Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Prilikom isplate jubilarne nagrade za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i primene člana 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, da li se za 10 godina rada isplaćuje nagrada u visini mesečne prosečne zarade ili se taj iznos uvećava za 30%, shodno stavu 1.?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, u pogledju visine jubilarnu novčanu nagrade za 10 godina rada u radnom odnosu kolektivni ugovor je jasan – isplaćuje se u visini mesečne prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, dok se ona uvećava za 30% pri svakom narednom ostvarivanju ovog prava.
Članom 29. Zakona o lokalnim izborima propisana su merila za imenovanje biračkog odbora u stalnom sastavu. Obzirom da u Skupštini opštine postoje samo 2 odborničke grupe, jedna koja broji 39 odbornika i druga koja broji 6 odbornika (ukupno 45 odbornika), te kada se ispoštuje princip da se odborničkoj grupi koja ima više od polovine od ukupnog broja odbornika dodeli šta joj pripada po stavu 2. člana 29. Zakona, da li je obaveza da se sva preostala mesta dodele drugoj manjoj odborničkoj grupi (od 6 članova) ili se pak u raspodeli ostalih mesta pored manje i jedine odborničke grupe može opet srazmerno zastupljenosti dodeliti i većoj odborničkoj grupi?
Članom 29. stav 2. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da „odbornička grupa koja na dan kada je odluka o raspisivanju lokalnih izbora stupila na snagu ima više od polovine od ukupnog broja odbornika predlaže u jednoj polovini biračkih odbora predsednika i dva zamenika člana, a u drugoj polovini biračkih odbora predlaže zamenika predsednika, jednog člana i zamenika drugog člana, dok se preostala mesta u biračkim odborima raspodeljuju ostalim odborničkim grupama srazmerno njihovoj zastupljenosti u skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju lokalnih izbora stupila na snagu.“.
Primenjujući ovu odredbu na konkretni slučaj, proisteklo bi da bi manjoj odborničkoj grupi trebalo da pripadne srazmeran deo od preostalih mesta u stalnom sastavu biračkih odbora, te ostaje otvoreno pitanje ko bi, u tom slučaju, imao pravo da predloži preostali broj predsednika, odnosno zamenika predsednika, članova i zamenika članova stalnog sastava biračkih odbora.
Mišljenja smo da nema osnova da se u tu raspodelu uključi veća odbornička grupa, s obzirom na to da je njeno učešće u predlaganju lica u biračke odbore decidno i jasno propisano citiranom odredbom člana 29. Zakona o lokalnim izborima.
U traženju mogućeg rešenja, smatramo da bi bilo celishodno i primereno da se shodno primeni rešenje iz člana 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima, koje uređuje predlaganje stalnog sastava lokalne izborne komisije u situaciji kada u skupštini opštine/grada postoje samo dve odborničke grupe.
Naime, član 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima glasi: „Ako u skupštini postoje dve odborničke grupe, veća odbornička grupa predlaže predsednika, zamenika predsednika, članove čiji broj zajedno sa predsednikom nije veći od polovine broja članova izborne komisije i zamenike članova čiji broj zajedno sa zamenikom predsednika nije veći od polovine broja zamenika članova izborne komisije, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave predlaže jednog člana i zamenika člana iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koji imaju iskustva u sprovođenju izbora, dok preostale članove i zamenike članova u izbornoj komisiji predlaže manja odbornička grupa.“.
Shodno navedenom, mišljenja smo da bi u konkretnoj situaciji, načelnik opštinske uprave trebalo da predloži po jednog člana u svakom od biračkih odbora, a da bi preostala mesta a to su dva lica u svakom biračkom odboru (zamenika predsednika i jednog člana u jednoj polovini biračkih odbora, odnosno predsednika i zamenika jednog člana u drugoj polovini biračkih odbora), trebalo da predloži manja odbornička grupa.
Smatramo da bi se na ovaj način ispoštovala i odredba člana 29. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, kao i duh zakona kroz učešće načelnika opštinske uprave koji je i kroz član 30. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, prepoznat kao potencijalni predlagač lica u stalni sastav biračkih odbora, u slučaju kada neka odbornička grupa ne predloži lice u birački odbor.
Poslovnik o radu nadzornog odbora, kao interni opšti akt donosi sam Nadzorni odbor. Koja je formalna procedura za njegovo donošenje, da li je dovoljno da nadzorni odbor, napravi predlog Poslovnika, usvoji ga na sednici, nakon toga ga postavi na oglasnoj tabli ustanove, ili je potrebno pre toga da pribavi mišljenja/saglasnost drugih organa?
