Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли просветни инспектор има иста права као нпр. грађевински инспектор или комунални инспектор. Комунални инспектор добија повећање 10% додатни коефицијент за плату, а просветни инспектор само 5%, за повећање..Да ли је то дискриминација? Не би требало изједначити додатне коефицијенте?
Чланом 5. став 2. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да се основни коефицијенти за обрачун и исплату плате именованих и постављених лица и запослених у јединицама локалне самоуправе, увећан за додатни коефицијент предвиђен истом Уредбом, може увећати запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора највише до 20%.
У надлежности је органа јединице локалне самоуправе да својим правилником додатно уреди проценат увећања по основу рада на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора, с обзиром да је уредбом утврђен највиши проценат увећања.
На крају, требало би у овом случају споменути и одредбе Закона о раду, који у члану 104. између осталог каже да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Под радом једнаке вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност.
Општина је оснивач ЈКП. ЈКП је основано ради обављања више комуналних делатности. Да ли општина може да повери обављање делатности за коју је основано ЈКП, другом правном лицу?
У складу са чланом 9. Закона о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016, 95/2018 и 94/2024), јединица локалне самоуправе не може поверити обављање делатности за коју је основано ЈКП другом правном лицу.
У ставу 2. поменутог члана стоји да се поверавање обављања комуналне делатности врши искључиво на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о начину обављања комуналне делатности и уговора о поверавању, осим у ситуацијама када се за обављање делатности оснива јавно предузеће.
Да ли у Мишљењу као мера може да се наведе организовање наставе за ученике на дужем кућном или болничком лечењу уз могућност коришћења информационих технологија.
Ако погледамо чл. 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/2018), видимо да се у трећој групи мера: “остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције”, под тачком (2) налази: “организовање образовне подршке у случају дужег изостајања из школе, ради надокнађивања пропуштеног, односно обезбеђивања континуитета у образовању ученика и одраслог”. Уколико је ученик из различитих оправданих разлога спречен да долази на наставу, онда ИРК у свом мишљењу може навести ову меру. Пошто се ваше питање конкретно односи на ученика на дужем кућном или болничком лечењу, тада чланови ИРК треба да информишу родитеље да за ученика треба да се организује овај вид наставе, као и да треба да се обрате школи која ће поступити
У складу са Правилником о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу ("Сл. гласник РС", бр. 66/2018), потребно је да ИРК у свом мишљењу наведе да сматра да за ученике треба организовати овај вид наставе и да је о томе информисала родитеља. Ваше питање се односи и на то да и ИРК може да предложи да се током учења код куће користе средства информационе технологије. Ако се вратимо на чл. 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, у последњем ставу стоји: „Комисија на основу сагледаних потреба за подршком детету, ученику и одраслом препоручује и друге видове подршке које нису наведене у правилнику, а који ће допринети образовној и социјалној инклузији детета, ученика и одраслог.“. Пошто се у правилнику не може навести исцрпна листа мере подршке, овим чланом је омогућено да ИРК наведе и друге мере подршке за које процењује да су у најбољем интересу детета/ученика. Овде желимо да укажемо на две ствари: -обрзовање од куће је „рестриктивна“ мера, јер искључује дете/ученика из вршњачке групе и треба је користити само када је неопходна, уз ограничено трајање и планирање транзиције за поновно укључивање детета/ученика у образовну установу и вршњачки колектив. Примећено је да се ова мера посебно неоправдано користи у ситуацијама деце/ученика са проблемима у понашању. Такође, ИРК не треба да пепоручује коришћење информационих технологија уколико није сигурна да ли породица има интернет и потребан уређај, да дете/ученик има одговарајуће дигиталне компетенције, да школа има потребну опрему и друге ресурсе и сл. На који начин ће се организовати настава за ученика на кућном лечењу, треба да буде одлука школског Тима за додатну подршку детету, чији члан је и родитељ.
Члан 50. важећег Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе у првом ставу прописује да "запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:...", док у четвртом ставу прописује да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Имајући у виду да се подаци Републичког завода за статистику о висини просечне месечне зараде објављују, у складу са њиховим званичним обавештењем од 26.04.2018. године, 55 дана по истеку месеца на који се зараде односе, када је реч у ситуацијама да запослени остварују јубиларну награду у јануару месецу текуће године, коју сходно цитираном ставу чл. 50. ПКУ треба исплатити у року од 30 дана од дана остваривања овог права, а како ће податак о заради за псоледњи месец у претходној години (децембар месец 2024. године) бити објављен тек у фебруару, долазимо у ситуацију да не примењујемо ову одредбу у односу на прописани рок исплате. Да ли постоји неки пропис више правне снаге од наведеног Посебног колективног уговора, који дозвољава да се исплата врши по протеку овог рока, а по објављивању податка од стране органа надлежног за послове статистике или се једноставно нећемо позивати на рок исплате у решењима, док се можда ПКУ не измени, уколико се измени, у погледу рока исплате тако да предвиди изузетак за запослене који остварују право на исплату јубиларне новчане неграде у јануару месецу (слично формулацији става 3. чл. 46. важећег Посбеног колективног уговора за државне органе).
