Питања и одговори

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр.80/2018) чланом 4. дефинише мере подршке и ни код једне врсте мера, укључујући и став 2. који гласи „Комисија на основу сагледаних потреба за подршком детету, ученику и одраслом препоручује и друге видове подршке које нису наведене у правилнику, а који ће допринети образовној и социјалној инклузији детета, ученика и одраслог“, није јасно и недвосмислено прецизирано да ли се одређене групе мера уносе, или изостављају из уноса у IPP, али се у пракси пред другим институцијама или установама захтева и став ИРК.

Правилник под осталим мерама додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције уједно сматра и остваривање права на увећање дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. Мишљење 3 за остваривање увећаног додатка за помоћ и негу другог лица заиста више није предуслов ни за поступање по захтеву, а поготово не за одлуку по истом, али зато Закон о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - одлука УС, 51/2021 - одлука УС, 53/2021 - одлука УС, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – УС, 62/2023 и 11/2024 – одлука УС) чланом 33. став 2. јасно дефинише да „Износ дечијег додатка, утврђен у ставу 1. овог члана, за једнородитељске породице и старатеље, увећава се за 30%, а за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, за које је донето мишљење Комисије, и за дете које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, а које не користи услуге смештаја, увећава се за 50%“. Из овог се недвосмислено може закључити да запослени на повереним пословима утврђивања права на дечији и увећан дечији додатак треба и мора (уз сву другу неопходну документацију за одлучивање) да прибави и IPP Мишљења 3 у ком стоји наведено „право на увећан дечији додатак“. У овој ситуацији је запосленом неопходна и документација која прати наводе родитеља, јер му Закон то и налаже.

У прилог тумачења да је потребно унети у IPP све видове потребних мера подршке, иду и обавезе извештавања ИРК. Уколико се не би уносиле све мере потребне подршке, не би се могле идентификовати како за потребе извештавања, тако ни идентификовати и документовати за потребе њиховог увођења и финансирања кроз буџете града/општине.

Из свега наведеног, Стручна служба СКГО сматра да је сваки вид подршке који је потребан детету, ученику и одраслом потребно увести у IPP, упркос чињеници да се члан 4. може веома широко и различито тумачити.

За покретање поступка пред ИРК довољан је само попуњен и потписан од стране родитеља/законског заступника/одраслог Образац 1. (неопходан елемент), а координатор Комисије је у обавези да уколико уз образац није достављена уопште, или није достављена сва неопходна документација за покретање, поступање и вођење поступка процене, прикупи исту. Обавезе координатора комисије прописана су чланом 6. став 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).

Након доношења Мишљења 3 ИРК и у оквиру њега индивидуалног плана подршке из свих система, Мишљења 3 треба доставити родитељу/законском заступнику/одраслом, установи која је покренула поступак, као и свим установама, институцијама, органима, пружаоцима услуга који по IPP треба да пруже додатну подршку детету, ученику и одраслом.

Законом и подзаконским актима није дефинисана процедура, рокови и простор у ком се чувају Мишљења 3, не само у образовању, већ и у другим системима. У (неуједначеној) пракси се Мишљења 3. најчешће налазе код педагога /психолога/дефектолога у оквиру образовне установе, или код овлашћеног члана тима за ИОП/члана тима за инклузивно образовање.

Члан 126. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл.гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023), између осталог, дефинише обавезе директора да образује стручна тела и тимове; усмерава и усклађује рад стручних органа у установи; одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законима; обезбеђује услове за остваривање права деце и права, обавезе и одговорности ученика и запослених, у складу са законима, те у складу са тим је и у обавези да овласти запослено лице за пријем, чување и руковање подацима. Без обзира ко је у оквиру појединачне образовне установе задужен за прикупљање, чување и руковање подацима, мора да поступа са истим у складу са Законом о заштити података о личности.

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018) чланом 5. став 2. дефинише састав ИРК тако да важећи Правилник захтева 4 стална и једног повременог члана ИРК, док се ставом 3. истог члана дефинишу системи из којих стални чланови долазе и звање чланова ИРК. Новим Правилником је у стални састав уведен дефектолог одговарајућег профила као четврти члан.

Чланом 30. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени. Имајући у виду да су председник и чланови привременог органа, у складу са чланом 86. став 6. Закона о локалној самоуправи именовани од стране Владе, а не локалне скупштине, потврђивањем одборничког мандата одборнику не престаје функција у привременом органу већ она наставља да траје све до истека мандата привременог органа услед избора председника општине и општинског већа.

Из свега наведеног проистиче да локална скупштина не треба да констатује престанак мандата председнику и члановима привременог органа, нити свима заједно ни појединачно, већ да, одмах након избора председника скупштине и постављења секретара скупштине констатује да је престао мандат привременог органа као таквог (значи, не мандат члановима привременог органа) али само у делу који се односи на обављање текућих и неодложних послова из надлежности скупштине. Привремени орган наставља и даље да обавља текуће и неодложне послове из надлежности председника општине и чланова општинског већа, све до избора ових органа, којом приликом се констатује да је привременом органу престао мандат у целости.

