Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li prosvetni inspektor ima ista prava kao npr. građevinski inspektor ili komunalni inspektor. Komunalni inspektor dobija povećanje 10% dodatni koeficijent za platu, a prosvetni inspektor samo 5%, za povećanje..Da li je to diskriminacija? Ne bi trebalo izjednačiti dodatne koeficijente?
Članom 5. stav 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plate imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, uvećan za dodatni koeficijent predviđen istom Uredbom, može uvećati zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora najviše do 20%.
U nadležnosti je organa jedinice lokalne samouprave da svojim pravilnikom dodatno uredi procenat uvećanja po osnovu rada na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora, s obzirom da je uredbom utvrđen najviši procenat uvećanja.
Na kraju, trebalo bi u ovom slučaju spomenuti i odredbe Zakona o radu, koji u članu 104. između ostalog kaže da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Opština je osnivač JKP. JKP je osnovano radi obavljanja više komunalnih delatnosti. Da li opština može da poveri obavljanje delatnosti za koju je osnovano JKP, drugom pravnom licu?
U skladu sa članom 9. Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024), jedinica lokalne samouprave ne može poveriti obavljanje delatnosti za koju je osnovano JKP drugom pravnom licu.
U stavu 2. pomenutog člana stoji da se poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši isključivo na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim u situacijama kada se za obavljanje delatnosti osniva javno preduzeće.
Da li u Mišljenju kao mera može da se navede organizovanje nastave za učenike na dužem kućnom ili bolničkom lečenju uz mogućnost korišćenja informacionih tehnologija.
Ako pogledamo čl. 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), vidimo da se u trećoj grupi mera: “ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije”, pod tačkom (2) nalazi: “organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole, radi nadoknađivanja propuštenog, odnosno obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju učenika i odraslog”. Ukoliko je učenik iz različitih opravdanih razloga sprečen da dolazi na nastavu, onda IRK u svom mišljenju može navesti ovu meru. Pošto se vaše pitanje konkretno odnosi na učenika na dužem kućnom ili bolničkom lečenju, tada članovi IRK treba da informišu roditelje da za učenika treba da se organizuje ovaj vid nastave, kao i da treba da se obrate školi koja će postupiti
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Sl. glasnik RS", br. 66/2018), potrebno je da IRK u svom mišljenju navede da smatra da za učenike treba organizovati ovaj vid nastave i da je o tome informisala roditelja. Vaše pitanje se odnosi i na to da i IRK može da predloži da se tokom učenja kod kuće koriste sredstva informacione tehnologije. Ako se vratimo na čl. 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u poslednjem stavu stoji: „Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“. Pošto se u pravilniku ne može navesti iscrpna lista mere podrške, ovim članom je omogućeno da IRK navede i druge mere podrške za koje procenjuje da su u najboljem interesu deteta/učenika. Ovde želimo da ukažemo na dve stvari: -obrzovanje od kuće je „restriktivna“ mera, jer isključuje dete/učenika iz vršnjačke grupe i treba je koristiti samo kada je neophodna, uz ograničeno trajanje i planiranje tranzicije za ponovno uključivanje deteta/učenika u obrazovnu ustanovu i vršnjački kolektiv. Primećeno je da se ova mera posebno neopravdano koristi u situacijama dece/učenika sa problemima u ponašanju. Takođe, IRK ne treba da peporučuje korišćenje informacionih tehnologija ukoliko nije sigurna da li porodica ima internet i potreban uređaj, da dete/učenik ima odgovarajuće digitalne kompetencije, da škola ima potrebnu opremu i druge resurse i sl. Na koji način će se organizovati nastava za učenika na kućnom lečenju, treba da bude odluka školskog Tima za dodatnu podršku detetu, čiji član je i roditelj.
Član 50. važećeg Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave u prvom stavu propisuje da "zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:...", dok u četvrtom stavu propisuje da se jubilarna nagrada isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Imajući u vidu da se podaci Republičkog zavoda za statistiku o visini prosečne mesečne zarade objavljuju, u skladu sa njihovim zvaničnim obaveštenjem od 26.04.2018. godine, 55 dana po isteku meseca na koji se zarade odnose, kada je reč u situacijama da zaposleni ostvaruju jubilarnu nagradu u januaru mesecu tekuće godine, koju shodno citiranom stavu čl. 50. PKU treba isplatiti u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava, a kako će podatak o zaradi za psolednji mesec u prethodnoj godini (decembar mesec 2024. godine) biti objavljen tek u februaru, dolazimo u situaciju da ne primenjujemo ovu odredbu u odnosu na propisani rok isplate. Da li postoji neki propis više pravne snage od navedenog Posebnog kolektivnog ugovora, koji dozvoljava da se isplata vrši po proteku ovog roka, a po objavljivanju podatka od strane organa nadležnog za poslove statistike ili se jednostavno nećemo pozivati na rok isplate u rešenjima, dok se možda PKU ne izmeni, ukoliko se izmeni, u pogledu roka isplate tako da predvidi izuzetak za zaposlene koji ostvaruju pravo na isplatu jubilarne novčane negrade u januaru mesecu (slično formulaciji stava 3. čl. 46. važećeg Posbenog kolektivnog ugovora za državne organe).