Nadzorni odbor ustanove donosi poslovnik o radu u skladu sa odlukom o osnivanju ustanove i statutom. Sama procedura bi trebala da bude propisana Statutom ustanove. U osnovi za donošenje konkretnog akta nije potrebna saglasnost organa-osnivača. U skladu sa tim, naše tumačenje je da za akt, koji je interni, procesnog tipa, nema potrebe da dobija saglasnost osnivača ili organa ustanove.
Građevinski inspektor je 2022. doneo rešenje o zabrani korišćenja jedne dimnjačke vertikale u višeporodičnoj stambenoj zgradi, te naložio dovođenje iste u ispravno stanje. Na sednici skupštine stambene zajednice donešena je odluka da se ista ne može popraviti jer ne postoje sredstva za isto, a pored toga se ne može pronaći niti jedan izvođač radova koji može da izvede pomenute radove, uz obrazloženje da nisu materijalno, mašinski i kadrovski osposobljeni za takvu vrstu radova, niti mogu da garantuju njihov kvalitet. Kako je postupajući građevinski inspektor otišao u penziju, te u odnosu i na protok vremena, da li drugi građevinski inspektor treba da donese novo rešenje, te po njemu podnese prekršajnu prijavu protiv stambene zajednice za ne postupanje po rešenju građevinskog inspektora?
Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) je članom 16. i 136. definisano je da je rešenje upravni akt kojim organ, neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Dispozitiv rešenja, saglasno odredbama člana 141. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, sadrži kratku i jasnu odluku, a u posebne tačke unosi se rok, uslov ili nalog. Rešenje potpisuje ovlašćeno službeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa, kako je to propisano odredbama člana 141. stav 7. istog zakona.
Ukoliko nadzirani subjekat je sprovede nalog iz rešenja, ono postaje izvršno, što se konstatuje rešenjem o izvršenju, a obavezu njegovog prinudnog sprovođenja ima prvostepeni organ koji je doneo rešenje i to kroz jedan od tri oblika upravnog izvršenja koji su definisani Zakonom o opštem upravnom postupku. Da li će se rešenje prvostepenog organa sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) ili izvršenjem neposrednom prinudom, zavsi od čega se sastoji izvršenikova obaveza.
U konkretnom slučaju, ovo znači da je građevinski inspektor rešenje doneo kao ovlašćeno službeno lice, u ime prvostepenog organa, koji ima obavezu da doneto rešenje i prinudno sprovede, ukoliko je nalog iz rešenja građevinskog inspektora bio takav da zahteva upravno izvršenje. Prestanak radnog odnosa građevinskom inspektoru, zbog odlaska u penziju, ne utiče na zastarevanje obaveza izvršenika. Ni Zakonom o opštem upravnom postupku, ni Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) nije propisano zastarevanje obaveze izvršenika, utvrđene rešenjem građevinskog inspektora.
Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) propisani su članom 53. posebni slučajevi odgovornosti službenih lica, tj. da je inspektor i službenik ovlašćen za vršenje inspekcijskog nadzora posebno odgovoran ako u vršenju inspekcijskog nadzora ne preduzme, ne predloži ili ne odredi mere ili radnje za koje je ovlašćen, te da povrede radnih dužnosti iz stava 1. ovog člana predstavljaju teže povrede radne dužnosti.
Što se tiče stanara koji ometaju izvršenje rešenja, oni imaju obavezu da omoguće sprovođenje izvršenja rešenja građevinskog inspektora. Članom 61a Zakona o inspekcijskom nadzoru propisana je kazna za lica koja onemogućavaju ili otežavaju sprovođenje upravnog izvršenja.
Osim toga, vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, dužan je da dozvoli prolaz kroz svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način ako je to nužno za popravku, odnosno održavanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze, kako je to propisano članom 14. stav 1. tačka 6. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon).
Nakon sprovedenih radova, vlasnik posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade koji je dužan da dozvoli prolaz kroz svoj poseban deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način u skladu sa tačkom 6) stav 1. ovog člana ima pravo da zahteva da njegov posebni, odnosno samostalni deo zgrade bude vraćen u stanje u kome se nalazio pre nego što je dozvolio prolaz ili njegovu upotrebu, odnosno ima pravo na naknadu štete koja je pričinjena prolazom ili upotrebom na posebnom, odnosno samostalnom delu zgrade.
Da li odbornici pojedinici koji su nekada činili odbornički grupu „XX“ imaju pravo da pojedinačno predlažu članove biračkih odbora u stalnom sastavu na predstojećim lokalnim izborima?
