Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Pod kojim uslovima se određeno lice može primiti u radnio dnos u organe JLS i da li je opšta zdravstvena sposobnost jedan od tih uslova?
Članom 80. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) propisano je da se u radni odnos u organe jedinice lokalne samouprave može primiti lice pod sledećim uslovima:
- da je punoletan državljanin Republike Srbije;
- da ima propisano obrazovanje;
- da ispunjava ostale uslove određene zakonom, drugim propisom i aktom o sistematizaciji radnih mesta;
- da nije pravnosnažno osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
- da ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Opšta zdravstvena sposobnost nije postavljena kao uslov za zasnivanje radnog odnosa u organima jedinica lokalne samouprave pomenutim zakonom, kao ni drugim propisima, tako da lica koja zasnivaju radni odnos u organima JLS ne treba da dostavljaju uverenja u tom smislu.
Izuzetak od navedenog pravila je u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom gde će se zahtevati u konkursnom postupku da kandidat dostavi akt kojim mu je utvrđen status osobe sa invaliditetom.
Planiran je javni konkurs za popunjavanje radnog mesta rukovodioca Odeljenja za društvene delatnost. Ko bi bio član komisije koji je nadređen rukovodiocu Odeljenja za društvene delatnosti?
Članom 20. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) predviđeno je da ako se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik, predsednika i ostale članove komisije imenuje rešenjem rukovodilac organa, službe ili organizacije, vodeći računa da jedan član komisije bude službenik koji je pretpostavljen službeniku na radnom mestu koje se popunjava, a da jedan član bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Član komisije može da bude službenik, državni službenik ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava. Ako komisija samostalno vrši proveru ponašajnih kompetencija, najmanje jedan član komisije mora da bude lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili da se profesionalno bavi procenom ponašajnih kompetencija. Na zahtev rukovodioca organa, službe ili organizacije, rukovodilac službe Vlade za upravljanje kadrovima može odrediti kao člana komisije zaposlenog koji u okviru poslova radnog mesta obavlja proveru ponašajnih kompetencija. Smatra se da je član komisije određen u skladu sa stavom 3. ovog člana, ako je za člana komisije određen zaposleni iz stava 4. ovog člana.
U slučaju popunjavanja izvršilačkog rukovodećeg radnog mesta neposredno pretpostavljeni tom radnom mestu je načelnik uprave, te u tom smislu član komisije u skladu sa čl. 20 stav 1. uredbe može biti načelnik ili zamenik načelnika uprave.
Da li se kod utvrđivanja prava na godišnji odmor zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave uzimaju u obzir sve godine rada provedene u radnom odnosu ili samo godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave?
Uzimajući u obzir odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), kriterijum za utvrđivanje godišnjeg odmora spram radnog iskustva u obzir uzima sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira da li ih je zaposleni ostvario u organu jedinice lokalne samouprave, državne uprave ili slično.
Kada je u Lokacijskim uslovima navedeno da vlasnik nije obavezan da plati promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, da li ima osnova i potrebe izdati rešenje o oslobađanju nakande za promenu namene poljoprivrednog zemljišta?
Član 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da se naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne plaća u slučaju gradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m2 stambenog prostora. Takođe, istim članom Zakona je propisano da se naknada ne plaća u slučaju izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost.
Oslobađanje od plaćanja naknade predviđeno je za stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva do 200 m2 stambenog prostora i za ekonomske objekte u funkciji primarne poljopivredne proizvodnje uz uslov da je vlasniku poljoprivreda osnovna delatnost.
Nadležni organ za poslove poljoprivrede je u obavezi da vodi postupak, i da na osnovu priložene dokumentacije utvrdi da li postoje mogućnosti za oslobađanje od plaćanja naknade za promenu namene.
Takođe, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe (član 22. Zakona) a članom 83. stav 1. tačka 8) dato je ovlašćenje poljoprivrednoj inspekciji da vrši kontrolu da li se poljoprivredno zemljište prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase koristi u nepoljoprivredne svrhe.
Da li je poslodavac u obavezi da svakom zaposlenom koji je zbog bolesti odsustvovao sa rada duže od 30 dana, isplati solidarnu pomoć za slučaj duže i teže bolesti zaposlenog?
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) ostvaruje se po pravilu na zahtev zaposlenog, a u slučaju duže i teže bolesti solidarna pomoć se priznaje na osnovu uredne dokumentacije i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Dakle, smatramo da nema automatizma kod priznavanja solidarne pomoći u svakom slučaju bolovanja dužeg od 30 dana.
Da li nadležni organ može izdati Lokacijske uslove, pa posle i građevinsku dozvolu za izvedene radove prema?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je regulisan postupak izgradnje objekata, kao skupa radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta.
Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 110. ovog zakona.
Članom 175. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, te da je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, kako je to propisano članom 176. stav 1. tačka 1. istog zakona.
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) omogućeno je ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata koji su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog Zakona o ozakonjenju objekata i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 6. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata.