Članom 50. stav 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Istim članom predviđeno je i da se kao parametar za isplatu jubilarne nagrade uzima prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje.
S obzirom da u periodu na početku kalendarske godine još uvek nemamo podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini, smatramo da je ispravno sačekati objavljivanje podatka i potom isplatiti jubilarnu nagradu
Zaposleni u Gradskoj upravi je podneo zahtev da mu se kao minuli rad prizna i radni staž koji je ostvario u ustanovi, čiji je osnivač Grad. Da li se navedeni staž može priznati kao minuli rad, primenom odredaba čl. 108. Zakona o radu i čl. 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da su u konkretnom slučaju u pitanju godine rada u ustanovi, za te godine se ne može ostvariti pravo na minuli rad, bez obzira što je grad osnivač te ustanove.
Molim vas za tumačenje člana 29b Zakona o komunalnim delatnostima, kojim je propisano da jedinica lokalne samouprave na osnovu prethodno sagledanih potreba, za svaku komunalnu delatnost iz domena zajedničke komunalne potrošnje pojedinačno, donosi godišnji program obavljanja komunalnih delatnosti sa predračunom ukupnih troškova i da Godišnji program obavljanja komunalnih delatnosti je osnov za naručivanje radova i usluga i sastavni je deo ugovora o pružanju usluga. Na koje delatnosti se misli kada se kaže "komunalnu delatnost iz domena zajedničke komunalne potrošnje pojedinačno"? I da li se navedena odredba odnosi na slučajeve iz clana 29. Zakona, kojima se subvencioniše komunalna usluga?
Pod delatnostima iz domena zajedničke komunalne potrošnje podrazumevaju se delatnosti kod kojih nije moguće utvrditi krajnjeg (individualnog) korisnika, pa ih zbog toga, u ime i za račun svih građana, privrednih i drugih subjekata, od vršioca naručuje jedinica lokalne samouprave. Novac za te namene, obzirom da nema krajnjeg korisnika niti druge mogućnosti za finansiranje, obezbeđuje se u budžetu jedinice lokalne samouprave.
U zajedničku komunalnu potrošnju spada ukupno 5 komunalnih delatnosti:
1) obezbeđivanje javnog osvetljenja;
2) održavanje ulica i puteva;
3) održavanje čistoće na površinama javne namene;
4) održavanje javnih zelenih površina;
5) delatnost zoohigijene.
U istu grupu komunalnih delatnosti suštinski spadaju i poslovi vezani za održavanje sistema kišne kanalizacije koji su formalno gledano deo delatnosti „prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda“, a koja kada se posmatra u celini, najvećim delom spada u komunalne delatnosti kod kojih se može utvrditi krajnji korisnik.
U praksi, većina naših lokalnih samouprava je i pre nego što je izvršena dopuna Zakona sa članom 29b), pozicije budžeta vezane za zajedničku komunalnu potrošnju planirala na osnovu odgovarajućeg programa radova, ali je bilo i slučajeva kada su ove pozicije budžeta planirane paušalno i bez detaljnije razrade. Smisao i svrha člana 29b) je da se promoviše novi pristup gde budžetska sredstva mogu da se obezbeđuju samo ako su prethodno detaljno sagledane potrebe i planiran način na koji se te potrebe mogu zadovoljiti. To je inače prilagođeno logici izrade programskih budžeta koji su počevši još od 2015. godine zamenili nekadašnje „linijske“ budžete.
Za većinu jedinica lokalnih samouprava izrada propisanog godišnjeg programa radova neće iziskivati previše dodatnog angažovanja. One će nastaviti da planiraju obim i kvalitet delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje na način kako su to do sada i radile, dok će samo one JLS koje nisu imale takvu praksu, morati da ubuduće detaljnije planiraju i popisuju poslove na vršenju komunalnih delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje.
