Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
С обзиром на то да је ЈЛС усагласила Правилник о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у обалсти спорт, да би исти у коначном био донет на већу, постоји дилема која се односи на члану 49. став 1., у смислу шта се сматра под започетим поступком одобрење? С обзиром да се почетком године објављује Обавештење за подношење годишњих програма, које је календарски дефинисано, само је формирана Комисија, тако да није реализован даљи поступак одобравања, да ли се поступак окончава по одредбама овог Правилника?
Измене и допуне Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта у делу који се односи на члан 49. је остао непромењен, а такође и члан 21. где је наведено: „Годишњи програм извршава се према динамици утврђеној чланом 117. Закона“.
Дакле нови Правилник се, у делу на који се односи конкретно питање, не разликује од претходног. Уз претпоставку да су програми за 2021. годину били достављени након измене Правилника, а како је Законом предвиђен рок за доставу годишњих програма предлагача, односно носиоца програма до 01.06.2020. сматрамо да у сваком случају не постоји дилема у вези питања које је постављено.
Да ли је потребна сагласност запосленог за умањење зараде пооснову погрешно обрачунате и исплаћене зараде у претходним месецима? Односно, да ли ЈЛС као послодавац може рефундирати износ више обрачунате и исплаћене зараде запосленом у претходним месецима тако што ће у текућем месецу умањити обрачунату зараду у самом обрачуну (не као обуставу)? Да ли је за овакав начин повраћаја више исплаћене зараде довољно да послодавац писаним путем обавести запосленог или је неопходно да запослени да писану сагласност?
У складу са чланом 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/2001, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 116/2008 - др. закони, 92/2011, 99/2011 - др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 - др. закон, 62/06...21/16 - др. закон), плате запослених код корисника средстава буџета ЈЛС утврђују се на основу:
-
основице за обрачун плата;
-
коефицијента;
-
додатка на плату;
-
обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.
Приликом обрачуна и исплате плата запослених код корисника буџета локалне власти примењују се основице утврђене закључцима Владе Републике Србије.
Коефицијенти запослених утврђују се на основу Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон), до почетка примене одредаба Закона о систему плата запослених у јавном сектору.
Додатак на плату припада запосленом за:
-
време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4 % од основице, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца,
-
дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад);
-
рад на дан државног и верског празника;
-
дневну накнаду за повећане трошкове рада и боравка на терену (теренски додатак);
-
рад ноћу (између 22,00 и 6,00 часова наредног дана), ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента.
Дакле, обрачун и исплата плата запосленима у јединицама локалне самоуправе врши се у складу са решењем којим се утврђује коефицијент запосленог, донетим од стране послодавца у складу са важећим прописима, затим у складу са прописаном основицом, као и месечним извештајем о оствареним радним сатима запосленог.
У пословном процесу догађа се да дође до погрешног обрачуна и исплате зараде запосленом, било да се ради о више или мање обрачунатој заради и у том случају потребно је обавити корекције, како би се исправила грешка. У пракси се корекција врши тако што обрачунски радник:
-
уради исправан обрачун зараде за месец/е у коме је дошло до грешке и из кога се може утврдити разлика погрешно обрачунате и исплаћене зараде;
-
сачини службену белешку о разлозима због којих је досло до погрешног обрачуна у претходном/им месецу/има (погрешно сабрани прековремени сати, погрешно обрачуната врста боловања и слично), месец/е у којима је дошло до погрешног обрачуна и о потреби корекције грешке и исту приложи уз обрачун за текући месец;
-
за утврђену разлику умањи (односно увећа) обрачун и исплату зараде запосленом у текућем месецу.
Битно је да укупни (кумулативни) обрачун и исплата зарада запосленом за месец/е у којима је начињена грешка и месец/е у коме се грешка исправља буде у складу са донетим актима.
За умањење зараде по основу погрешно (више) обрачунате и исплаћене зараде у претходним месецима није потребна писана сагласност запосленог, обзиром да се не ради о обустави у смислу члана 123. Закона о раду, односно не ради се о обустави зараде ради наплате новчаног потраживања према запосленом (судска пресуда, самодопринос, рата за кредит и слично).
Послодавац је свакако у обавези да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Међутим, добра је пракса да се обрачунски радник и запослени усагласе (било писмено или усмено) о потреби умањења обрачуна текуће зараде којом се исправља више обрачуната и исплаћена зарада за претходни/е месец/е.
Да ли лицу које је постављено на место заменика секретара скупштине општине, а које је у тренутку постављења у сталном радном односу (радни однос на неодређено време) у општинској управи, мирује радни однос у Општинској управи за време док се налази на функцији заменика секретара скупштине општине?
