Questions and answers

Članom 5. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Službeni glasnik RS", br. 2/2019) predviđeno je da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.

Dakle, službenik može biti ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje na njegov zahtev ukoliko mu prestaje radni odnos (na primer treba da bude preuzet u drugu jedinicu lokalne samouprave ili u organ državne uprave) ili ako će duže vreme biti odsutan (na primer, službenik bude biran ili postavljen na funkciju pa će mu mirovati radni odnos ili slično).

Članom 115a Zakona o zaposlenima u autnomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se u slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja, obavezno sprovodi provera ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija potrebnih za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova radnog mesta koje je službenik obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja. Izuzetno od toga, rukovodilac može doneti odluku da se sprovede provera i drugih kompetencija koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta. Provera navedenih kompetencija vrši se u postupku koji odredi rukovodilac primenom načina provere kompetencija u izbornom postupku. Službenik, odnosno državni službenik može se premestiti, odnosno preuzeti na drugo radno mesto ako se utvrdi da poseduje kompetencije potrebne za obavljanje poslova na koje se premešta, odnosno preuzima. Rukovodilac organa u koji se službenik premešta ili preuzima, odnosno državni službenik preuzima, ima pravo uvida u izveštaj o njegovom ocenjivanju, odnosno izveštaj o vrednovanju njegove radne uspešnosti.

Dakle, u slučaju trajnog premeštaja to će izgledati tako što će se pre samog premeštaja proveriti sve posebne funkcionalne kompetencije (PFK) koje nedostaju službeniku koji se premešta, ukoliko ih ima. Nedostajaće kompetencije će se utvrditi uvidom u obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se službenik premešta i obrazac kompetencija radnog mesta na koje se premešta. Ukoliko su, na primer, u oba obrasca kompetencija utvrđene iste oblasti rada u okoviru PFK i utvrđene iste PFK za radno mesto, u tom slučaju neće biti potrebe da se vrši provera. Ukoliko su utvrđene različite PFK, proveru može da sprovede, na primer, rukovodilac organizacione jedinice u koju se službenik premešta (kao neko ko najbolje poznaje opis posla te organizacione jedinice), primenom metoda koje su predviđene za proveru PFK. Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem; оblici pisane provere mogu biti esej i pisana simulacija, dok je оblik usmene provere usmena simulacija (član 44. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave). Najefikasniji način provere bi bio da se službeniku zada jedan zadatak kroz koji će mu se proveriti sve nedostajuće posebne funkcionalne kompetencije.

Članom 115a Zakona o zaposlenima u autnomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se u slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja, obavezno sprovodi provera ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija potrebnih za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova radnog mesta koje je službenik obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja. Izuzetno od toga, rukovodilac može doneti odluku da se sprovede provera i drugih kompetencija koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta. Provera navedenih kompetencija vrši se u postupku koji odredi rukovodilac primenom načina provere kompetencija u izbornom postupku. Službenik, odnosno državni službenik može se premestiti, odnosno preuzeti na drugo radno mesto ako se utvrdi da poseduje kompetencije potrebne za obavljanje poslova na koje se premešta, odnosno preuzima. Rukovodilac organa u koji se službenik premešta ili preuzima, odnosno državni službenik preuzima, ima pravo uvida u izveštaj o njegovom ocenjivanju, odnosno izveštaj o vrednovanju njegove radne uspešnosti.

Dakle, u slučaju preuzimanja to će izgledati tako što će se pre samog preuzimanja izvršiti uvid u obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se službenik preuzima i obrazac kompetencija radnog mesta na koje se preuzima i nakon toga izvršiti proveru nedosajućih kompetencija (ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija). Ukoliko su, na primer, u oba obrasca kompetencija utvrđene iste posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada i posebne funkcionalne kompetencije za određeno radno mesto, u tom slučaju neće biti potrebe da se vrši provera. Ukoliko su utvrđene različite posebne funkcionalne kompetencije, proveru može da sprovede, na primer, rukovodilac organizacione jedinice u koju se službenik preuzima u saradnji sa službenikom za upravljanje ljudskim resursima, primenom metoda koje su predviđene za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija. Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem; оblici pisane provere mogu biti esej i pisana simulacija, dok je оblik usmene provere usmena simulacija (član 44. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave). Najefikasniji način provere bi bio da se službeniku zada jedan zadatak kroz koji će mu se proveriti sve nedostajuće posebne funkcionalne kompetencije. Ukoliko je neko radio na izvršilačkom radnom mestu, a preuzima se na radno mesto rukovodioca organizaione jedinice, potrebno je proveriri i ponašajnu kompetenciju „Upravljanje ljudskim resursima“ putem intervjua na bazi kompetencija. Ovu proveru može sprovesti lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili da se profesionalno bavi procenom ponašajnih kompetencija.