Bez obzira na numeraciju koja na to može navesti, član 29b) ni na koji način nije povezan sa članom 29 Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024). Radi se o dve potpuno različite oblasti regulisanja, koje su odvojene i nazivom odeljaka ova dva dela Zakona.
Članom 29. data je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da korisnicima komunalnih usluga slabijeg materijalnog položaja i/ili koji su u stanju određene socijalne potrebe, delimično ili u celini subvencioniše račune za komunalne usluge. Tu se radi isključivo o komunalnim delatnostima kod kojih je moguće utvrditi krajnjeg korisnika kojima se ispostavljaju računi za komunalne usluge (voda, kanalizacija, smeće, grejanje…), a JLS odobrava subvencije jednom broju domaćinstava (korisnika) koji ispunjavaju uslove za to. Bitno je naglasiti da se, bez obzira na tokove novca, ovde i formalno i suštinski radi o subvenciji prema fizičkim licima, a ne o kapitalnoj ili tekućoj subvenciji prema komunalnom preduzeću.
Kod zajedničke komunalne potrošnje kod koje se krajnjim korisnicima nikakvi računi ni ispostavljaju, nema smisla da se bilo kome odobrava subvencija. Ove usluge su po svojoj prirodi dostupne svima.
Da li IRK treba ili da li može da preporuči predškolskoj ustanovi izradu IOP1 kao meru dodatne podrške za dete sa smetnjama u razvoju? Poznato nam je da IOP1 donosi predškolska ustanova, kao i mere individualizacije. Ako može pojašnjenje, da li IRK može/treba da ima ulogu u preporučivanju pomenutih mera koje su u domenu predškolske ustanove, pogotovo ako je procena da mere individualizacije koje se primenjuju nisu dovoljne, te da je potreban IOP 1?
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) u čl. 34 propisuje pravo na IOP1:
“Detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom.”
Ova oderedba je dalje uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje, uz uvažavanje specifičnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO): u čl. 6. se pravi razlika u sadržaju IOP-a u PVO; u čl. 7. stav 5. je naglašno da predškolska ustanova može doneti samo IOP1; u čl. 8. je propisano ko su članovi tima za dodatnu podršku u predškolskoj ustanovi; članom 9. je naglašeno da se IOP ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove; čl. 16. uređuje da se evidencija o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja po IOP-u vodi u propisanoj evidenciji o vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.
Ukoliko tokom postupka procene potreba za dodatnom podrškom prema propisanoj proceduri i nakon pribavljanja svih relevantnih podataka i dokaza iz različitih izvora (posebno o primenjenim merama individualizacije i njihovim efektima) interresorna komisija proceni da je detetu u PVO potreban prilagođeni individualni vaspitno-obrazovni plan (IOP1), to treba da predloži kao meru o kojoj informiše roditelje i predškolsku ustanovu. Ovakvo postupanje je u skladu sa čl. 3. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji glasi: “Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“.
Ukoliko predškolska ustanova proceni da je za dete potrebno izraditi IOP1 i za to ima saglasnost roditelja, u tom slučaju nije potrebno da se obraća za mišljenje interresonoj komisiji.
Da li lica koja su na stručnoj praksi u opštinskoj upravi preko Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pravo na Novogodišnje paketiće za decu?
Članom 49. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je, između ostalog, da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u visini utvrđenoj opštim aktom. Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa kod poslodavca najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kao rad van radnog odnosa definisano je angažovanje putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (član 197. i 198.), ugovora o delu (član 199.), ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju (član 201.) i angažovanje putem ugovora o dopunskom radu (član 202.).
Dakle, ukoliko u okviru programa koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje opštinska uprava sa licima na stručnoj praksi zaključuje jedan od navedenih ugovora o angažovanju van radnog odnosa, praktikant će u tom slučaju imati pravo na poklon detetu za Novu godinu u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Kako postupiti u slučaju da odbornik so premine a sledeći kandidat koji je po redu u utvrđenoj zbirnoj izbornoj listi listi, ne želi da prihvati mandat odbornika?
Za razliku od prethodnog Zakona o lokalnim izborima, nov Zakon o lokalnim izborima („Sl. glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta u slučaju da nekom odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, više ne propisuje obavezu pribavljanja pismene saglasnosti kandidata kome treba da se dodeli mandat da prihvata taj mandat.