Чланом 50. став 4. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Истим чланом предвиђено је и да се као параметар за исплату јубиларне награде узима просечна месечна зарада по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује.
С обзиром да у периоду на почетку календарске године још увек немамо податак о просечној месечној заради по запосленом у Републици Србији за последњи месец у претходној календарској години, сматрамо да је исправно сачекати објављивање податка и потом исплатити јубиларну награду
Запослени у Градској управи је поднео захтев да му се као минули рад призна и радни стаж који је остварио у установи, чији је оснивач Град. Да ли се наведени стаж може признати као минули рад, применом одредаба чл. 108. Закона о раду и чл. 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
С обзиром да су у конкретном случају у питању године рада у установи, за те године се не може остварити право на минули рад, без обзира што је град оснивач те установе.
Молим вас за тумачење члана 29б Закона о комуналним делатностима, којим је прописано да јединица локалне самоуправе на основу претходно сагледаних потреба, за сваку комуналну делатност из домена заједничке комуналне потрошње појединачно, доноси годишњи програм обављања комуналних делатности са предрачуном укупних трошкова и да Годишњи програм обављања комуналних делатности је основ за наручивање радова и услуга и саставни је део уговора о пружању услуга. На које делатности се мисли када се каже "комуналну делатност из домена заједничке комуналне потрошње појединачно"? И да ли се наведена одредба односи на случајеве из цлана 29. Закона, којима се субвенционише комунална услуга?
Под делатностима из домена заједничке комуналне потрошње подразумевају се делатности код којих није могуће утврдити крајњег (индивидуалног) корисника, па их због тога, у име и за рачун свих грађана, привредних и других субјеката, од вршиоца наручује јединица локалне самоуправе. Новац за те намене, обзиром да нема крајњег корисника нити друге могућности за финансирање, обезбеђује се у буџету јединице локалне самоуправе.
У заједничку комуналну потрошњу спада укупно 5 комуналних делатности:
1) обезбеђивање јавног осветљења;
2) одржавање улица и путева;
3) одржавање чистоће на површинама јавне намене;
4) одржавање јавних зелених површина;
5) делатност зоохигијене.
У исту групу комуналних делатности суштински спадају и послови везани за одржавање система кишне канализације који су формално гледано део делатности „пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода“, а која када се посматра у целини, највећим делом спада у комуналне делатности код којих се може утврдити крајњи корисник.
У пракси, већина наших локалних самоуправа је и пре него што је извршена допуна Закона са чланом 29б), позиције буџета везане за заједничку комуналну потрошњу планирала на основу одговарајућег програма радова, али је било и случајева када су ове позиције буџета планиране паушално и без детаљније разраде. Смисао и сврха члана 29б) је да се промовише нови приступ где буџетска средства могу да се обезбеђују само ако су претходно детаљно сагледане потребе и планиран начин на који се те потребе могу задовољити. То је иначе прилагођено логици израде програмских буџета који су почевши још од 2015. године заменили некадашње „линијске“ буџете.
За већину јединица локалних самоуправа израда прописаног годишњег програма радова неће изискивати превише додатног ангажовања. Оне ће наставити да планирају обим и квалитет делатности из домена заједничке комуналне потрошње на начин како су то до сада и радиле, док ће само оне ЈЛС које нису имале такву праксу, морати да убудуће детаљније планирају и пописују послове на вршењу комуналних делатности из домена заједничке комуналне потрошње.
Без обзира на нумерацију која на то може навести, члан 29б) ни на који начин није повезан са чланом 29 Закона о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016, 95/2018 и 94/2024). Ради се о две потпуно различите области регулисања, које су одвојене и називом одељака ова два дела Закона.
Чланом 29. дата је могућност јединицама локалне самоуправе да корисницима комуналних услуга слабијег материјалног положаја и/или који су у стању одређене социјалне потребе, делимично или у целини субвенционише рачуне за комуналне услуге. Ту се ради искључиво о комуналним делатностима код којих је могуће утврдити крајњег корисника којима се испостављају рачуни за комуналне услуге (вода, канализација, смеће, грејање…), а ЈЛС одобрава субвенције једном броју домаћинстава (корисника) који испуњавају услове за то. Битно је нагласити да се, без обзира на токове новца, овде и формално и суштински ради о субвенцији према физичким лицима, а не о капиталној или текућој субвенцији према комуналном предузећу.