 Posebno ističemo nekoliko stvari u vezi sa sporazumom. Do početka primene izmena i dopuna Zakona o zaposlenima u AP i JLS, tj. do 1. januara 2024. godine, nije se vršila nikakva provera znanja, veština, sposobnosti ili kompetencija službenika koji se preuzima. S obzirom da je sada predviđeno nekoliko prethodnih radnji pre samog preuzimanja – provera posebnih funkcionalnih kompetencija i eventualno provera ponašajne kompetencije „Upravljanje ljudskim resusima“ ukoliko se preuzima na rukovodeće radno mesto – smatramo da je potrebno to i urediti sporazumom. Sporazumom bi, na prvom mestu, trebalo predvideti da će organ iz koga se preuzima službenik ustupiti obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se preuzima kako bi se analizirala razlika u kompetencijama. Dalje bi sporazumom trebalo dati pravni osnov da organ u koji se službenik preuzima vrše neophodne provere kompetencija. Na kraju, smatramo da bi sporazumom trebalo urediti i situaciju u slučaju da službenik nezadovolji na proveri kompetencija

Članom 9. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju tako što se na opis svih poslova radnog mesta primene merila za procenu radnog mesta i potom odredi zvanje koje najbolje odgovara radnom mestu. Zvanja u koja se razvrstavaju radna mesta su: viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.

Članom 10. iste uredbe predviđeno je da su merila za procenu radnog mesta: složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kvalifikacije.

Imajući u vidu sve navedeno, a naročito merila koja su utvrđena navedenom uredbom, radna mesta razvrstana u različita zvanja bi trebalo da imaju različite opise poslova, na prvom mestu u pogledu merila za procenu radnog mesta.

Po pitanju prava na korišćenje godišnjeg odmora u slučaju mirovanja radnog odnosa, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je mišljenje br. 011-00-52/2016-02 od 29.2.2016. godine, u kome se izmedju ostalog kaže:

"Odredbom člana 68. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva s rada uz naknadu zarade.

Odredbom člana 79. Zakona o radu utvrđeni su slučajevi kada zaposleni ima pravo na mirovanje radnog odnosa. Tokom trajanja mirovanja radnog odnosa zaposleni odsustvuje s rada, a sva prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada miruju, te zaposleni ima pravo na godišnji odmor srazmerno broju meseci koje je proveo na radu, pre ili nakon mirovanja radnog odnosa. Tokom obavljanja funkcije kod drugog poslodavca, zaposleni ostvaruje srazmeran godišnji odmor kod poslodavca kod kojeg obavlja funkciju.

Imajući u vidu navedeno, zaposlenom koji odsustvuje s rada po osnovu mirovanja radnog odnosa u skladu sa članom 79. Zakona o radu miruje i pravo na godišnji odmor, osim ako je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno.

Odredbom člana 76. Zakona o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Imajući u vidu da prilikom primene instituta mirovanja radnog odnosa, zaposlenom ne prestaje radni odnos već mu prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada miruju, mišljenja smo da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 76. Zakona o radu, odnosno da zaposleni nema pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor."

Zakon o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019) ne propisuje obavezu da ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hostel, kao nekategorisani objekat, pre otpočinjanja obavljanja delatnosti pribavi rešenje o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova.

Ispunjenost propisanih minimalno tehničkih uslova utvrđuje se u postupku inspekcijskog nadzora od strane turističke inspekcije, Ministarstva turizma i omladine, odnosno lokalnog turističkog inspektora, jer se u slučaju inspekcijskog nadzora hostela radi o poverenim poslovima JLS.

Saglasno članu 12. navedenog zakona samo je propisano da je ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti, na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Bliži uslovi u pogledu sadržine prijave, kao i sadržine evidencije koju vodi jedinica lokalne samouprave propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu podnošenja prijave za nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj, nekategorisani objekat za smeštaj nautičkog turizma, nekategorisani objekat za smeštaj lovnog turizma i o sadržini i načinu vođenja evidencije objekata za smeštaj ("Sl. glasnik RS", br. 90/2019 i 87/2020 - dr. pravilnik), kao i Pravilnikom o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 87/2020, 67/2021 i 58/2023).