Ne postoji mogućnost ozakonjenja ovih bespravno izvedenih radova primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanjem lokacijskih uslova i građevinske dozvole za bespravno izvedene građevinske radova.
Ovako izvedeni radovi mogu biti samo predmet inspekcijskog nadzora građevinskog inspektora, koji će rešenjem naložiti njihovo uklanjanje.
Da li Osnovna škola može uputiti zahtev Interresornoj komisiji za procenu potrebe pratioca za dete iako nije uspela da dobije saglasnost roditelja?
Prema članu 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), obrazovna ustanova pod određenim uslovima može da pokrene postupak procene potreba za dodatnom podrškom bez saglasnosti roditelja:
„Procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom (u daljem tekstu: postupak procene) vrši se:
- po zahtevu roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
- na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
- po službenoj dužnosti - kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite.
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.“
Pored navedenog, istim članom Pravilnika je uređene i obaveze obrazovne ustanove pre nego što pokrene postupak po službenoj dužnosti:
„Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Međutim, ovde se radi o usluzi ličnog pratioca deteta koja je uređena Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), tako da spada u treću grupu mera prema čl. 3, tačka 3) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom:
„3) ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:
......
(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole“.
U ovom slučaju, nadležna institucija je centar za socijalni rad.
Nadležni organ je izdao sledeća dokumenta u predmetu izgradnje industrijskog objekta za preradu voća: lokacijske uslove (2016.), građevinsku dozvolu (2017.), potvrdu prijave radova (2017.), potvrdu prijave temelja (2017.), potvrdu prijave konstrukcije (2022), kao i rešenje o produženju važenja građevinske dozvole do 13.05.2024, izmena lokacijskih uslova u pogledu uslova imaoca javnih ovlašćenja-EPS (2022.), izmena građevinske dozole u pogledu uslova imaoca (2022.) U toku je postupak izmene lokacijskih uslova zbog promena u toku građenja (postupanje drugostepenog organa po prigovoru ), a u međuvremenu je dana 17.05.2024. godine investitor podneo zahtev za novo produženje važenja građevinske dozvole. Da li je građevinska dozvola prestala da važi? Kako organ da postupi po novom zahtevu za produženje važenja građevinske dozvole? Da li postoji zakonski osnov da građevinska dozvola nastavi da važi?
Rešenjem o produženju važenja prve građevinske dozvole, nadležni organ je imao mogućnost da u smislu člana 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji produži važenje ne za dve godine, kako je to navedeno u rešenju, već za pet godina računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni građevinske dozvole iz 2022. godine.
Smatramo da bi u ovom slučaju imalo mesta, da nije podnet i novi zahtev za izmenu lokacijskih uslova zbog promena u toku izgradnje/primedbe drugostepenog organa po prigovoru, da se produži važenje rešenja o izmeni građevinske dozvole još za dve godine u smislu člana 140. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, pod uslovom da je zahtev za produženje važnosti podnet pre isteka roka utvrđenog u stavu 3. dispozitiva rešenja iz 2022. godine.
U slučaju usvajanja novog zahteva za izemenu lokacijskih uslova koji je podnet pre zahteva za novo produženje građevinske dozvole, uslediće i novi zahtev za izmenu rešenja o izmeni građevinske dozvole i donošenjem novog rešenja o izmeni građevinske dozvole i drigo rešenje o izmeni građevinske dozvole više neće važiti (kao što je donošenjem tog rešenja prestala da važi prva građevinska dozvola), već će se novo rešenje o izmeni smatrati novom građevinskom dozvolom.
Kako je stranka pre poslednjeg zahteva za produženje važenja građevinske dozvole prvo podnela zahtev za izmenu lokalcijskih uslova (zbog promena nastalih u toku izgradnje/postupanje po primedbama drugostepenog organa po prigovoru) taj zahtev je „stariji“ i o njemu prvo treba nadležni organ da odluči odnosno da izda nove lokacijske uslove ukoliko su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
Treba prekinuti postupak po podnetom zahtevu za novo produženje građevinske dozvole zbog potrebe rešavanja prethodnog pitanja (primeniti odredbe o prekidu postupka iz ZUP-a) i uz obrazloženje da se o njemu ne može odlučiti dok se prethodno ne odluči o ranije podnetom zahtevu – zahtevu za izmenu lokacijskih uslova, a potom i o novom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.
Ukoliko budu izmenjeni Lokacijski uslovi i stranka podnese zahtev za izmenu rešenja o izmeni građevinske dozvole iz 2022. godine, tada će se doneti novo rešenje o izmeni građevinske dozvole koje ima karakter nove građevinske dozvole i tom prilikom može se primeniti član 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji i odrediti rok o d 5 godina zavaženje građevinske dozvole.
U tom slučaju, nastaviće se prekinuti postupak po zahtevu od 17.05.2024. godine i odbiće se taj zahtev kao neosnovan, uz obrazloženje da je novim rešenjem o izmeni građevinske dozvole određen novi rok za važenje građevinske dozvole.
Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o važenju građevinske dozvole po usmenim preporukama Ministarstva ne treba rigorozno primenjivati, naročito kada se radi o objektima koji su znatno izgrađeni (prijava radova, potvrđeni temelji i konstrukcija) i iz tih razloga, Stručna služba SKGO predlaže da se postupi na napred navedeni način.
Da li se za jubilarnu nagradu računa ukupan staž i ako nije u državnim organima a predviđen kolektivnim ugovorom kod poslodavca (opštinskoj upravi)?
U skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) u jubilarne godine rada računaju se godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Da li za jednu katastarsku parcelu mogu biti izdate dve građevinske dozvole (koje se razlikuju u broju, položaju i spratnosti objekata), a sve zbog različitih uslova za prijavu na konkurs (IPARD i Fond za razvoj) i da li investitor ima mgućnost da „bira“ za koju građevinsku dozvolu će podneti prijavu radova? Kako postupa nadležni organ ako po zahtevu investitora izda jednu prijavu radova po jednoj građevinskoj dozvoli, a nakon nekog vremena investitor podnese zahtev za drugu prijavu radova po drugoj građevinskoj dozvoli?
U slučaju izdavanja različitih lokacijskih uslova investitor ima pravo samo da „bira“ lokacijske uslove na osnovu kojih će podneti zahtev za građevinsku dozvolu.
Nije moguće izdati dva različita rešenja o građevinskoj dozvoli za istu katastarsku parcelu istovremeno.
Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je lex specialis u odnosu na ZUP, nije predviđena ni mogućnost poništavanja građevinske dozvole u slučaju podnošenja zahteva za novu građevinsku dozvolu.
Zakon o planiranju i izgradnji jedino poznaje mogućnost izmene građevinske dozvole iz razloga predviđenih u članu 142. stav 1. Zakona.
U ovom konkretnom slučaju, mišljenje Stručne službe SKGO je da je moguće u postupku izmene građevinske dozvole po članu 142. Zakona o planiranju i izgradnji tražiti izmenu u skladu sa drugim izdatim lokacijskim uslovima i uz obavezu izrade novog PGD (obavezno dostaviti i te druge lokacijske uslove sa svim UPP).
Ukoliko se u tom postupku utvrdi neka nesaglasnost u pogledu zahteva za izmenu građevinske dozvole i dostavljenog PGD sa ranije izdatim Lokacijskim uslovima (drugim izdatim Lokacijskim uslovima), nadležni organ može odbiti zahtev za izmenu građevinske dozvole i uputiti investitora da pribavi nove Lokacijske uslove. I tada postupak ide iz početka.
Da li zaposleni u mesnoj samoupravi na mestu sekretara mesne zajednice ima pravo na jubilarnu nagradu nakon navršenih 40 godina rada?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) u članu 3. definiše pojam zaposlenog u organima jedinice lokalne samouprave i kaže da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Službenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju. Nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Isti zakon u stavu 4 člana 1. kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu.
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) u članu 1. kaže da se ovim kolektivnim ugovorom uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
S obzirom na sve navedeno, zaposleni u mesnoj zajedinici nisu zaposleni u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i ne mogu ostvarivati prava iz tog ugovora, samim tim ni pravo na jubilarnu nagradu.
Šta po zakonu škola može da preduzme ako roditelj ne želi da potpiše saglasnost za izradu specifičnog tranzicionog plana za učenika (odnosi se na učenika koji nema izrađen IOP)?
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 64. stav 5, škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.
Na osnovu ovog propisa, u Pravilniku o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), uveden je novi član 12. koji se odnosi na podršku tranziciji učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu i koji glasi:
“Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.
Horizontalna i vertikalna prohodnost podrazumeva nesmetano kretanje deteta, učenika i odraslog kroz sistem:
- uključivanje u obrazovnu ustanovu;
- prelazak sa jednog nivoa obrazovanja na drugi;
- prelazak iz ustanove u ustanovu;
- prelazak iz razvojne grupe u vaspitnu grupu u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, odnosno iz odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju u redovno odeljenje;
- završetak školovanja i pripreme za samostalni život u zajednici.
U cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške koju dobija dete, učenik i odrasli, Tim ustanove koju pohađa dete, učenik, odnosno odrasli je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska deteta, učenika, odnosno odraslog uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj dete, učenik, odnosno odrasli nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanove traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu.
Plan tranzicije (Obrazac 7) je sastavni deo IOP-a. Za sprovođenje plana tranzicije potrebna je pisana saglasnost roditelja.”
Pošto se ne radi o učeniku koji se obrazuje po IOP-u, škola može da organizuje sastanak sa roditeljima kako bi objasnila šta je plan tranzicije, koja je njegova svrha, na koji način će njihovo dete biti podržano kroz ovaj plan tranzicije, kakva je uloga roditelja u tom procesu i kakva je dobit za samog učenika i nastavak njegovog obrazovanja.