Члан 40. Закона о локалној самоуправи предвиђа да се секретар скупштине поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице са завршеним правним факултетом, положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Даље се између осталог каже и да секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар. Дакле, на основу свих наведених одредби произилази да се секретар скупштине и заменик секретара скупштине постављају.
Чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције између осталог је предвиђено да је функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупстина, односно да је јавна функција функција у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и функција других лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката.
Чланом 79. Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Из свега наведеног може се закључити да лицу у конкретном случају могу да мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада за време док обавља функцију заменика секретара скупштине.
Да ли је могуће озакоњење гараже на општинском змељишту? Као доказ о праву својине на објекту постоји пресуда на основу признања, а у другом идентичном случају постоји купопродајни уговор. Ако постоји, шта је потребно претходно урадити, пре самог процеса озакоњења? Да ли се даје земљиште у закуп или је овде могуће одређивање земљишта за редовну употребу сходно Закону о планирању и изградњи?
У конкретном случају, прво је потребно проверити постоји ли плански основ за озакоњење, у складу са чланом 8. Закона о озакоњењу:
Предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта.
Предмет озакоњења може бити објекат за који се, поред намене утврђене планским документом, утврди да је намене која је у оквиру планом дефинисаних компатибилности.
Након тога, потребно је приступити одређивању земљишта за редовну употребу објекта у складу са чл. 70. и 105. Закона о планирању и изградњи.
Наиме, чланом 10. Закона о озакоњењу прописано је да предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења. Како у конкретном случају може да се претпостави да постоји доказ о праву својине на објекту (Купопродајни уговор, односно пресуда), тада је неопходно да подносилац захтева прибави односно докаже одговарајуће право на земљишту.
Као одговарајуће право на грађевинском земљишту у поступку озакоњења сматра се и право својине или закупа на земљишту испод објекта, стечено у складу са чл. 70. и 105. Закона о планирању и изградњи, у делу који се односи на легализацију објеката и објеката на које је примењиван Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.
Земљиште за редовну употребу објекта биће у овом случају највероватније одређено као земљиште под објектом, а на основу елабората геодетског обележавања које израђује овлашћено лице на захтев подносиоца.
Запослени је поднео оставку на место помоћника председника општине, а радни статус је промењен тако да је утврђен радни однос на одређено време до истека породиљског одсуства, односно одсуства ради неге детета годину дана, односно посебне неге детета. Да ли овако “продужен” радни однос условљава право на годишњи одмор за претходну годину и сразмерни део за текућу годину?
Чланом 76. Закона о раду предвиђено је да је у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.
Чланом 187. истог закона предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.
С обзиром на наведено, мишљења смо да до престанка радног односа на одређено време, а који је продужен у складу са чланом 187. Закона о раду, запослена има сва права из радног односа, а самим тим и право на годишњи одмор.
Како да општинске изборне комисије поступају у ситуацијама када је споразумом о формирању групе грађана прдвиђено да се иста оснива ради подношења потпуне изборне листе за одборнике у општинском парламенту, а приликом подношења документације поднесу изборну листу само за једну трећину или две трећине кандидата за одборнике? Да ли у том случају треба тражити допуну кандидата на предатој изборној листи или је битно да она испуњава услове из члана 19. и 20. Закона о локалним изборима?
Обавезни елементи споразума о образовању групе грађана дефинисани су чланом 32. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 21. јун 2020. године, које сем на основу члана 15. став 2. Закона о локалним изборима, сходно примењује и на избор одборника скупштина ЈЛС.
Наведени члан гласи:
„(1) Групу грађана образује најмање десет бирача писменим споразумом који се оверава у складу са Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа.
(2) Споразум о образовању групе грађана обавезно садржи:
1) назив групе грађана, ако је одређен;
2) навод да се група грађана образује ради подношења изборне листе ради учешћа на изборима за народне посланике Народне скупштине;
3) назив изборне листе групе грађана;
4) податке о лицу које је овлашћено за подношење изборне листе (име и презиме, ЈМБГ и пребивалиште и адреса стана, наведени према подацима из личне карте);
5) податке о лицима која су образовала групу грађана (име и презиме, ЈМБГ и пребивалиште и адреса стана, наведени према подацима из личне карте).
(3) Група грађана не мора да има назив. Ако група грађана има назив, тај назив мора да буде утврђен у складу са одредбама члана 37. овог упутства.
(4) Назив изборне листе мора да буде утврђен у складу са одредбама чл. 41. и 42. овог упутства.