Околност да је члан или председник привременог органа постао одборник па чак и изабран за председника скупштине не утиче сама по себи на трајање његовог мандата у оквиру привременог органа, с обзиром на то да је Закон о локалној самоуправи престанак функције услед потврђивања мандата одборника везао искључиво за функције на које поставља или именује скупштина, а не и за функције на које поставља или именује Влада.

У конкретној ситуацији може се поставити једино питање примене одредби члана 56. Закона о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19, 88/19, 11/21 - аутентично тумачење, 94/21 и 14/22) који уређује кумулацију јавних функција, и сходно томе препоручујемо да се за мишљење обратите Агенцији за спречавање корупције.

Чланом 65. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22) прописано је да „конститутивну седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од десет дана од дана објављивања решења о додели мандата на веб-презентацији, тако да се та седница одржи најкасније 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата на веб-презентацији“.

Ову одредбу треба разумети тако што се њом одређује не само рок у којем се треба објавити позив за одржавање конститутивне седнице локалне скупштине, већ и то да се тим позивом одређује и датум када локална скупштина треба да се окупи, при чему датум тог окупљања не може да буде након истека рока од 30 дана од објављивања решења о додели одборничких мандата. Овако формулисан, члан 65. Закона о локалним изборима не прописује обавезу да локална скупштина буде конституисана у року од 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата.

Ово стога што је само конституисање дефинисано Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон), који у члану 28. став 3. прописује да се скупштина општине сматра конституисаном избором председника скупштине и постављењем секретара скупштине, док се Закон о локалним изборима, у члану 66, ограничава само на дефинисање председавања конститутивном седницом и уређивање питања од значаја за потврђивање мандата одборника.

У том смислу, за конституисање локалне скупштине је кључна одредба члана 87. став 1. Закона о локалној самоуправи, којом је прописано да „ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује привремени орган из члана 86. став 4. овог закона који обавља текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе“. У складу са ставом 2. истог члана, председник Народне скупштине је дужан да одлуку о расписивању нових избора за скупштину јединице локалне самоуправе донесе у року од месец дана, од дана кад је требало спровести изборе, односно конституисати скупштину јединице локалне самоуправе“.

У складу са наведеним, може се закључити да је законска обавеза да се нови сазив локалне скупштине окупи на конститутивној седници у року од 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата одборника на веб-презентацији Републичке изборне комисије, односно да у том року започне са својим конституисањем које треба да обави у року од два месеца од објављивања резултата избора, јер ће се, у супротном, стећи услови да Влада именује привремени орган и да председник Народне скупштине распише нове локалне изборе.

Чланом 34. Закона о култури ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023) предвиђено је да директора установе именује и разрешава оснивач. У име оснивача, скупштина општине именује и разрешава управни одбор, надзорни одбор и директора установе, организације и службе чији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте у складу са законом.

Чланом 39. Закона о култури предвиђено је да дужност директора установе престаје истеком мандата и разрешењем. Оснивач установе разрешиће директора пре истека мандата:

1) на лични захтев;

2) ако обавља дужност супротно одредбама закона;

3) ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету установи или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да су настале или могу настати веће сметње у раду установе;

4) ако је против њега покренут кривични поступак за дело које га чини недостојним за обављање дужности директора, односно ако је правноснажном судском одлуком осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање дужности директора установе;

5) из других разлога утврђених законом или статутом установе.

Чланом 175. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС), прописано је да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.

Дакле, у овом конкретном случају уколико се оснивач и директор библиотеке нису споразумели о продужетку радног односа, радни однос и функција директора библиотеке престаће навршењем 65 година живота уколико има најмање 15 година стажа осигурања.

Одредбе чланова 41. и 42. Закона о запосленима у АП и ЈЛС("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) односе се на службенике, док се на функционере у погледу додатног рада примењују прописи о спречавању корупције. 

С тим у вези, за мишљење у вези са додатним радом функционера потребно је обратити се Агенцији за спречавање корупције.

Од почетка регистрације истих, сва физичка лица која региструју газдинство у РПГ да ли као носиоци или су чланови у газдинству, не могу да овере здравствену књижицу по основу незапослености. Чланом 13. Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да су осигураници пољопривредници лица која се баве пољопривредном делатношћу као носиоци пољопривредног домаћинства, чланови пољопривредног домаћинства, носиоци породичног пољопривредног газдинства, чланови породичног пољопривредног газдинства, чланови мешовитог домаћинства, ако нису осигураници запослени, осигураници самосталних делатности, корисници пензије или нису на школовању.

Код овере здравствене књизице, носилац пољопривредног газдинства потписује изјаву да поседује/непоседује регистровано пољопривредно газдинство, а Републички фонд за здравствено осигурање врши проверу сада по службеној дужности код Управе за аграрна плаћања, а на основу матичног броја да ли је лице уписано или није у регистар П. Раније се прибављало уверење код надлежне филијале Управе за трезор да физичко лице није уписано у регистар па тек онда може да се изврши овера здравствене књижице ако је лице пријављено код Националне слузбе за запошљавање.