Код заједничке комуналне потрошње код које се крајњим корисницима никакви рачуни ни испостављају, нема смисла да се било коме одобрава субвенција. Ове услуге су по својој природи доступне свима.
Да ли ИРК треба или да ли може да препоручи предшколској установи израду ИОП1 као меру додатне подршке за дете са сметњама у развоју? Познато нам је да ИОП1 доноси предшколска установа, као и мере индивидуализације. Ако може појашњење, да ли ИРК може/треба да има улогу у препоручивању поменутих мера које су у домену предшколске установе, поготово ако је процена да мере индивидуализације које се примењују нису довољне, те да је потребан ИОП 1?
Закон о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС“, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 10/2019, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 129/2021) у чл. 34 прописује право на ИОП1:
“Детету коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у васпитању и образовању, предшколска установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, односно врши прилагођавање и, уколико је потребно, обезбеђује израду, доношење и реализацију индивидуалног образовног плана (ИОП1), у складу са законом.”
Ова одередба је даље уређена Правилником о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање, уз уважавање специфичности предшколског васпитања и образовања (ПВО): у чл. 6. се прави разлика у садржају ИОП-а у ПВО; у чл. 7. став 5. је наглашно да предшколска установа може донети само ИОП1; у чл. 8. је прописано ко су чланови тима за додатну подршку у предшколској установи; чланом 9. је наглашено да се ИОП остварује у оквиру заједничких активности у групи предшколске установе; чл. 16. уређује да се евиденција о остваривању образовања и васпитања по ИОП-у води у прописаној евиденцији о васпитно-образовном раду у предшколској установи.
Уколико током поступка процене потреба за додатном подршком према прописаној процедури и након прибављања свих релевантних података и доказа из различитих извора (посебно о примењеним мерама индивидуализације и њиховим ефектима) интерресорна комисија процени да је детету у ПВО потребан прилагођени индивидуални васпитно-образовни план (ИОП1), то треба да предложи као меру о којој информише родитеље и предшколску установу. Овакво поступање је у складу са чл. 3. став 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, који гласи: “Комисија на основу сагледаних потреба за подршком детету, ученику и одраслом препоручује и друге видове подршке које нису наведене у правилнику, а који ће допринети образовној и социјалној инклузији детета, ученика и одраслог.“.
Уколико предшколска установа процени да је за дете потребно израдити ИОП1 и за то има сагласност родитеља, у том случају није потребно да се обраћа за мишљење interresonoj комисији.
Да ли лица која су на стручној пракси у општинској управи преко Националне службе за запошљавање имају право на Новогодишње пакетиће за децу?
Чланом 49. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је, између осталог, да је послодавац дужан да обезбеди деци запосленог до 15 година живота поклон за Нову годину - новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у висини утврђеној општим актом. Право из става 1. овог члана обезбеђује се и деци лица које је радно ангажовано по основу уговора ван радног односа код послодавца најмање три месеца са прекидима или непрекидно у календарској години у којој се обезбеђује ово право и ако је у уговорном односу на дан остваривања овог права.
Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) као рад ван радног односа дефинисано је ангажовање путем уговора о обављању привремених и повремених послова (члан 197. и 198.), уговора о делу (члан 199.), уговора о стручном оспособљавању и усавршавању (члан 201.) и ангажовање путем уговора о допунском раду (члан 202.).
Дакле, уколико у оквиру програма који организује Национална служба за запошљавање општинска управа са лицима на стручној пракси закључује један од наведених уговора о ангажовању ван радног односа, практикант ће у том случају имати право на поклон детету за Нову годину у складу са Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Како поступити у случају да одборник со премине а следећи кандидат који је по реду у утврђеној збирној изборној листи листи, не жели да прихвати мандат одборника?
За разлику од претходног Закона о локалним изборима, нов Закон о локалним изборима („Сл. гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) у поступку попуне упражњеног одборничког места у случају да неком одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, више не прописује обавезу прибављања писмене сагласности кандидата коме треба да се додели мандат да прихвата тај мандат.
Закон, такође, не предвиђа могућност давања изјаве о неприхватању/одрицању од мандата, што значи да, у случају који сте навели у свом питању, у случају смрти неког одборника, локална изборна комисија треба да примени члан 72. односно члан 73. закона о локалним изборима, те „упражњени“ мандат, ако је у питању изборна листа коју је поднела политичка странка или група грађана, додели првом наредном кандидату са исте изборне листе којем није био додељен мандат одборника у року од два дана од дана када је констатовано да је престао мандат, односно у случају коалиционе изборне листе, првом следећем кандидату исте политичке странке на тој изборној листи којем није био додељен мандат одборника.
