Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako se određuje koliko će članova Privremenog organa pripasti po odborničkim grupama, ako jedna ima 40, druga 6, treća 5 odbornika, a 4 odbornika su nezavisna. Da li se gleda i to kojoj stranci odbornici pripadaju?
Član 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi propisuje da „do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana.
Stavom 6. istog člana propisano je da „Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave“.
Ovakva formulacija postavlja dva logična pitanja: šta podrazumeva „vođenje računa“ i „politički sastav“.
Može se samo pretpostaviti da su ove sintagme svesno formulisane tako da ostave dovoljno manevarskog prostora Vladi da imenuje sastav petočlanog privremenog organa u uslovima „šarenog“ sastava lokalne skupštine. Pod „šarenim“ se ovde misli na potencijalno veliki broj odborničkih grupa i političkih stranaka, uključujući i političke stranke nacionalnih manjina.
S obzirom na to da citirana zakonska odredba člana 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi ne prepoznaje odborničke grupe, mišljenja smo da se pod političkim sastavom misli na odnos skupštinske većine i skupštinske opozicije toj većini, te da bi sastav privremenog organa trebalo da, koliko god je to objektivno moguće, oslikava, prvo, odnos lokalne vlasti i opozicije, ali i odnos između lokalnih stranaka koje čine lokalnu vlast, kao i odnos između lokalnih stranaka koje su u opoziciji.
Naravno, ovakvo tumačenje, ma koliko bilo osnovano, ostaje relativizovano time što Vlada treba samo da „vodi računa“ o takvom političkim sastavu, što je formulacija koja ne daje odgovor na pitanje na koji način se to „vođenje računa“ mora oslikati u sastavu privremenog organa.
U skladu sa svim navedenim, smatramo da zakonska formulacija daje prostor da se, osim odborničke, uzima u obzir i stranačka struktura lokalne skupštine prilikom imenovanja predsednika i članova privremenog organa u jedinici lokalne samouprave.
Da li funkcioner koji je imao mirovanje radnog odnosa u Opštinskoj upravi i koji ima 20 godina staža u struci mora biti raspoređen na upražnjeno mesto - samostalni savetnik ili može i na upražnjeno mesto-savetnik?
Članom 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Članom 12. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, miruju u organu, službi ili organizaciji u kojoj je bio raspoređen na izvršilačkom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Ukoliko funkcioner nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, službe ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog člana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ, službu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, službe, odnosno organizacije.
Dakle, navedenim propisima nije predviđeno nikakvo ograničenje po pitanju raspoređivanja zaposlenog nakon prestanka funkcije u organu ili službi u kojoj mu je mirovao radni odnos, tako da to može biti bilo koje radno mesto za koje zaposleni ispunjava uslove.
Da li sekretar Skupštine opštine, kome je prestao mandat, a nije iskoristio godišnji odmor za 2023. godinu, a ima mirovanje radnog odnosa u Opštinskoj upravi, ima prava da podnese zahtev za naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora ili će moći da koristi te dane kao zaposleni u Opštinskoj upravi?
U skladu sa članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u autonomnoj pokrajini je autonomna pokrajina. Poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave. Za funkcionere u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština autonomne pokrajine, odnosno radno telo skupštine utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine ili izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno stručna služba izvršnog organa utvrđena pokrajinskim propisom. Za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Za službenike na položaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za postavljenje službenika na položaju. Izuzetno, za službenike na položaju koji ne rukovode organom, službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Za službenike i nameštenike u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine iz člana 1. ovog zakona. Za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da je poslodavac dužan da u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
U ovom konkretnom slučaju, s obzirom da se radi o istom poslodavcu – jedinici lokalne samouprave, rukovoidoci dva organa (skupštine i uprave) mogu se dogovoriti o nastavku korišćenja godišnjeg odmora u organu JLS u kome je funkcioneru mirovao radni odnos, ali nema osnova za isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, jer je lice u oba slučaja u radnom odnosu kod istog poslodavca.
Samostalnim članom 26. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018) propisano je da ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta. Da li to znači da nakon 06.11.2023. godine nadležan organ za ozakonjenje ne može izdavati rešenje o ozakonjenju ugostiteljskih objekata (za koje je pokrenut postupak ozakonjenja po ranije podnetim prijavama/zahtevima ili je pokrenut postupak po sl.dužnosti na osnovu rešenja građ.inspektora) ili se može izdavati rešenje o ozakonjenju i nakon tog datuma?
Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine i od tada do danas pretrpeo je nekoliko izmena.
Jedna od tih izmena bila je i izmena učinjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018). Njome je uvedena odredba samostalnog člana 26. „Ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja ne bude ozakonjen, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija (stav 1.); Ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta (stav 2.)“.
Cilj ove izmene bio je, kako to navodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u svom mišljenju br. 011-00-00599/2020-07 od 26.11.2020. godine, da se stranke dodatno podstaknu da uzmu aktivno učešće u postupku ozakonjenja.
Na ovaj način 6. novembar 2023. godine je određen kao rok za okončanje svih postupaka ozakonjenja.