(5) Споразум о образовању групе грађана мора да буде оверен пре почетка прикупљања потписа бирача за подршку изборној листи.“.
Цитиране одредбе представљају правни оквир за оцену ваљаности споразума о образовању групе грађана у смислу испуњености услова за проглашење изборне листе.
Све што је споразумом дефинисано изван овог оквира не треба да буде предмет оцене изборне комисије у погледу ваљаности самог споразума, па, самим тим, и ваљаности целе изборне листе и пратеће документације.
Из наведеног проистиче да околност да је у споразуму о образовању групе грађана наведено „да се иста оснива ради подношења потпуне изборне листе за одборнике у општинском парламенту“ не треба да буде предмет разматрања од стране изборне комисије у смислу процене да ли поднета изборна листа са кандидатима за одборнике испуњава услове да буде проглашена.
То, даље, значи да је изборна листа уредна уколико испуњава законски услов у погледу најмањег неопходног броја кандидата на изборној листи, без обзира на формулације из споразума о образовању групе грађана.
У конкретном случају, нема основа за закључак да изборна листа која не садржи онолико кандидата колико се одборника бира не испуњава услов за проглашење само зато што је у споразуму о образовању групе грађана наведено да се она оснива „ради подношења потпуне изборне листе за одборнике“. Самим тим, изборна комисија не може да подносиоцу изборне листе наложи закључком да изборну листу допуни недостајућим бројем кандидата.
На одборничкој од 14 кандидата за одборнике, колико мора бити припадника мање заступљеног пола?
Чланом 20. став. 3 Закона о локалним изборима прописано је следеће: “На изборној листи мора бити 40% мање заступљеног пола. Међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја листе) мора бити најмање по два кандидата – припадника оног пола који је мање заступљен на листи.”
На примеру изборне листе од 14 кандидата, примена наведене одредбе подразумева да на изборној листи са 14 кандидата мора да буде најмање шест (6) кандидата мање заступљеног пола.
Ово стога што 40% од броја 14 износи 5,6, што се заокружује на 6.
Да ли ЈЛС подноси Захтев Управи за трезор за отварање подрачуна за општинску изборну комисију или ће Министарство финансија – Управа за трезор то урадити за општине? И када ће то бити?
Према члану 14. став 5. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор (“Сл. гласник РС”, бр. 99/18 и 40/19), отварање, односно укидање динарског и девизног подрачуна који су укљулчени у консолидовани рачун трезора локалне власти врши се на основу Обрасца НО-1/НУ-1, који издаје орган управе аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за финансије, односно лице које он овласти.
Сходно наведеном, за отварање подрачуна за општинску изборну комисију, општинска управа треба да се обрати надлежној филијали Управе за трезор у конкретној ЈЛС.
Може ли изборну лситу за локалне изборе подржати бирач са пребивалиштем ван те јединице локалне самоуправе, као што је случај код групе грађана где оснивачи могу бити ван те јединице локалне самоуправе?
Чланом 6. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да право да бира одборника има пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији ЈЛС у којој оставрује изборно право. Ово је практично дефиниција бирача на локалним изборима, чије је изборно право на локалним изборима условљено чињеницом пријављеног пребивалишта у ЈЛС у којој се спроводе избори за одборнике.
Чланом 18. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да кандидате за одборнике могу предлагати регистроване политичке странке, коалиције регистрованих политичких странака, као и групе грађана чије изборне листе својим потписима подржи најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на изборној листи.
Међутим, чланом 18. став 2. истог закона је прописано да су у ЈЛС које имају мање од 20.000 бирача изборне листе утврђене и када их својим потписом подржи најмање 200 бирача.
Из наведених законских одредби проистиче несумњив закључак да се под бирачима који својим потписом могу да подрже неку изборну листу кандидата за одборнике мисли искључиво на бираче са пребивалиштем на територији ЈЛС у којој се спроводе избори за одборнике. У супротном, не би постојала потреба да се чланом 18. став. 2. број потписа бирача у малим општинама сведе на само 200.
Шта се може сматрати радним искуством у струци? Ако неко има ИВ степен стручне спреме, гимназија, да ли је радно искуство у струци стручна пракса, рад на привременим и повременим пословима?
У члану 68. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе, није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених псолова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.