Zakon, takođe, ne predviđa mogućnost davanja izjave o neprihvatanju/odricanju od mandata, što znači da, u slučaju koji ste naveli u svom pitanju, u slučaju smrti nekog odbornika, lokalna izborna komisija treba da primeni član 72. odnosno član 73. zakona o lokalnim izborima, te „upražnjeni“ mandat, ako je u pitanju izborna lista koju je podnela politička stranka ili grupa građana, dodeli prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat, odnosno u slučaju koalicione izborne liste, prvom sledećem kandidatu iste političke stranke na toj izbornoj listi kojem nije bio dodeljen mandat odbornika.
Dakle, želja kandidata kojem primenom ovih zakonskih odredbi treba da bude dodeljen mandat, da prihvati ili ne prihvati mandat nema pravnog značaja tj. efekta, te njemu mandat mora da bude dodeljen. Naravno, ako taj kandidat ostane pri tome da ne želi da bude odbornik, ima mogućnost da podnese ostavku na tu funkciju, ali tek nakon što mu odbornički mandat bude potvrđen od strane skupštine opštine, nikako pre toga, kako je to propisano članom 68. stav 3. Zakona o lokalnim izborima.
Molim za informaciju o načinu postupanja u slučaju postojanja divlje deponije koja ugrožava zdravlje i bezbednost građana. Da li je potrebno podneti pismenu prijavu preko pisarnice nadležnog organa, kome se takva prijava podnosi, ili je moguće pitanje pokrenuti i javnim obraćanjem (npr. na sednici)?
Da li nadležni organ - Odeljenje nadležno za poslove urbanizma, pri izdavanju saglasnosti na elaborat geodetskih radova za ispravku granice parcela, odnosno da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu (čl.81. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl. glasnik RS”, br. 32/2019), vrši i formalnu proveru sadržine elaborata geodetskih radova u smislu da li sadrži pravni i planski osnov, grafički deo i projekat geodetskog obeležavanja i da li proverava da li obrađivač elaborata geodetskih radova za ispravku granice parcela poseduje licencu propisanu članom 5. stav 1. tačka 4) Pravilnika o kriterijumima za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, vrstama licenci za pravna lica, kao i o načinu i postupku izdavanja i oduzimanja licenci („Sl. glasnik RS”, br. 37/24) za izradu te vrste urbanističko tehničkog dokumenta?
U skladu sa članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova. Elaborat geodetskih radova izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.
U skladu sa članom 80. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl. glasnik RS“, br. 32/2019), ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela istog vlasnika vrši se na predlog zainteresovanog lica, uz saglasnogsr vlasnika a na osnovu elaborata geodetskih radova.
U skladu sa članom 81. istog Pravilnika, elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo. Tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:
1) pravni i planski osnov;
2) potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;
3) saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.
U smislu člana 81. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, u postupku izrade Elaborata geodetskih radova, nadležni organ će izdati saglasnost da je građevinska parcela formirana u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Ukoliko planski dokument nije donet, organ će izdati saglasnost da je parcela formirana u skladu sa Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Takođe, ukoliko se radi o delu javne parcele koji se pripaja privatnoj parceli, nadležni organ izdaje potvrdu da katastarska parcela u javnoj svojini ne ispunjava uslov za građevinsku parcelu i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.
Imajući u vidu da se radi o elaboratu geodetskih radova, koji se izrađuje u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru, nadležni organ JLS ne izdaje potvrdu ovog dokumenta niti proverava ispunjenost licenci za izradu ove vrste dokumenata.
Ukoliko se za potrebe formiranja većeg broja parcela izrađuje plan parcelacije/preparcelacije, u tom slučaju nadležni organ postupa u skaldu sa čl. 65-67. Zakona o planiranju i izgradnji, proverava usklađenost projekta parcelacije/preparcelacije sa planskim dokumentom i izdaje potvrdu u roku od 10 dana. U tom postupku nadležni organ proverava i da li je projekat preparcelacije izradilo odgovarajuće privredno društvo i da li je priložena licenca stručnog lica odgovarajuće (urbanističke struke).
Kakva je procedura oko prijema u radni odnos lica koje je na porodiljskom bolovanju i postoji li mogućnost da se porodiljsko bolovanje nastavi?
Član 94. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika. Nakon sprovedenog izbornog postupka, izabrani kandidat je dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok (član 107. istog zakona).
Ukoliko se u ovom konkretnom slučaju radi o učesniku javnog konkursa i ukoliko to lice prođe sve faze izbornog postupka i bude kandidat koji je sa najboljim rezultatima ispunio merila propisana za izbor, biće primljen u radni odnos, a može stupiti na rad po okončanju porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta, ukoliko poslodavac proceni da je to opravdani razlog za produžetak roka za stupanje na rad.