Дакле, жеља кандидата којем применом ових законских одредби треба да буде додељен мандат, да прихвати или не прихвати мандат нема правног значаја тј. ефекта, те њему мандат мора да буде додељен. Наравно, ако тај кандидат остане при томе да не жели да буде одборник, има могућност да поднесе оставку на ту функцију, али тек након што му одборнички мандат буде потврђен од стране скупштине општине, никако пре тога, како је то прописано чланом 68. став 3. Закона о локалним изборима.
Молим за информацију о начину поступања у случају постојања дивље депоније која угрожава здравље и безбедност грађана. Да ли је потребно поднети писмену пријаву преко писарнице надлежног органа, коме се таква пријава подноси, или је могуће питање покренути и јавним обраћањем (нпр. на седници)?
Да ли надлежни орган - Одељење надлежно за послове урбанизма, при издавању сагласности на елаборат геодетских радова за исправку границе парцела, односно да је грађевинска парцела у складу са условима утврђеним у планском документу (чл.81. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл. гласник РС”, бр. 32/2019), врши и формалну проверу садржине елабората геодетских радова у смислу да ли садржи правни и плански основ, графички део и пројекат геодетског обележавања и да ли проверава да ли обрађивач елабората геодетских радова за исправку границе парцела поседује лиценцу прописану чланом 5. став 1. тачка 4) Правилника о критеријумима за израду докумената просторног и урбанистичког планирања, врстама лиценци за правна лица, као и о начину и поступку издавања и одузимања лиценци („Сл. гласник РС”, бр. 37/24) за израду те врсте урбанистичко техничког документа?
У складу са чланом 68. Закона о планирању и изградњи, исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова. Елаборат геодетских радова израђује се у складу са прописима о државном премеру и катастру.
У складу са чланом 80. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл. гласник РС“, бр. 32/2019), исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, као и спајање суседних парцела истог власника врши се на предлог заинтересованог лица, уз сагласногср власника а на основу елабората геодетских радова.
У складу са чланом 81. истог Правилника, елаборат геодетских радова садржи текстуални и графички део. Текстуални део елабората геодетског обележавања садржи:
1) правни и плански основ;
2) потврду надлежног органа да катастарска парцела у јавној својини која се припаја суседној парцели не испуњава услове за посебну грађевинску парцелу, као и да је мање површине од парцеле којој се припаја;
3) сагласност надлежног органа да је грађевинска парцела у складу са условима утврђеним у планском документу, а уколико плански документ није донет, у складу са подзаконским актом којим се утврђују општа правила парцелације, регулације и изградње.
У смислу члана 81. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања, у поступку израде Елабората геодетских радова, надлежни орган ће издати сагласност да је грађевинска парцела формирана у складу са условима утврђеним у планском документу. Уколико плански документ није донет, орган ће издати сагласност да је парцела формирана у складу са Правилником о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу. Такође, уколико се ради о делу јавне парцеле који се припаја приватној парцели, надлежни орган издаје потврду да катастарска парцела у јавној својини не испуњава услов за грађевинску парцелу и да је мање површине од парцеле којој се припаја.
Имајући у виду да се ради о елаборату геодетских радова, који се израђује у складу са прописима о државном премеру и катастру, надлежни орган ЈЛС не издаје потврду овог документа нити проверава испуњеност лиценци за израду ове врсте докумената.
Уколико се за потребе формирања већег броја парцела израђује план парцелације/препарцелације, у том случају надлежни орган поступа у скалду са чл. 65-67. Закона о планирању и изградњи, проверава усклађеност пројекта парцелације/препарцелације са планским документом и издаје потврду у року од 10 дана. У том поступку надлежни орган проверава и да ли је пројекат препарцелације израдило одговарајуће привредно друштво и да ли је приложена лиценца стручног лица одговарајуће (урбанистичке струке).
Каква је процедура око пријема у радни однос лица које је на породиљском боловању и постоји ли могућност да се породиљско боловање настави?
Члан 94. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон и 92/2023) каже да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника. Након спроведеног изборног поступка, изабрани кандидат је дужан да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок (члан 107. истог закона).
Уколико се у овом конкретном случају ради о учеснику јавног конкурса и уколико то лице прође све фазе изборног поступка и буде кандидат који је са најбољим резултатима испунио мерила прописана за избор, биће примљен у радни однос, а може ступити на рад по окончању породиљског одсуства или одсуства ради неге детета, уколико послодавац процени да је то оправдани разлог за продужетак рока за ступање на рад.