Prema članu 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24), odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra se odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
1) ako su svi ti odbornici izabrani sa iste izborne liste;
2) ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe;
3) ako niko od njih nije pristupio nekoj odborničkoj grupi;
4) ako su svi ti odbornici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu.
Svrha ovih odredbi je da omogući da u predlaganju stalnog sastava biračkih odbora učestvuju i odbornici izabrani sa onih izbornih lista koje su osvojile manji broj mandata od broja koji je aktima skupštine opštine/grada propisan kao minimum za obrazovanje odborničke grupe. Da bi neki odbornik ili odbornici mogli da predlažu stalni sastav biračkih odbora u skladu sa ovim odredbama, moraju da kumulativno budu ispunjena sva četiri navedena uslova.
S obzirom na to da je, izborna lista osvojila pet odborničkih mandata, dakle više od minimuma za obrazovanje odborničke grupe, nije ispunjen uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) Zakona o lokalnim izborima, tako da odbornici sa navedene izborne liste koji nisu članovi nijedne odborničke grupe nemaju pravo da predlažu članove i zamenike članova stalnog sastava biračkih odbora.
Što se tiče spreja, lampi, džakova i zatvornica da li se to kao i do sada dobija ili JLS to sama nabavlja?
Obezbeđivanje materijala je obaveza organa za sprovođenje izbora.
Kada su u pitanju izbori na republičkom nivou (izbori za narodne poslanike i izbori za predsednika Republike), ta obaveza je na Republičkoj izbornoj komisiji, na način definisan Uputstvom o primopredaji izbornog materijala pre i posle glasanja („Službeni glasnik RS“, broj 91/23 – prečišćen tekst).
Kada su u pitanju lokalni izbori, ta obaveza je na opštinskim/gradskim izbornim komisijama, s obzirom na to da Republička izborna komisija nije nadležna za sprovođenje lokalnih izbora.
U slučaju istovremenog održavanja i izbora na republičkom nivou i na lokalnom nivou, kao što je to npr. bio slučaj u decembru 2023. godine, kada su istovremeno održani i izbori za narodne poslanike i lokalni izboru u značajnom broju opština i gradova, korišćeni su sprejovi i UV lampe koje je obezbedila Republička izborna komisija, ali su vreće za odlaganje izbornog materijala za lokalne izbore i sigurnosne zatvornice za pečaćenje tih vreća nabavljale opštinske/gradske izborne komisije.
U skladu sa navedenim, na opštinskoj upravi, odnosno lokalnoj izbornoj komisiji je obaveza da za sprovođenje izbora raspisanih za 2. jun 2024. godine obezbedi materijal za sprovođenje.
U kojoj fazi se vrši promena kulture, da li posle gradševinske dozvole ili upotrebne?
Da li postavljenom sekretaru iz reda odbornika automatski prestaje odbornički mandat po sili zakona jer su odbornik i sekretar nespojive funkcije, ili pre postavljanja za sekretara isti mora da se usmeno odrekne mandata s obzirom da nema vremena za pisanu i overenu ostavku jer je u pitanju Konstitutivna sednica skupštine?
U skladu sa članom 67. stav 1. tačka 8) Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24), odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, između ostalog, i ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom odbornika.
S obzirom na to da prema članu 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon), odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine, odborniku koji bude postavljen od strane skupštine na funkciju sekretara skupštine opštine/grada, po sili zakona prestaje mandat odbornika preuzimanjem funkcije sekretara skupštine, te skupština opštine/grada treba da u tom slučaju, na istoj sednici, nakon postavljenja sekretara, u skladu sa članom 69. Zakona o lokalnim izborima, donese odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat po sili zakona, preuzimanjem funkcije sekretara skupštine.
U vezi usmenog odricanja mandata „s obzirom da nema vremena za pisanu i overenu ostavku jer je u pitanju konstitutivna sednica“, ukazujemo na dve činjenice:
- prvo, Zakon o lokalnim izborima ne prepoznaje institut odricanja od odborničkog mandata, već isključivo i jedino ostavku kao izraz volje odbornika da mu prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran;
- drugo, prema članu 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, odbornik može ostavku podneti i usmeno na sednici skupštine, u vezi s čim smatramo da u konkretnom slučaju podnošenje ostavke nije neophodno.
Obveznik je pokrenuo poreski postupak podnošenjem elektronske poreske prijave PPI 1 za porez na imovinu lica koje vode poslovne knjige. Da li se podaci od drugog organa, a a vezano za list nepokretnosti traže po službenoj dužnosti ili uz saglasnost poreskog obveznika (u vezi sa primenom člana 103. ZUP-a)?