Izuzetno od napred navedenog, članom 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) daje se mogućnost postupanja nadležnog inspekcijskog organa da vrši vanredan inspekcijski nadzor po zahtevu nadziranog subjekta, koji može biti utvrđujući i koji se vrši kada je potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova nakon čijeg ispunjenja nadzirani subjekat stiče pravo za početak rada ili obavljanja delatnosti, vršenja aktivnosti ili ostvarivanje određenog prava, u skladu sa posebnim zakonom, ili potvrđujući, koji se vrši kada nadzirani subjekat podnese zahtev da se potvrdi zakonitost i bezbednost postupanja u vršenju određenog prava ili izvršenju određene obaveze, odnosno u njegovom poslovanju.

Takođe, saglasno članu 13. istog zakona daje se pravo subjektu da od nadležnog inspekcijskog organa, zahteva preventivno delovanje sa ciljem utvrđivanja zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja. U pitanju je službena savetodavna poseta, o kojoj inspektor sačinjava službenu belešku u koju unosi bitne činjenice i okolnosti ove posete.

Napred navedenim odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru samo se daje pravo subjektu, a ne i obaveza.

Imajući u vidu da je saglasno odredbama člana 80. stav 8. tačka 2) Zakona o ugostiteljstvu, inspekcijski nadzor nad primenom tog zakona, u delu ispunjenosti propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu, poveren jedinici lokalne samouprave, preko ovlašćenih inspektora, to je u konkretnom slučaju (pitanju) ovlašćenje za postupanje u nadležnosti ovlašćenog inspektora JLS.

Članom 1. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se ovim zakonom uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Članom 2. Zakona o pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) predviđeno je da je pravobranilaštvo organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Dakle, s obzirom da je pravobranilaštvo organ jedinice lokalne samouprave, radni staž ostvaren u organu pravobranilaštva računaće se kao radno iskustvo u struci za obavljanje poslove u određenom zvanju.

Postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu se sprovodi u slučaju zahteva za ozakonjenje objekata na zemljištu u javnoj svojini. Nadležni organ za ozakonjenje određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu (stav 2.) i o tome vodi evidenciju (stav 3). Na ovaj način se fomira katastarska parcela koja ne mora da bude u saglasnosti sa planskim odredbama za parcelaciju. Zemljište ispod objekta se otuđuje sa ciljem da se omogući završetak procedure ozakonjenja. Vlasnik objekta ima 5 godina rok da pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu kako bi eventualno formirao građevinsku parcelu u skladu sa važećim planom.

Koraci u proceduri su sledeći:

1. Provera ispunjenosti ulova za ozakonjenje – sprovodi organizaciona jedinica za ozakonjenje objekata
2. Organizaciona jedinica za ozakonjenje obaveštava vlasnika objekta da dostavi dokaz o vlasništvu na kat. parceli, sa poukom o mogućnostima sticanja zemljišta kroz čl.70.
3. Vlasnik objekta podnosi zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu.
4. Služba za ozakonjenje preispituje formalnu ispravnost zahteva.
5. Ako je vlasnik zemljišta JLS pristupa se izradi rešenja o prekidu postupka, a ako je vlasnik RS, prvo se pribavlja saglasnost Republičke Direkcije za imovinu na utvrđenu površinu.
6. Rešenje o prekidu postupka ozakonjenja do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Istim rešenjem određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu objekta na osnovu kopije plana i elaborata geodetskih radova.
7. Rešenje se dostavlja vlasniku objekta, Pravobranilaštvu i službi za imovinsko pravne odnose, kao i Republičkoj direkciji za imovinu po potrebi.
8. Vlasnik objekta formira katastarsku parcelu u RGZ.
9. Donošenje odluke o otuđenju zemljišta neposrednom pogodbom i zaključenje kupoprodajnog ugovora – korak se sprovodi u imovinsko-pravnoj službi.
10. Uknjižba vlasnika objekta u RGZ i dostava dokaza o vlasništvu na parceli službi za ozakonjenje.
11. Donošenje rešenja o ozakonjenje.

Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele – nakon 5 godina, najkasnije.

U konkretnom slučaju, od ključnog je značaja da li na predmetnoj parceli postoji izgrađen stambeni objekat i da li je i za stambeni objekat podnet zahtev za ozakonjenje. Iako Zakon o ozakonjenju kao ni član 70. Zakona o planiranju i izgradnji ne prave pitanje u vezi vrste objekata koji se ozakonjuje, s obzirom na to da formiranje građevinske parcele treba da bude konačni korak u proceduri, bilo bi poželjno formirati građevinsku parcelu koja će obuhvatiti stambeni i pomoćni objekat istog vlasnika.

Postupak uklanjanja i bespravno sagrađenih i uknjiženih objekata regulisan je Zakonom o planiranju i izgradnji ('Sl. glasnik RS', br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023).

