Питања и одговори

Администратор регистра може да уноси измене у електронски образац поступка када је поступак код њега на одобрењу, односно када поступак има статус „Чека одобрење од К1 ЈЛС” и уколико на крају обрасца има опцију „Сачувај”. Сваки корисник треба да има у виду своја овлашћења, тако да администратор регистра треба да измени у обрасцу само оно што је очигледна формална грешка (нпр. словна или граматичка грешка или да замени линк који не ради а поуздано зна који линк је исправан и сл.), док у свим другим случајевима када уочи недостатке у пописаном обрасцу, поступак треба да врати надлежном службенику на дораду, наводећи прецизно у пољу за коментаре где је уочио одређену грешку или податак који није уписан у складу са Упутством за попуњавање обрасца административног поступка.

Регистар је успостављен тако да сваки поступак буде двоструко потврђен и верификован, прво од стране администратора органа који врши проверу тачности и исправности унетих података, а затим од стране администратора регистра који је задужен за координацију свих активности у поступку уписа, брисања и ажурирање података о поступцима и за објављивање поступка на Порталу РАП. Имајући ово у виду, праксу спајања улога би требало избегавати и систем неће дозволити да се истом корисничком налогу доделе две различите улоге. Уколико је ипак неопходно да једно лице буде носилац две улоге у систему РАП, потребно је обратити се Републичком секретаријату за јавне политике.

Законом о Регистру административних поступака („Службени гласник РС”, бр 44/21) чланом 12. став 2. прописано је да надлежни орган решењем именује и разрешава администратора органа, док за овлашћена лица и администратора регистра није прописано да се именују решењем, већ само обавеза обвезника уписа да одреди ова лица. Јединице локалне самоуправе могу саме да одлуче о томе на који начин, односно којим актом ће одредити остала лица која учествују попису.

Администратори регистра су корисници налога који омогућава креирање поступка по захтеву администратора органа, креирање корисничких налога у Регистру, као и координацију свих активности у поступку уписа, брисања и ажурирање података о поступцима.

С обзиром на то да је Регистар успостављен тако да је врло једноставан за коришћење и да садржи сва потребна упутства и смернице за коришћење, није неопходно да лица именована за администратора Регистра буду ИТ струке, довољно је да имају основне дигиталне компетенције које користе у свакодневном раду.

Регистар административних поступка (РАП) је јединствена, централизована, електронски вођена евиденција о поступцима који се спроводе у Републици Србији и административним захтевима за пословање, а у коју се подаци уносе и чувају у складу Законом о Регистру административних поступака („Службени гласник РС”, бр 44/21) и подзаконским актима донетим на основу овог закона, како би заинтересовани привредници и грађани могли једноставно и лако да буду информисани о свему што им је потребно да би остварили одређено право или испунили обавезу. РАП и еПисарница имају различите намене. РАП пружа информације о поступцима: коме је намењен поступак, како покренути поступак, која документа треба поднети, колики су трошкови које странка треба да плати, у ком року ће орган одлучити о захтеву странке и друге битне информације, док је еПисарница намењена за пријем поднесака, достављање предмета организационим јединицама и обрађивачима предмета, као и праћење токова кретања предмета.

Може, докле год је ангажован од стране здравствене установе.

Да, може. Члан 7. став 1. тачка 2. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његово праћење и вредновање (“Сл. гласник РС”, бр. 74/2018) дефинише појам ИОП2, као врсте ИОП-а који може планирати прилагођавање исхода образовања из једног, више или свих предмета.

Пружаоци датих видова подршке достављају извештаје, а сваки члан ИРК је дужан да прати реализацију предложених мера у области из које и сам долази за свако дете, што је у складу са члан 10. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и  одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018). 

Не, не треба. Пружање подршке – лични пратилац детета (као и други видови подршке) се прате, и члан ИРК прати сваки вид подршке из система из ког је тај вид подршке дат, а члан долази. Извештаје о пружању подршке, као и о резултатима исте, члану ИРК достављају пружаоци подршке и уколико до прекида подршке дође, пружалац подршке/услуге даје и образложење, што је у складу са чланом 10.  став 1. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и  одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).

Дакле, за прекид било ког вида подршке која се пружа детету, ученику, одраслом не треба поново покретати поступак који се окончава доношењем Мишљења ИРК.

Члан 5. став 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018) јасно утврђује да представник образовно-васпитног система може бити само стручни сарадник психолог у предшколској установи, основној или средњој школи, чиме је искључено да то буде педагог или дефектолог запослен у образовању, или психолог запослен у развојном саветовалишту, установама за пружање услуга социјалне заштите, при центрима за социјални рад, или другим установама и институцијама.

Надокнаду за рад чланова утврђује орган који и именује ИРК, односно у зависности од Статута ЈЛС, једно од лица или органа којима је у надлежности и доношење одлука које се односе на трошење средстава буџета ЈЛС.

Када се тражи допуна документације службеним путем, обзиром да ИРК формира/именује орган надлежан за послове друштвених делатности ЈЛС, а да је прикупљање података у надлежности координатора који је запослено лице у општинској/градској управи, ставља се печат ЈЛС.