Poreski obveznik je podnošenjem poreske prijave izvršio utvrđivanje poreza na imovinu (samooporezivanje), shodno članu 33. Zakona o porezima na imovinu i članu 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prema članu 123. ZPPPA poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši Poreska uprava, u skladu sa ovim zakonom.
Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, poreskom obvezniku se nalaže da ih otkloni. Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za poresku kontrolu, odnosno poziva za poresku kontrolu.
Znači, postupak poreske kontrole je novi postupak u odnosu na postupak utvrđivanja poreza na imovinu, koji shodno članu 124. ZPPPA počinje dostavljanjem poziva za poresku kontrolu, odnosno naloga za poresku kontrolu.
Članom 43. ZPPPA propisano je da se činjenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza. Kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi. Utvrđivanje činjenica u postupku poreske kontrole vrši se i prema odredbama čl. 117-139. ovog zakona.
Članom 45. Stav 1. ZPPPA propisano je da je poreski obveznik dužan da, na zahtev poreskog organa i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Poreski organ može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave. Stavom 9. istog člana propisano je da dostavljanje informacija i podataka iz stava 1. ovog člana, poreski organ neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara.
Članom 159b ZPPPA propisano je da su državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javna preduzeća i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja dužni da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.
Članom 9. Zakona o opštem upravnom psotupku propisano je da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Član 103. Zakona o opštem upravnom postupku propisuje:
(1) Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje (član 9. stav
(3) ovog zakona).
(2) Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku.
(3) U postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 59. stav (2) ovog zakona).
Članom 90. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se postupak pokreće po službenoj dužnosti kad je to propisom određeno ili kad organ utvrdi ili sazna da je, s obzirom na činjenično stanje, neophodno da se zaštiti javni interes.
Prema tome, imajući u vidu da postupak poreske kontrole nije pokrenut zahtevom stranke već po službenoj dužnosti, na pribavljanje podataka od drugog organa, u ovim postupcima se ne primenjuju odredbe člana 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Takođe, ni podnošenje poreske prijave, kojim se započinje postupak utvrđivanja poreza ne smatra se postupkom pokrenutim po zahtevu stranke, jer je podnošenje poreske prijave obaveza propisana zakonom.
Da li je potrebno pribaviti saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije za izgradnju mosta na mestu starog mosta gde je pristupni put na vodnom zemljištu, kao i deo saobračajnice, a parcela gde je most je svojina Republike Srbije?
Ukoliko se ne radi o rekonstrukciji mosta koji je izgrađen u skladu sa zakonom, za novu izgradnju potrebno je pribaviti saglasnost od Republike Srbije, ali i od JP Srbijavode (ukoliko se gradi i na vodnom zemljištu).
Saglasnost Republike Srbije pribavlja se u postupku pred Direkcijom za imovinu Republike Srbije.
Investitor je ishodovao lokacijske uslove, građevinsku doѕvolu, zatim je izmenio lokacijkse uslove i dobio rešenje o izmeni građevinske dozvole. Izmenom okolnosti, investitor bi odustao od izmene dozvole i izgradio objekat po prvoj dozvoli, koja je procedura sada a da iziskuje što manje troškova?
U ovakvoj situaciji, investitor ne može odustati od rešenja o izmeni građevinske dozvole.
Jedino što investitor može uraditi to je da podnese zahtev za izmenu lokacijskih uslova sa starim Idejnim rešenjem (koje mora biti usklađeno sa novim Pravilnikom kojim je regulisana sadržina tehničke dokumentacije) a potom i zahtev za izmenu građevinske dozvole i uz zahtev stari PGD koji mora biti usklađen sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz avgusta 2023. godine. Istovremeno, taj PGD mora biti usklađen sa novim Pravilnikom kojim je definisana sadržina tehničke dokumentacije.
Za izgradnju objekta Investitor mora izmestiti linijski podzemni TT vod. Kojim ugovorom to regulisati, ko plaća radove i projekte z izmeštanje, koji članovi zakona to regulišu?
Ukoliko je uslovima za projektovanje i priključenje imaoca javnog ovlašćenja – EPS Elektrodistribucija investitor obavezan da izvrši izmeštanje linijskog podzemnog TT voda, u tom slučaju investitor sa imaocem javnih ovlašćenja reguliše međusobne odnose u vezi izvođenja tih radova i troškova koji nastaju.
Obaveze investitora u vezi izgradnje nedostajuće infrastrukture regulisani su odredbama člana 86. i 135. Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenje objedinjene procedure elektronskim putem i Uredbom o lokacijskim uslovima.