Имајући у виду одредбе Закона о локалним изборима којима је предвиђено да изборне листе кандидата за одборнике могу прегледати и групе грађана, а с обзиром да је Законом о финансирању политичких активности (“Сл. гласник РС”, број 43/11, 123/14 и 88/19) установљена обавеза истих да након расписивања избора а пре проглашења изборне листе морају отворити посебан рачун у сврху прикупљања средстава за финансирање изборне кампање, интересује нас да ли то значи да група грађана мора имати печат који се као такав користи и приликом подношења изборне листе уз потпис овлашћеног лица за њено подношење, као и да ли је обавеза општинске изборне комисије да контролише да ли је група грађана испунила напред наведену обавезу из члана 24. Закона о финансирању политичких активности, односно да ли то може бити разлог за допуну документације потребне за проглашење изборне листе?
Група грађана не мора да има печат, јер његово поседовање није прописано ни Законом о локалним изборима, нити актима Републичке изборне комисије о зобору народних посланика, која изборне комисије сходно примењују и на избор одборника. То значи да, када изборну листу подноси група грађана, изборна комисија треба само да утврди да ли јој изборну листу предаје лице које је у споразуму о образовању те групе грађана наведено да је овлашћено да у име групе грађана поднесе изборну листу. Ако је, уз то, споразум о образовању групе грађана садржи све податке прописане Упутством Републичке изборне комисије за спровођење избора за народне посланике и ако је уредно оверен, изборна комисија може да утврђује валидност остале документације која се подноси уз изборну листу. Печат у изборној листи није потребан, довољан је поптис лица овлашћеног за подношење изборне листе.
Што се тиче поитање о примени Закоан о финансирању политичких активнсоти од стране изборне комисије, треба имати у виду да је изборна комисија, у складу са чланом 25. став 2. Закона о локалним изборима, дужна да се стара о отме да изборна листа испуњава услове прописане само Законом о локалнимизборима и поменутим актима Републичке изборне комисије. У прилог томе, треба узети у обзир и члан 35. став 1. Закона о финансирању политичких активности у складу с којим поступком у којим се одлучује о томе да ли постоји повреда овог закона води Агенција за борбу против корупције.
Изборна комисија се, дакле, у складу са својим законским овлашћењима, може и мора старати о законитом спровођењу избора искључиво у складу са Законом о локалним изборима. Сходно свему наведеном, утврђивање мањкавости споразума о образовању групе грађана у смислу поштовања одредаба Закона о финансирању политичких активности не може бити предмет поступка пред изборном комисијом, нити недостаци споразума у погледу обавеза из Закона о финансирању политичких активности могу да буду основ за оспоравање валидности изборне листе, с обзиром да нису препознати Законом о локалним изборима као сметња за проглашење изборне листе.
Чланом 2. став 1. Колективног уговора код послодавца за запослене у органима ЈЛС, предвиђено је: "У смислу овог колективног уговора, послодавац је Општина. Права и дужности у име послодавца, за функционере врши Скупштина општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом, односно актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине." Правобранилац општине поднео је захтев за признавање права на солидарну помоћ. С обзиром да, Правобраниоца општине, у складу са Одлуком о правобранилаштву, поставља Општинско веће, да ли у овом случају о праву Правобраниоца, може одлучивати радно тело Скупштине општине - Комисија за кадровска, административна питања и радне односе? На основу Пословника Скупстине општине: "Комисија за кадровска и административна питања и радне односе одлучује у првом степену о појединачним правима изабраних, именованих и постављених лица у оквиру радно правног статуса у складу са законом, овим Статутом и одлукама органа општине, предлаже Скупштини општине доношење одлука о избору, именовању и разрешењу из надлежности Скупштине општине у свим случајевима где се избор, именовање и разрешење не врши по посебном поступку прописаном Статутом и Пословником, даје предлоге и мишљења Скупштини о испуњености услова за разрешење тих лица и о питањима накнаде трошкова одборницима, плата и накнада лицима биранима и именованим у органе скупштине и лицима ангажованим у органима скупштине и лицима која скупштина поставља у складу са законом и одлукама Скупштине. Комисију за кадровска и административна питања и радне односе чини председник и четири члана које именује Скупштина из рада одборника и грађана." Потребно је појашњење у смислу да ли о праву правобраниоца може да одлучује ово радно тело или је неопходно да се изврши измена Колективног уговора код послодавца?
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је између осталог да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. је даље предвиђено да за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.
Напослетку, чланом 10. истог закона прописано је да изабрани и именовани функционери права из радног односа остварују код послодавца из члана 4. овог закона даном избора, односно именовања на функцију, на основу акта о избору, односно именовању. Постављени функционери права и дужности из радног односа код послодавца из члана 4. остварују даном постављења на функцију на основу акта о постављењу.
Решењем надлежног органа, односно радног тела из члана 4. овог закона, утврђују се права и дужности функционера из ст. 1. и 2. овог члана.