Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je IRK uopšte nadležna za davanje Zajedničkog mišljenja u ovom slučaju (zahtev povodom uvećanog dečijeg dodatka, za dete koje nije u vaspitno-obrazovnom procesu)?
Interresorna komisija je nadležna za procenu potreba za dodatnom podrškom dece, mladih i odraslih koji su uključeni u obrazovni sistem, što je propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 77. stav 1. koji glasi: „Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom“.
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u članu 1. bliže uređuje sledeće: „Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (u daljem tekstu: dodatna podrška), kao i sastav i način rada interresorne komisije (u daljem tekstu: Komisija).
Odraslim, u smislu ovog pravilnika, smatra se lice koje stiče obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih“.
Prema navedenom, za situaciju deteta koje nakon završetka osnovne škole nije upisao srednju školu čime je izgubio status učenika, Interresorna komisija ne može doneti mišljenje jer nije nadležna.
Ostaje mogućnost da se roditelj uputi na ustanove socijalne zaštite kako bi se procenilo da li dečak ima pravo na neku uslugu iz ovog sistema )npr. uključivanje u dnevni boravak i dr.).
Da li namešteniku zaposlenom u Opštinskoj upravi prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja u skladu sa članom 163. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ili se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o radu - član 175. stav 1 tačka 2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju, odnosno da li nameštenik može nastaviti sa radom bez prestanka radnog odnosa po sili zakona u slučaju sporazuma sa poslodavcem ili mu prestaje radni odnos po sili zakona danom kada navrši napred citirane uslove?
U skaldu sa članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon i 123/2021 – dr. zakon) na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori za jedinice lokalne samouprave, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 163. istog zakona uređen je prestanak radnog odnosa po sili zakona, ali za službenike u organima jedinice lokalne samouprave, dok se na nameštenike u pogeldu prestanka radnog odnosa primenjuju opšti propisi o radu, tj. odredbe Zakona o radu. Konkretno, u slučaju kada nameštenik navrši 65 godina života, radni odnos će mu prestati ako ima najmanje 15 godina radnog staža (ćl. 175. stav 1. tačka 2), ali se poslodavac i nameštenik mogu drugačije sporazumeti. Radni odnos se u ovom slučaju produžava za odreženi period ako postoji saglasnost volja obe strane i potreba poslodavca da zaposleni nastavi da radi i po ispunjenju uslova za prestanak radnog odnosa. Potrebu da zaposleni nastavi da radi, poslodavac ceni u svakom konkretnom slučaju (citat iz Mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-143/2016-02 od 12.2.2016. godine).
Da li Rukovodilac odeljenja za budžet i finansije može biti raspoređen na poslovima internog revizora odmah nakon prestanka rada na radnom mestu rukovodioca?
Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013, 84/2023) predviđeno je da internu reviziju kod korisnika javnih sredstava obavljaju interni revizori sa sertifikatom ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru raspoređeni na radno mesto internog revizora, odnosno ovlašćeni interni revizor sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju tih poslova. Izuzetno, internu reviziju mogu da obavljaju kandidati za sticanje sertifikata kod korisnika javnih sredstava kod kojeg su zaposleni, u sastavu revizorskog tima koji vodi ovlašćeni interni revizor, odnosno u sklopu obuke za praktičan rad na internoj reviziji (član 21. pravilnika).
Dalje se kaže da rukovodilac jedinice za internu reviziju mora da ispunjava uslove iz člana 21. ovog pravilnika i da ima najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima, od kojih najmanje jednu godinu na poslovima revizije. Rukovodilac jedinice za internu reviziju ne može biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovodećim ovlašćenjima u oblasti finansijskog upravljanja kod korisnika javnih sredstava prethodnih godinu dana (član 22. pravilnika).
Dakle, ukoliko je lice u prethodnom periodu obavljalo poslove u oblasti finansijskog upravljanje, što u ovom konkretnom slučaju radno mesto rukovodioca odeljenja za budžet i finansije jeste, godinu dana po prestanku obavljanja tih poslove ne može obavljati poslove interne revizije.
Koji zakon ne dozvoljava isplatu jednokratne finansijske pomoći za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave? Prelaskom iz Javnog komunalnog preduzeća u Gradsku upravu, da li zaposleni ima pravo na isplatu celokupnog minulog rada ili samo pravo na isplatu minulog rada u Gradskoj upravi?
Na osnovu člana 36a Zakona o budžetskom sistemu, ministarstvo finansija dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti za tekuću i naredne dve godine, koje sadrži osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluka o budžetu lokalne vlasti, kao i metodologiju izrade.
U uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu i projekcijama za 2025. i 2026.godinu, navodi se da, kao i u prethodnim godinama, i u budžetskoj 2024. godini ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada, bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2023. godini i novčanih čestitki za decu zaposlenih. (Radi , informisanja, dodajemo da se isto propisuje i za korisnike javnih sredstava na centralnom nivou vlasti – u čl. 17. godišnjeg Zakona o budžetu Republike Srbije).
Što se tiče drugog pitanja, u pogledu minulog rada, potrebno je na prvom mestu razjasniti da se ne radi o finansijskoj pomoći i sl., u smislu prethodnog pitanja, već o dodatku za vreme provedeno u radnom odnosu, i to u smislu člana 108. stav 1., tačka 4) Zakona o radu. Ovo pravo dodatno se precizira članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Imajući u vidu da javno komunalno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu kod tog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli rad, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Rešenjem Privrednog suda obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i nastavljen postupak stečaja u odnosu na stačajnu masu.Stečajni postupak je obustavljen na osnovu Ugovora o kupoprodaji izmedju stečajnog dužnika i fizičkog lica . U APR-u prodati stečajni dužnik je sada aktivno DOO sa istim PIB-om i istim MB a direktor istog DOO je sada fizičko lice koje je i kupilo stečajnog dužnika. Koga zadužiti porezom na imovinu sobzirom na to da kupac (fizičko lice) insistira da se zaduži kao pravno lice, čiji je sada direktor?
U skladu sa članom 136. Zakona o stečaju u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaja.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnim odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zaineteresovana lica u skladu sa članom 133. stav 13) Zakona o stečaju.
Članom 10. stav 7) tačka 2) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti akta nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda. S obzirom da Zakon o porezima na imovinu ne precizira dan nastanka poreske obaveze u slučaju prodaje dužnika kao pravnog lica (da li je to dan zaključenja ugovora ili dan pravosnažnosti rešenja), shodno odredbama člana 133. stav 13) Zakona o stečaju, smatramo da je poreska obaveza „kupca stečajnog dužnika kao pravnog lica“ nastala pravosnažnoću rešenja suda kojim se konstatuje da je prodaja izvršena i koje je sa dokazom o uplati cene osnov za sticanje i upis prava svojine.
Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno je zakonom kojim se uređuje stečaj, u tom smislu poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruju se iz stečajne mase i pravne posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica propisane su odredbama čl. 136. Zakona o stečaju.
Shodno navedenom, jedna od posledica prodaje dužnika kao pravnog lica je i ta što Zakon o stečaju uređuje obaveznu sadržinu ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica propisujući da takav ugovor mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika koja nije bila predmet procene vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica, ulazi u stečajnu masu.
Osnovna procesno-pravna posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ogleda se u donošenju rešenja kojim se stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, dok se stečajni postupak nastavlja u odnosu na stečajnu masu radi namirenja stečajnih poverilaca. U stečajnu masu ulazi novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika koja nije bila predmet procene, ali i naknadno pronađena imovina. Takođe u stečajnu masu ulaze i ona potraživanja koja nisu bila predmet procene. U stečajnu masu takođe ulaze i eventualna neraspoređena novčana sredstva koja su do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ušla u stečajnu masu po raznim drugim osnovama, kao na primer: prethodnom prodajom pojedinih delova imovine ili na osnovu nastavka proizvodnog procesa.
Po izvršenoj prodaji, stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi Agencija za privredne registre i zastupa je stečajni upravnik.
Nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica i isplati kupoprodajne cene, stečajni sudija donosi rešenje kojim će konstatovati da je izvršena prodaja i naložiti po pravnosnažnosti rešenja odgovarajućem registru brisanje svih tereta koji su pre izvršene prodaje bili uknjiženih na teret stečajnog dužnika.
Nesporno je da prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica to pravno lice zadržava svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica. Naime, kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica na osnovu ugovora o prodaji u registru privrednih subjekata i svim drugim registrima upisuje se kao njegov jedini član ili akcionar i stiče sva vlasnička i upravljačka prava u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ukoliko je kupac privrednog društva pravno lice, između kupca i prodatog privrednog društva uspostavlja se odnos kontrolnog i zavisnog društva u smislu člana 549. stav. 1. tač 1. Zakona o privrednim društvima.
Takođe na osnovu ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica moguće su registracije i druge promene u smislu promene pravne forme i drugih podataka. U suštini, dolazi do razdvajanja aktive i pasive, pri čemu pasiva ostaje na teret stečajne mase, dok sva aktiva ostaje stečajnom dužniku koje je prodato kao pravno lice i protiv koga je stečajni postupak obustavljen. Stečajni dužnik nastavlja da posluje kao samostalno pravno lice uz promenu osnivača, jer osnivačka prava stiče kupac stečajnog dužnika. Međutim, sam kupac nije aktivno legitimisan da naplaćuje potraživanja stečajnog dužnika od njegovih dužnika, već aktivnu legitimaciju zadržava prodato pravno lice, koje više nije u stečaju. Navedeno iz razloga što sam kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika, koji je prodat kao pravno lice.
U tom smislu, na kupca stečajnog dužnika ne prelaze imovinska prava u pogledu imovine stečajnog dužnika, već on postaje isključivo vlasnik kapitala stečajnog dužnika, i s tim u vezi vlasnik udela, odnosno akcija stečajnog dužnika kao pravnog lica. Shodno tome, prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica dolazi do prenosa udela u predmetnom pravnom licu, a obveznik poreza na imovinu je pravno lice čiji je direktor, fizičko lice, kupac stečajnog dužnika.