 

• sačini službenu belešku o razlozima zbog kojih je doslo do pogrešnog obračuna u prethodnom/im mesecu/ima (pogrešno sabrani prekovremeni sati, pogrešno obračunata vrsta bolovanja i slično), mesec/e u kojima je došlo do pogrešnog obračuna i o potrebi korekcije greške i istu priloži uz obračun za tekući mesec; 

• za utvrđenu razliku umanji (odnosno uveća) obračun i isplatu zarade zaposlenom u tekućem mesecu. 

Bitno je da ukupni (kumulativni) obračun i isplata zarada zaposlenom za mesec/e u kojima je načinjena greška i mesec/e u kome se greška ispravlja bude u skladu sa donetim aktima. 

Za umanjenje zarade po osnovu pogrešno (više) obračunate i isplaćene zarade u prethodnim mesecima nije potrebna pisana saglasnost zaposlenog, obzirom da se ne radi o obustavi u smislu člana 123. Zakona o radu, odnosno ne radi se o obustavi zarade radi naplate novčanog potraživanja prema zaposlenom (sudska presuda, samodoprinos, rata za kredit i slično).  

Poslodavac je svakako u obavezi da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Međutim, dobra je praksa da se obračunski radnik i zaposleni usaglase (bilo pismeno ili usmeno) o potrebi umanjenja obračuna tekuće zarade kojom se ispravlja više obračunata i isplaćena zarada za prethodni/e mesec/e. 

Član 40. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa da se sekretar skupštine postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Dalje se između ostalog kaže i da sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar. Dakle, na osnovu svih navedenih odredbi proizilazi da se sekretar skupštine i zamenik sekretara skupštine postavljaju. 

Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije između ostalog je predviđeno da je funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupstina, odnosno da je javna funkcija funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata. 

Članom 79. Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. 

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva. 

Iz svega navedenog može se zaključiti da licu u konkretnom slučaju mogu da miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada za vreme dok obavlja funkciju zamenika sekretara skupštine.

U konkretnom slučaju, prvo je potrebno proveriti postoji li planski osnov za ozakonjenje, u skladu sa članom 8. Zakona o ozakonjenju:  

Predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta. 

Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji se, pored namene utvrđene planskim dokumentom, utvrdi da je namene koja je u okviru planom definisanih kompatibilnosti. 

Nakon toga, potrebno je pristupiti određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Naime, članom 10. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kako u konkretnom slučaju može da se pretpostavi da postoji dokaz o pravu svojine na objektu (Kupoprodajni ugovor, odnosno presuda), tada je neophodno da podnosilac zahteva pribavi odnosno dokaže odgovarajuće pravo na zemljištu. 

Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu u postupku ozakonjenja smatra se i pravo svojine ili zakupa na zemljištu ispod objekta, stečeno u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji se odnosi na legalizaciju objekata i objekata na koje je primenjivan Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. 

Zemljište za redovnu upotrebu objekta biće u ovom slučaju najverovatnije određeno kao zemljište pod objektom, a na osnovu elaborata geodetskog obeležavanja koje izrađuje ovlašćeno lice na zahtev podnosioca. 

Članom 76. Zakona o radu predviđeno je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete. 

Članom 187. istog zakona predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. 

S obzirom na navedeno, mišljenja smo da do prestanka radnog odnosa na određeno vreme, a koji je produžen u skladu sa članom 187. Zakona o radu, zaposlena ima sva prava iz radnog odnosa, a samim tim i pravo na godišnji odmor. 

Obavezni elementi sporazuma o obrazovanju grupe građana definisani su članom 32. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine, koje sem na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, shodno primenjuje i na izbor odbornika skupština JLS. 

Navedeni član glasi: 

„(1) Grupu građana obrazuje najmanje deset birača pismenim sporazumom koji se overava u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. 

(2) Sporazum o obrazovanju grupe građana obavezno sadrži: 

1) naziv grupe građana, ako je određen; 

2) navod da se grupa građana obrazuje radi podnošenja izborne liste radi učešća na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine; 

3) naziv izborne liste grupe građana; 

4) podatke o licu koje je ovlašćeno za podnošenje izborne liste (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte); 

5) podatke o licima koja su obrazovala grupu građana (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte). 

(3) Grupa građana ne mora da ima naziv. Ako grupa građana ima naziv, taj naziv mora da bude utvrđen u skladu sa odredbama člana 37. ovog uputstva. 

(4) Naziv izborne liste mora da bude utvrđen u skladu sa odredbama čl. 41. i 42. ovog uputstva. 

(5) Sporazum o obrazovanju grupe građana mora da bude overen pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.“. 

Citirane odredbe predstavljaju pravni okvir za ocenu valjanosti sporazuma o obrazovanju grupe građana u smislu ispunjenosti uslova za proglašenje izborne liste. 

Sve što je sporazumom definisano izvan ovog okvira ne treba da bude predmet ocene izborne komisije u pogledu valjanosti samog sporazuma, pa, samim tim, i valjanosti cele izborne liste i prateće dokumentacije. 

Iz navedenog proističe da okolnost da je u sporazumu o obrazovanju grupe građana navedeno „da se ista osniva radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike u opštinskom parlamentu“ ne treba da bude predmet razmatranja od strane izborne komisije u smislu procene da li podneta izborna lista sa kandidatima za odbornike ispunjava uslove da bude proglašena. 

To, dalje, znači da je izborna lista uredna ukoliko ispunjava zakonski uslov u pogledu najmanjeg neophodnog broja kandidata na izbornoj listi, bez obzira na formulacije iz sporazuma o obrazovanju grupe građana. 

