Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li administrator registra može da unosi izmene u elektronski obrazac za popis pojedinačnog postupka?
Administrator registra može da unosi izmene u elektronski obrazac postupka kada je postupak kod njega na odobrenju, odnosno kada postupak ima status „Čeka odobrenje od K1 JLS” i ukoliko na kraju obrasca ima opciju „Sačuvaj”. Svaki korisnik treba da ima u vidu svoja ovlašćenja, tako da administrator registra treba da izmeni u obrascu samo ono što je očigledna formalna greška (npr. slovna ili gramatička greška ili da zameni link koji ne radi a pouzdano zna koji link je ispravan i sl.), dok u svim drugim slučajevima kada uoči nedostatke u popisanom obrascu, postupak treba da vrati nadležnom službeniku na doradu, navodeći precizno u polju za komentare gde je uočio određenu grešku ili podatak koji nije upisan u skladu sa Uputstvom za popunjavanje obrasca administrativnog postupka.
Da li jedno lice može da bude određeno za administratora registra i za ovlašćeno lice za upis postupaka? I da li isto lice može da bude imenovano za administratora organa i za ovlašćeno lice za upis?
Registar je uspostavljen tako da svaki postupak bude dvostruko potvrđen i verifikovan, prvo od strane administratora organa koji vrši proveru tačnosti i ispravnosti unetih podataka, a zatim od strane administratora registra koji je zadužen za koordinaciju svih aktivnosti u postupku upisa, brisanja i ažuriranje podataka o postupcima i za objavljivanje postupka na Portalu RAP. Imajući ovo u vidu, praksu spajanja uloga bi trebalo izbegavati i sistem neće dozvoliti da se istom korisničkom nalogu dodele dve različite uloge. Ukoliko je ipak neophodno da jedno lice bude nosilac dve uloge u sistemu RAP, potrebno je obratiti se Republičkom sekretarijatu za javne politike.
Da li jedinice lokalne samouprave treba rešenjem da imenuju administratora registra, administratora organa i ovlašćena lica za upis postupaka?
Zakonom o Registru administrativnih postupaka („Službeni glasnik RS”, br 44/21) članom 12. stav 2. propisano je da nadležni organ rešenjem imenuje i razrešava administratora organa, dok za ovlašćena lica i administratora registra nije propisano da se imenuju rešenjem, već samo obaveza obveznika upisa da odredi ova lica. Jedinice lokalne samouprave mogu same da odluče o tome na koji način, odnosno kojim aktom će odrediti ostala lica koja učestvuju popisu.
Da li lica, imenovana za administratora Registra administrativnih postupaka treba da budu IT struke?
Administratori registra su korisnici naloga koji omogućava kreiranje postupka po zahtevu administratora organa, kreiranje korisničkih naloga u Registru, kao i koordinaciju svih aktivnosti u postupku upisa, brisanja i ažuriranje podataka o postupcima.
S obzirom na to da je Registar uspostavljen tako da je vrlo jednostavan za korišćenje i da sadrži sva potrebna uputstva i smernice za korišćenje, nije neophodno da lica imenovana za administratora Registra budu IT struke, dovoljno je da imaju osnovne digitalne kompetencije koje koriste u svakodnevnom radu.
Čemu služi Registar administrativnih postupka? Da li je Registar administrativnih postupaka isto što i ePisarnica?
Registar administrativnih postupka (RAP) je jedinstvena, centralizovana, elektronski vođena evidencija o postupcima koji se sprovode u Republici Srbiji i administrativnim zahtevima za poslovanje, a u koju se podaci unose i čuvaju u skladu Zakonom o Registru administrativnih postupaka („Službeni glasnik RS”, br 44/21) i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, kako bi zainteresovani privrednici i građani mogli jednostavno i lako da budu informisani o svemu što im je potrebno da bi ostvarili određeno pravo ili ispunili obavezu. RAP i ePisarnica imaju različite namene. RAP pruža informacije o postupcima: kome je namenjen postupak, kako pokrenuti postupak, koja dokumenta treba podneti, koliki su troškovi koje stranka treba da plati, u kom roku će organ odlučiti o zahtevu stranke i druge bitne informacije, dok je ePisarnica namenjena za prijem podnesaka, dostavljanje predmeta organizacionim jedinicama i obrađivačima predmeta, kao i praćenje tokova kretanja predmeta.
Da li predstavnik sistema zdravstva koji je penzionisan, a zatim angažovan od strane zdravstvene ustanove kao zaposleni po ugovoru (lekar pedijatar, inače predsednik IRK), može i dalje da bude stalni član IRK?
Da li IOP2 može da se da i za pojedinačni predmet?
Da, može. Član 7. stav 1. tačka 2. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovo praćenje i vrednovanje (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2018) definiše pojam IOP2, kao vrste IOP-a koji može planirati prilagođavanje ishoda obrazovanja iz jednog, više ili svih predmeta.
Kako se u praksi sprovodi praćenje realizacije predloženih mera podrške?
Pružaoci datih vidova podrške dostavljaju izveštaje, a svaki član IRK je dužan da prati realizaciju predloženih mera u oblasti iz koje i sam dolazi za svako dete, što je u skladu sa član 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Da li roditelj, ako dete ima ličnog pratioca, treba da podnese zahtev IRK ako više ne želi taj vid podrške za svoje dete?
Ne, ne treba. Pružanje podrške – lični pratilac deteta (kao i drugi vidovi podrške) se prate, i član IRK prati svaki vid podrške iz sistema iz kog je taj vid podrške dat, a član dolazi. Izveštaje o pružanju podrške, kao i o rezultatima iste, članu IRK dostavljaju pružaoci podrške i ukoliko do prekida podrške dođe, pružalac podrške/usluge daje i obrazloženje, što je u skladu sa članom 10. stav 1. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Dakle, za prekid bilo kog vida podrške koja se pruža detetu, učeniku, odraslom ne treba ponovo pokretati postupak koji se okončava donošenjem Mišljenja IRK.
Da li defektolog (nastavnik) može biti predstavnik stalnog člana ispred sistema obrazovanja ili to mora biti isključivo psiholog?
Član 5. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) jasno utvrđuje da predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema može biti samo stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi, čime je isključeno da to bude pedagog ili defektolog zaposlen u obrazovanju, ili psiholog zaposlen u razvojnom savetovalištu, ustanovama za pružanje usluga socijalne zaštite, pri centrima za socijalni rad, ili drugim ustanovama i institucijama.
Ko određuje nadoknadu za rad članova Interresorne komisije?
Kada se od škole traži dopuna dokumentacije, čiji pečat se stavlja na dokumentu/dopisu, da li od ustanove iz koje dolazi član koji traži dopunu dokumentacije ili od JLS?