Međutim, na ovaj način se stvorila pravna situacija da veliki broj predmeta za ozakonjenje i preopternjćnjnost administracije utiču na to da li će neko lice moći da ostvari svoje zakonom stečeno pravo na pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja, zbrog čega je ustavnom žalbom pokrenut postupak ocene ustavnosti odredaba člana 26. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018).
Ustavni sud je u postupku ocene ostavnosti, polazeći od relevantnih odredaba Ustava i Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - Odluka US), ocenio da se kao sporna osnovano mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja: da li je osporenom zakonskom odredbom povređeno pravo vlasnika nelegalnog objekta na mirno uživanje imovinskog prava stečenog na osnovu zakona, koje je zajemčeno članom 58. Ustava, tj. njegovo pravo na ozakonjenje objekta, jer se osporenim zakonskim rešenjem prestanak navedenog prava vezuje za okolnost da nadležni organ javne vlasti nije izvršio ozakonjenje u Zakonom propisanom roku, a da od vlasnika nelegalnog objekta zavisi samo da li je i kada preduzeo Zakonom propisane radnje neophodne za ozakonjenje objekta, a ne i kada će postupak ozakonjenja biti pravnosnažno okončan i da li je osporenom zakonskom odredbom povređeno ustavno načelo o pravnoj jednakosti i pravu na jednaku pravnu zaštitu bez diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, s obzirom na to da će se, saglasno Zakonu o ozakonjenju objekata, ozakoniti samo oni objekti koji ispunjavaju sve Zakonom propisane uslove za ozakonjenje, dok iz osporene zakonske odredbe proizlazi da će se, bez obzira na to što ispunjavaju zakonske uslove, ozakoniti samo oni objekti u vezi sa kojima su nadležni organi pravnosnažno okončali postupke ozakonjenja u Zakonom propisanom roku.
Nakon sprovedenog postupka Ustavni sud Republike Srbije je na sednici 3. novembra utvrdio da je odredba člana 26, stava 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018), kojom je definisano da ako se u roku od pet godina ne ozakoni nelegalni objekat, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju, neustavna.
Na ovaj način je stavljen van snage rok za okončanje postupaka ozakonjenja.
Međutim, odredba stava 2. istog člana je još uvek na snazi. Ovom odredbom je propisano da ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta.
Isto obražloženje Ustavnog suda kojom je odredba člana 26. stav 1. oglašena neustavnom, da ostvarivanje prava na ozakonjenje objekta može da bude ograničeno rokom, u smislu Zakonom propisanih obaveza imaoca prava na ozakonjenje objekta da preduzme određene radnje u Zakonom propisanom roku (da dostavi: dokaz o stabilnosti objekta, dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova ili drugi dokument propisan Zakonom kao dokaz umesto izveštaja i elaborata, izrađen u skladu sa Zakonom i dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje), ali da ne može da zavisi od efikasnosti postupanja organa nadležnih da sprovedu postupak u kome se odlučuje o ozakonjenju objekta, može da se primeni i na odredbu stav 2, ali je ona još uvek na snazi i propisuje da se, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat (do 06.11.2023.godine), donosi rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, koja traje do rušenja tog objekta.
Mišljenje Stručne službe SKGO je da je rok za okončanje postupaka ozakonjenja, kada su pitanju objekti koji se koriste za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, i dalje na snazi.
Kada u katastru postoje 2 posebna objekta na 2 posebne parcele sa 2 posebna vlasnika 1/1, (a na terenu fizički je objekat sa jednim krovom), da li je za rušenje jednog od njih na svojoj parceli (tj. 1/2 gledano kao celina) potrebna saglasnost vlasnika onog drugog na drugoj parceli?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) regulisano je pitanje uklanjanja objekata članom 137. i 168, tako što je članom 137. propisano da se uklanjanje objekata može sprovesti na osnovu izdate građevinske dozvole, kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta ili na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, izdate u skladu sa odredbama člana 168.
Ako se uklanjanje objekata sprovodi kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, postupak podnošenja zahteva i potrebna dokumenacija regulisani su odredbom člana 135-137. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem ("Sl. glasnik RS", br. 68/2019).
Da li je potrebna saglast vlasnika objekata na susednim parcelama, zavisi od toga da li se radi o slobodnostojećem objektu, tj. objektu koji je udaljen od bočnih i zadnje granice građevinske parcele, o dva jednostrano uzidana objekta, tj. dva objekta koji su uzidani na jednu bočnu granicu građevinske parcele ili o dvojnom objektu, tj. o dva objekta uzidana na zajedničku bočnu granicu parcele.
Ako se uklanjanje objekta sprovodi na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, članom 168. stav 2. propisano je da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini na objektu, uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
U konkretnom slučaju, sa slike se može zaključiti da se radi o starim objektima, koji imju zajednički krov i bez obzira na to što su na dve odvojene parcele, sa dva odvojena ulaza i zasebnim vlasnicima svakog dela, deluju kao objekti koji između imaju jedan zid i da bi rušenjem dela objekta nastala šteta na drugoj polovini objekta, kako na krovu, tako i na zidu koji ostane na parceli kao spoljni zid, zbog čega smo mišljenja da bi za rušenje dela objekta bilo neophodno pribavljanje saglasnosti vlasnika drugog dela objekta. Osim toga, kod ovakvog objekta je i pitanje da li se zid izmađu ovih objekata nalazi tačno na međi.