U konkretnom slučaju,  nema osnova za zaključak da izborna lista koja ne sadrži onoliko kandidata koliko se odbornika bira ne ispunjava uslov za proglašenje samo zato što je u sporazumu o obrazovanju grupe građana navedeno da se ona osniva „radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike“. Samim tim, izborna komisija ne može da podnosiocu izborne liste naloži zaključkom da izbornu listu dopuni nedostajućim brojem kandidata. 

Članom 20. stav. 3 Zakona o lokalnim izborima propisano je sledeće: “Na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata – pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.” 

Na primeru izborne liste od 14 kandidata, primena navedene odredbe podrazumeva da na izbornoj listi sa 14 kandidata mora da bude najmanje šest (6) kandidata manje zastupljenog pola. 

Ovo stoga što 40% od broja 14 iznosi 5,6, što se zaokružuje na 6. 

Prema članu 14. stav 5. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (“Sl. glasnik RS”, br. 99/18 i 40/19), otvaranje, odnosno ukidanje dinarskog i deviznog podračuna koji su ukljulčeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti vrši se na osnovu Obrasca NO-1/NU-1, koji izdaje organ uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti. 

Shodno navedenom, za otvaranje podračuna za opštinsku izbornu komisiju, opštinska uprava treba da se obrati nadležnoj filijali Uprave za trezor u konkretnoj JLS.

Članom 6. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji JLS u kojoj ostavruje izborno pravo. Ovo je praktično definicija birača na lokalnim izborima, čije je izborno pravo na lokalnim izborima uslovljeno činjenicom prijavljenog prebivališta u JLS u kojoj se sprovode izbori za odbornike.   

Članom 18. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. 

Međutim, članom 18. stav 2. istog zakona je propisano da su u JLS koje imaju manje od 20.000 birača izborne liste utvrđene i kada ih svojim potpisom podrži najmanje 200 birača.  

Iz navedenih zakonskih odredbi proističe nesumnjiv zaključak da se pod biračima koji svojim potpisom mogu da podrže neku izbornu listu kandidata za odbornike misli isključivo na birače sa prebivalištem na teritoriji JLS u kojoj se sprovode izbori za odbornike. U suprotnom, ne bi postojala potreba da se članom 18. stav. 2. broj potpisa birača u malim opštinama svede na samo 200.  

U članu 68. Zakona o zaposlenima u AP i JLS se kaže da se pod radnim iskustvom u struci odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Pri tome, nije od uticaja da li je radno iskustvo u struci stečeno u toku radnog odnosa, odnosno u toku volontiranja ili obavljanja poslova na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih psolova, dok god ispunjava uslove po pitanju poslova koje je obavljao po ugovoru i školske spreme u to vreme.  

Grupa građana ne mora da ima pečat, jer njegovo posedovanje nije propisano ni Zakonom o lokalnim izborima, niti aktima Republičke izborne komisije o zoboru narodnih poslanika, koja izborne komisije shodno primenjuju i na izbor odbornika. To znači da, kada izbornu listu podnosi grupa građana, izborna komisija treba samo da utvrdi da li joj izbornu listu predaje lice koje je u sporazumu o obrazovanju te grupe građana navedeno da je ovlašćeno da u ime grupe građana podnese izbornu listu. Ako je, uz to, sporazum o obrazovanju grupe građana sadrži sve podatke propisane Uputstvom Republičke izborne komisije za sprovođenje izbora za narodne poslanike i ako je uredno overen, izborna komisija može da utvrđuje validnost ostale dokumentacije koja se podnosi uz izbornu listu. Pečat u izbornoj listi nije potreban, dovoljan je poptis lica ovlašćenog za podnošenje izborne liste. 

Što se tiče poitanje o primeni Zakoan o finansiranju političkih aktivnsoti od strane izborne komisije, treba imati u vidu da je izborna komisija, u skladu sa članom 25. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, dužna da se stara o otme da izborna lista ispunjava uslove propisane samo Zakonom o lokalnimizborima i pomenutim aktima Republičke izborne komisije. U prilog tome, treba uzeti u obzir i član 35. stav 1. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu s kojim postupkom u kojim se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona vodi Agencija za borbu protiv korupcije. 

Izborna komisija se, dakle, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, može i mora starati o zakonitom sprovođenju izbora isključivo u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Shodno svemu navedenom, utvrđivanje manjkavosti sporazuma o obrazovanju grupe građana u smislu poštovanja odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ne može biti predmet postupka pred izbornom komisijom, niti nedostaci sporazuma u pogledu obaveza iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti mogu da budu osnov za osporavanje validnosti izborne liste, s obzirom da nisu prepoznati Zakonom o lokalnim izborima kao smetnja za proglašenje izborne liste.  

Članom 3. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je između ostalog da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Članom 4. je dalje predviđeno da za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. 

Naposletku, članom 10. istog zakona propisano je da izabrani i imenovani funkcioneri prava iz radnog odnosa ostvaruju kod poslodavca iz člana 4. ovog zakona danom izbora, odnosno imenovanja na funkciju, na osnovu akta o izboru, odnosno imenovanju. Postavljeni funkcioneri prava i dužnosti iz radnog odnosa kod poslodavca iz člana 4. ostvaruju danom postavljenja na funkciju na osnovu akta o postavljenju.  

Rešenjem nadležnog organa, odnosno radnog tela iz člana 4. ovog zakona, utvrđuju se prava i dužnosti funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana.