Član 12. ZPPPA propisuje da je poreski dužnik fizičko ili pravno lice, kao i fond koje duguje određenu radnju iz poreskopravnog odnosa iz člana 10. ovog zakona. Poreski obveznik je poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Član 18. ZPPPA propisuje da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza smatra se dugovanim porezom.

Članom 19. ZPPPA propisano je da se ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza i da poresku obavezu:

1) ispunjava poreski obveznik neposredno;

2) ispunjava drugo lice, kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Članom 75. ZPPPA propisano je da na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. Na dugovani porez i sporedna poreska davanja, osim kamate, kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Imajući u vidu da je preminulom licu obaveza utvrđena do dana smrti, shodno odredbama ZPPPA na isti se obračunava kamata od dana dospelosti.

Rešenjem o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika ne vrši se utvrđivanje obaveze nasledniku, već se samo prenosi obaveza plaćanja poreza koji je utvrđen preminulom licu i nije plaćen, pri čemu se na tu obavezu kamata obračunava u skladu sa ZPPPA, jer je to obaveza koja je utvrđena, koja nije prestala danom smrti poreskog obveznika već se prenosi na drugo lice i nijednim propisom nije regulisano da se ne vrši obračun kamate na te obaveze u periodu od dana smrti poreskog obveznika do dana oglašavanja naslednika. Naslednik od momenta prihvatanja nasledstva postaje poreski dužnik i ima obavezu da izmiri poresku obavezu preminulog lica sa pripadajućom kamatom koja mu je obračunata u skladu sa ZPPPA (pre tog momenta obaveza i kamata su postojali ali nisu mogli biti preneti na njega).

Znači, u konkretnom slučaju na glavni dug nastao do dana smrti poreskog obveznika, lica koje je preminulo 2016. godine, kamata se obračunava do dana prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, pri čemu će u slučaju neplaćanja kamata biti obračunata i dalje, do dana uplate, s tim što se dalje kamata obračunava na ime naslednika.

U rešenju o prenosu duga se nasledniku ostavlja rok da plati dugovanu obavezu sa pripadajućom kamatom, nakon kog roka će nadležna LPA imati pravo da preduzme mere redovne i prinudne naplate.

U nastavku je forma teksta dispozitiva rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika:

Р Е Ш Е Њ Е

I ПРЕНОСИ  СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан  ___________. године  са преминулог пореског обвезника  ______________________, ЈМБГ: _____________  на  пореског обвезника - наследника ____________________ ,  ЈМБГ:______________ и то:

II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са  позивом  на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године  до дана уплате.

На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

              III Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.

 Nije u skladu sa zakonskim propisima da građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na način što će sredstva direktno uplaćivati izvođačima radova. Građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, mogu da finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na sledeće načine:

- kroz mesni kroz samodoprinos, koji se uplaćuje u budžet opštine, kroz evidencioni podračun i predstavlja izvorni prihod opštine;

- putem uplate dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, uz regulisanje međusobnih prava i obaveza zaključivanjem pojedinačnih tipskih ugovora, sve sa ciljem obezbeđivanja normativno-pravne pozadine ove transakcije i namenskog utroška predmetnih uplata u konkretne svrhe. Na ovu temu raspoloživi su još neki odgovori na ranije postavljena pitanja kroz bazu SKGO, tako da upućujemo da iste pogledate pod linkom: https://www.skgo.org/pitanja-i-odgovori?search=samodoprinos&thematic=&publication=&page=1

Smatramo da sredstva namenjena za realizaciju inicijativa, odnosno finansiranje projekata i aktivnosti koje građani podnose u formi peticija i zahteva ne treba planirati i knjižiti u okviru glave Mesne zajednice na programskoj aktivnosti Funkcionisanje mesnih zajednica unutar programske strukture budžeta JLS - već na drugim odgovarajućim pozicijama u budžetu JLS tj., u razdelu kod nadležnog direktnog budžetskog korisnika. Ovo stoga što namena predmetnih sredstava nije funkcionisanje mesnih zajednica, već finansiranje projekata i aktivnosti koje građani podnose u formi peticija i zahteva (ukoliko o je ovim predlozima pozitivno rešeno u redovnom procesu planiranja budžeta). Ovakav pristup treba i inače primenjivati u okviru redovnog funkcionisanja i mandata saveta mesnih zajednica, kada mesna zajednica donosi finansijski plan na koji saglasnost daje nadležni organ opštine, odnosno grada, u skladu sa odlukom o budžetu (član 75. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi).

Članom 20. ZPPPA propisano je da je ispunjenje poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika koji se sprovodi bankrotstvom uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, a da u slučaju stečaja poreskog obveznika koji se sprovodi reorganizacijom, način namirenja poreskog potraživanja i mere realizacije plana reorganizacije, odnosno unapred pripremljenog plana reorganizacije, ne mogu biti predviđeni suprotno odredbama ovog zakona i drugih poreskih propisa.

Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.

U Mišljenju Ministarstva finansija broj 430-00-00809/2017-04 od 8.12.2017. godine navedeno je:

»Imajući u vidu da privredno društvo u likvidaciji, odnosno nad kojim je otvoren stečaj, zadržava svojstvo pravnog lica sve do okončanja postupka likvidacije i brisanja iz registra privrednih subjekata, odnosno do pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisanja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, pokretanje postupka likvidacije, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad obveznikom poreza na imovinu − privrednim društvom nije zakonski osnov za prestanak poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu, niti predstavlja pravnu smetnju da nadležni organ jedinice lokalne samouprave u postupku kontrole utvrdi obavezu tom društvu po osnovu poreza na imovinu (ako tu obavezu obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno ako je utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno).

Zakonom o porezima na imovinu nije propisano poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika nad kojim je pokrenut postupak likvidacije ili je otvoren postupak stečaja.

Napominjemo da se, prema mišljenju Ministarstva privrede broj: 011-00-331/2014-05 od 4.11.2014. godine, „poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju prijaviti u postupku stečaja i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se iste mogu, u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o stečaju i prinudno naplatiti.

Dakle, za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka Poreska uprava ima status stečajnog poverioca i u obavezi je da blagovremeno podnese prijavu potraživanja (ukoliko nije podneta prijava potraživanja, ili ukoliko nije podneta blagovremeno, Poreska uprava je, kao i svaki drugi poverilac, prekludirana u pravu da traži naplatu istog).

Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status Poreske uprave je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, a ne stečajnog poverioca, pa se za takva potraživanja može tražiti prinudna naplata.

Na osnovu navedenog, mišljenja smo da Poreska uprava ima pravo da nakon otvaranja stečajnog postupka vrši kontrolu plaćanja onih poreskih obaveza koje su nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.“

Privrednom društvu u likvidaciji, odnosno privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj, prestaje obaveza po osnovu poreza na imovinu danom kojim to lice za tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik (na primer, danom njene prodaje radi unovčenja imovine, danom brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata…).»

Član 54. Zakona o stečaju uređuje redosled namirenja i ovim odredbama propisano je da se iz stečajne mase prioritetno namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.

Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Član 103. Zakona o stečaju propisuje da troškovi stečajnog postupka obuhvataju:

1) sudske troškove stečajnog postupka;

2) nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku;

3) druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Članom 132. Zakona o stečaju propisano je da po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog

dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Odredbama člana 160. stav 7. Zakona o stečaju propisano je da obaveze nastale od dana podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije do dana održavanja ročišta za odlučivanje o predlogu, u slučaju usvajanja plana, smatraju se troškom stečajnog postupka, ako planom reorganizacije nije drugačije predviđeno.

U vezi pitanja da li obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka, koje predstavljaju troškove stečajnog postupka, mogu biti predmet odlaganja plaćanja u skladu sa odredbama člana 73. i 74. ZPPPA (sa 50% otpisa kamate) , u prilogu dostavljamo Mišljenje MF broj: 011-00 - 593/2020-04 od 02. jul 2021. godine u kome je navedeno da troškovi stečajnog postupka ne mogu biti predmet odlaganja plaćanja dugovanog poreza.prilog uz 2743 Misljenje MF trosak stecajnog postupka 02072021.pdf

Prilikom otuđenja pokretnih stvari u javnoj svojini opštine/grada primenjuju se odredbe člana 33. stav 2. Zakona o javnoj svojini koje glase:

„Otuđenje pokretnih stvari iz javne svojine vrši se, po pravilu, u postupku javnog oglašavanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, na način kojim se obezbeđuje interes nosioca prava javne svojine.“

Istim članom zakona samo stavom 5. propisano je da predlog akta, odnosno akt o otuđenju pokretnih stvari iz javne svojine mora da sadrži obrazloženje iz koga se može utvrditi postojanje razloga iz stava 4. ovog člana.

Međutim, Zakon o javnoj svojini se ne bavi pitanjem procene vrednosti pokretnih stvari.

U vašem konkretnom slučaju ukoliko se radi o automobilima koji nemaju knjigovodstvenu a imaju određenu tržišnu vrednost najbolje bi bilo da se na nivou opštine formira jedna Komisija sa zadatkom da da procenu vrednosti automobila. Ukoliko nemate mogućnosti da takvu Komisiju formirate ili nemate dovoljno podataka kako bi se dala objektivna procena uvek možete da zatražite procenu od ovlašćenih prodavaca automobila.

Dalje, kada se utvrdi početna vrednost automobila može se pristupiti sprovođenju postupka u skladu sa odredbama člana 33. stav 2. Zakona o javnoj svojini.