Postupak uklanjanja uknjiženog objekta regulisan je članovima 167.-170. Zakona o planiranju i izgradnji, a postupak izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela članom 171. istog zakona.

Postupak uklanjanja uknjiženog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti i na zahtev zainteresovanog lica. Ako je zainteresovano lice koje podnosi zahtev za uklanjanje vlasnik objekta, u skladu sa odredbama člana 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom; dokaz o svojini na objektu; uslove, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Ukoliko je podnosilac zahteva za uklanjanje uknjiženog objekta neko drugo zainteresovano lice, koje nije vlasnik objekta, takva predstavka se smatra samo inicijativom za pokretanje postupka, a podnosilac inicijative nema svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative, te se takav postupak pokreće po službenoj dužnosti.

U postupku uklanjanja uknjiženog objekta učestvuju organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva i nadležni građevinski inspektor.

Članom 167. stav 1. Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.

Dakle, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva je organ kome zainteresovano lice podnosi zahtev za uklanjanje objekta ili koji ovaj postupak pokreće po službenoj dužnosti i organ koji u toku vođenja postupka utvrđuje činjenično stanje potrebno za donošenje odluke i vrši procenu stanja objekta, odnosno njegovog dela.

Članom 167. stav 1. Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.

Članom 169. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.

To znači da organ koji vodi postupak uklanjanja objekta, a to je prema odredbama člana 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, na osnovu procene stanja objekta može doneti odluku da objekat ukloni, kao i da nije potrebno uklanjanje objekta, već da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, u kom slučaju donosi rešenje, na osnovu odredaba člana 167. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim odobrava rekonstrukciju objekta u smislu stava 1. ovog člana i utvrđuje rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti.

Članom 167. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da će, ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ naložiti, odnosno odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Ako organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, pak, na osnovu procene stanja objekta, utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja ne može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, odmah donosi rešenje kojim odobrava uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, na osnovu člana 167. i 168. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je postupak pokrenut po službenoj dužnosti i odnosi se na objekat čije uknjižene vlasnike je nemoguće pronaći, njima se, u skladu sa odredbama člana 48. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenjem postavlja privremeni zastupnik. Članom 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku je propisano da organ rešenjem postavlja stranci privremenog zastupnika. Između ostalog, i ako radnju treba preduzeti prema stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nema punomoćnika - sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede.

Rešenje kojim je naloženo uklanjanje uknjiženog objekta, odnosno njegovog dela, za koji je utvrđeno da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja, ukoliko ga u rešenjem ostavljenom roku nije dobrovoljno izvršio vlasnik objekta, kao izvršenik, nakon donošenja rešenja o izvršenju, prinudnim putem sprovodi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, u skladu sa odredbama člana 197. Zakona o opštem upravnom postupku i skladu sa članom 171. Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi koje mora ispuniti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji vrši uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 170. Zakona o planiranju i izgradnji.

Potrebno je napraviti razliku između ove dve vrste projekta: projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta.

Ako je investitor priložio Projekat Izvedenog Objekta, na tom projektu treba da stoji ime novog investitora.

Ali ako je priložen Projekat za Izvođenje (sa izjavom Prilog 7) onda taj PZI može biti sa imenom starog investitora samo će novi investitor potpisati izjavu - Prilog 7.

Članom 187. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Zaposlenom se produžava rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju privremena sprečenost za rad zbog bolesti deteta nije osnov po kome bi trebalo zaposlenom dalje produžavati rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki. Dakle, opšte pravilo za sve naručioce je da mogu pokrenuti postupak javne nabavke samo ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki. Zakonom o javnim nabavkama nije propisano da istovremeno moraju biti i obezbeđena sredstva za tu nabavku da bi ona uopšte mogla da bude pokrenuta slanjem na objavljivanje javnog poziva.

Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.

Navedene odredbe i obaveze iz Zakona o budžetskom sistemu neće biti povređene postupanjem po odredbama Zakona o javnim nabavkama, budući da naručilac može pokrenuti, ali ne i zaključiti ugovor o javnoj nabavci ako nema sredstava.

U praksi to znači da se planirani postupak može sprovesti do faze donošenja odluke o dodeli ugovora. Tek kada budu obezbeđena sredstva za konkretnu javnu nabavku, tada bi naručilac mogao da donese odluku o dodeli ugovora i da zaključi ugovor, što bi bilo u skladu sa pravilima Zakona o budžetskom sistemu. Naravno, navedeno postupanje podrazumeva dozu izvesnosti u pogledu obezbeđivanja sredstava i adekvatnu procenu perioda kada će sredstva biti raspoloživa, da bi celokupan postupak javne nabavke tekao bez zastoja.