Такође из праксе су нам колеге рекле да лице које региструје газдинство у коме је носилац газдинства,можда не одмах али у сваком случају препознаје се у систему по матичном броју и задужује се по основу пензионог и инвалидског осигурања пољопривредника, тако да су многе ЈЛС односно њихова одељења за пољопривреду одавно саветовали такве случајеве који евентуални имају и неку накнаду преко Националне слузбе за запошљавање да воде рачуна о овим обавезама које су регулисане неким другим законима и да своју регистрацију ускладе и прилагоде датим условима.

Свакако, Стручна служба СКГО препоручује да би најбоље било обратити се надлежним државним институцијама за званичан став по овом питању.

Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана“.

С обзиром на то да локална скупштина, у складу са чланом 85. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи, има рок од месец дана од свог конституисања да изабере председника општине и општинско веће, јасно је да се конституисање локалне скупштине и избор извршних органа не мора обавити на истој седници скупштине.

Чланом 30. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени. Имајући у виду да су председник и чланови привременог органа, у складу са чланом 86. став 6. Закона о локалној самоуправи именовани од стране Владе, а не локалне скупштине, потврђивањем одборничког мандата одборнику не престаје функција у привременом органу већ она наставља да траје све до истека мандата привременог органа услед избора председника општине и општинског већа.

Из свега наведеног проистиче да локална скупштина не треба да констатује престанак мандата председнику и члановима привременог органа, нити свима заједно ни појединачно, већ да, одмах након избора председника скупштине и постављења секретара скупштине констатује да је престао мандат привременог органа као таквог (значи, не мандат члановима привременог органа) али само у делу који се односи на обављање текућих и неодложних послова из надлежности скупштине. Привремени орган наставља и даље да обавља текуће и неодложне послове из надлежности председника општине и чланова општинског већа, све до избора ових органа, којом приликом се констатује да је привременом органу престао мандат у целости.

Околност да је члан или председник привременог органа постао одборник па чак и изабран за председника скупштине не утиче сама по себи на трајање његовог мандата у оквиру привременог органа, с обзиром на то да је Закон о локалној самоуправи престанак функције услед потврђивања мандата одборника везао искључиво за функције на које поставља или именује скупштина, а не и за функције на које поставља или именује Влада.

У конкретној ситуацији на коју реферишете у свом питању, може се поставити једино питање примене одредби члана 56. Закона о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19, 88/19, 11/21 - аутентично тумачење, 94/21 и 14/22) који уређује кумулацију јавних функција.

Члан 158. Закона о планирању и изградњи детаљно уређује поступак за издавање употребне дозволе. У ставу 5. овог члана побројана је документација која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе.

Став 6. овог члана прописује да надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације.

Ставом 7. овог члана је прописано да уколико се утврди да недостаје изјава о завршетку темеља и/или завршетку објекта у конструктивном смислу уредном документацијом, у смислу става 6. овог члана сматра се и накнадно достављени извештај вештака геодетске струке да су темељи постављени и урађени у складу са издатом грађевинском дозволом, односно извештај надлежног грађевинског инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу.

Сходно горе наведеном, мишљење Стручне службе СКГО је да надлежни орган треба да примени став 6. члана 158. и да може издати употребну дозволу тек након достављања оба документа (изјава вештака да су темељи постављени у складу са дозволом и извештај инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу).

Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана“.

С обзиром на то да локална скупштина, у складу са чланом 85. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи, има рок од месец дана од свог конституисања да изабере председника општине, односно градоначелника и општинско односно градско веће, јасно је да се конституисање локалне скупштине и избор извршних органа не мора обавити на истој седници скупштине, што, даље, значи да конституисањем скупштине не престаје мандат привременог органа у целости, већ само у погледу вршења текућих и неодложних послова из надлежности скупштине, док привремени орган наставља да обавља текуће и неодложне послове из надлежности председника општине, односно градоначелника и општинског односно градског већа.

Осим тога, треба имати у виду да привремени орган, у складу са чланом 86. став 5. Закона о локалној самоуправи, образује Влада, те би једино она била надлежна да утврђује престанак мандата органа који је сама образовала.

Међутим, локална скупштина може, одмах након избора председника скупштине и постављења секретара скупштине, да констатује да је престао мандат привременог органа у делу који се односи на обављање текућих и неодложних послова из надлежности скупштине. Накнадно, односно након избора извршних органа општине односно града, скупштина може да констатује да је привременом органу престао мандат у целости. Та констатација би, дакле, била искључиво деклараторног дејства, а не утврђујућег.

Закон, иначе, не прописује обавезу утврђивања нити констатовања престанка мандата привременог органа, што значи да та радња није неопходна у смислу законитости преузимања односно враћања надлежности конституисаној скупштини и изабраним извршним органима, као што нпр. закон не прописује обавезу да се приликом конституисања новог сазива скупштине констатује или утврди престанак мандата претходног сазива скупштине. То би значило да мандат привременог органа престаје по сили закона, самим наступањем околности да је скупштина конституисана односно да су изабрани извршни органи.