Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se bilbord tretira kao gradjevinski objekat i da li je potrebna gradjevinska dozvola kako bi se on postavio na otvorenoj povrsini. Da li za svaki bilbord treba gradjevinska dozvola ili to zavisi od kvadrature? Ili se bilbord tretira kao manji montazni objekat za koje nije potrebno izdavanje gradjevinske dozvole, vec samo odobrenja od strane nadleznog odeljenja?
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Manji montažni objekti su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.
Odlukom o komunalnom redu grada Leskovca (Sl. glasnik grada Leskovca br. 23/2017) uređen je način postavljanja reklamnih objekata (panoa). U skladu sa ovom odlukom, sredstva za oglašavanje su oglasni pano (bilbord), plakat, displej, svetleća oznaka i slično. Oglasni pano je bilbord, megabord, led reklama, reklamni totem.
Sredstva za oglašavanje za koje je potrebno odrediti mesto i broj za postavljanje na površini javne namene vrši se na osnovu Plana i programa postavljanja, plakatiranje i oglašavanje a koje sadrže nazive ulica, bulevara i trgova i drugih javnih površina i spoljnih delova zgrada, broj objekata i bliže naznačenje mesta njihovog rasporeda.
Postavljanje sredstava za oglašavanje koja se nalaze na površini javne namene i otvorenim površinama (reklamni pano, reklamno platno, svetleće oznake, reklamna tabla, rotirajuća i prenosiva tabla, pokretni reklamni pano, objedinjena informativna tabla-oglasna tabla, reklamno platno na stubovima ili jarbolu i dr.) za koje nije potrebno mesto i broj za postavljanje na površini javne namene, vrši se u skladu sa Odlukom o komunalnom redu grada Leskovca.
Rešenje za postavljanje sredstva za oglašavanje izdaje nadležno Odeljenje Gradske uprave grada Leskovca. Rešenje za postavljanje oglasnog panoa i ostalih sličnih objekta izdaje se u skladu sa Planom i programom postavljanja oglasnih panoa i ostalih sličnih objekata koji se postavljaju na površinama javne namene. Plan i program postavljanja oglasnih panoa i ostalih sličnih objekta izrađuje Javno preduzeće kome je grad Leskovac poverio obavljanje tih poslova.
U skladu sa članom 191 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn., 15/2021 - dop. usklađenih din. izn., 15/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023, 120/2023 - usklađeni din. izn., 99/2024 - usklađeni din. izn. i 109/2025), obveznik naknade za postavljanje sredstava za oglašavanje pored odnosno na ulicama i opštinskim putevima, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač ulice ili opštinskog puta (u daljem tekstu: naknada za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta) je lice koje je postavilo sredstvo za oglašavanje na osnovu plana postavljanja sredstava za oglašavanje na ulicama i opštinskim putevima, nakon sprovedenog postupka javnog konkursa odnosno kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije. Bliže uslove i kriterijume za sprovođenje javnog konkursa odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, uključujući i način određivanja naknade za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta, uređuje se aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
U konkretnom slučaju, nadležno odeljenje gradske uprave će u skladu sa konkretnim zahtevom za postavljanje reklamnog panoa/bilborda, utvrditi koji nivo tehničke dokumentacije je potrebno priložiti i koju vrstu odobrenja će izdati podnosiocu zahteva.
Od kada počinje da teče zakup grobnog mesta?
Zakup grobnog mesta uređuju Zakon o komunalnim delatnostima, Odluka o upravljanju i održavanju grobalja (lokalni akt JLS), Ugovor o zakupu grobnog mesta sa komunalnim preduzećem. Ne postoji jedinstveno zakonsko pravilo, tako da je ključna lokalna odluka.
Zakup grobnog mesta počinje da teče od dana zaključenja ugovora o zakupu grobnog mesta, odnosno od dana prvog ukopa, u zavisnosti od toga šta je ranije nastupilo i kako je uređeno lokalnom odlukom.
U većini jedinica lokalne samouprave važi pravilo da rok zakupa grobnog mesta počinje da teče od dana prvog ukopa u to grobno mesto, bez obzira na to kada je ugovor formalno zaključen. Razlog takve prakse je jer je zakup funkcionalno vezan za korišćenje grobnog mesta i za to što pre ukopa ne postoji stvarno korišćenje u smislu zakupa.
Međutim, izuetak postoji ako je grobno mesto dato unapred u zakup. Npr. ako je grobno mesto dodeljeno i ugovor zaključen pre ukopa (npr. porodična grobnica) i zakupnina se plaća unapred, onda zakup teče od dana zaključenja ugovora, ako je to izričito propisano odlukom JLS ili ugovorom. Ovo mora biti jasno navedeno u lokalnoj odluci o upravljanju grobljima i ugovoru o zakupu grobnog mesta.
Na osnovu svega iznetog, mišljenje Stručne službe SKGO je da zakup grobnog mesta, po pravilu, počinje da teče od dana prvog ukopa u to grobno mesto, osim ako je grobno mesto dato u zakup pre ukopa, kada zakup teče od dana zaključenja ugovora, ukoliko je to izričito propisano lokalnom odlukom ili ugovorom.
Privatna kompanija izrazila je nameru da finansira rehabilitaciju jednog opštinskog puta. Da li postoji pozitivan primer ovakvog projekta i kakve su obaveze Gradske uprave, a kave uoravljača puta?
Ako je put u javnoj svojini, zainteresovani privredni subjekat ne može samostalno izvoditi radove na rehabilitaciji puta, ali može finansirati radove na takvom putu kroz donaciju.
Neophodno je pripremiti ugovor o donaciji između privatnog subjekta (donatora) i lokalne samouprave (primaoca donacije), gde donacija može biti:
Ugovorom bi trebalo definisati:
Već postoji izgrađena kotlarnica, iz koje se snabdevaju kupci toplotnom energijom. Saglasno stavu 6. člana 9 Zakona o komunalnim delatnostima potrebno je "Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije." Pitanje je sledeće da li se može poveriti obavljanje delatnosti snabdevanja toplotnom energijom bez primene odredbi Zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, jer je besmisleno praviti javni poziv za već izgrađeni energetski objekat( kotlarnicu) koje je vlasništvo preduzetnika, jer niko ne može na njegovom objektu ponuditi povoljniju uslugu? Imajući u vidu da se njegovo uključivanje u komunalni sistem ne može tretirati kao klasičan JPP projekat gde birate najpovoljnijeg ponuđača, već kao pravno priznanje i regulisanje postojećeg stanja, uz navođenje u Odluci o poveravanju delatnosti direktnim poveravanjem (bez JPP postupka)uslovljenost obavezom pribavljanja licenc i regulaciju cene po metodologiji (Sl.Gl. RS 63/2015).
Daljinsko grejanje je jedna od delatnosti koja ima specifičnu poziciju jer je i komunalna i energetska, pa podleže propisima iz obe oblasti, međutim u ovom konkretnosm slučaju merodvne su odredbe Zakona o energetici.
U pogledu proizvodnje toplotne energije, članom 354. Zakona o energetici propisano je da „Energetski subjekt koji proizvodi toplotnu energiju (u daljem tekstu: proizvođač toplotne energije) dužan je da proizvodne kapacitete održava u ispravnom stanju, da obezbedi njihovu stalnu pogonsku i funkcionalnu sposobnost i bezbedno korišćenje u skladu sa tehničkim i drugim propisima koji se odnose na uslove eksploatacije te vrste objekata i instalacija, njihovu bezbednost i uslove zaštite životne sredine utvrđene zakonom i drugim propisima.
Proizvođač toplotne energije u obavljanju delatnosti proizvodnje koristi svoje proizvodne kapacitete ili proizvodne kapacitete drugih energetskih subjekata.
U slučaju kada proizvođač toplotne energije koristi proizvodne kapacitete drugih energetskih subjekata, njihovi međusobni odnosi uređuju se ugovorom.“
Zatim, članom 355. istog zakona propisano je da „Proizvođač toplotne energije kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje toplotne energije utvrđena obaveza proizvodnje toplotne energije za krajnje kupce toplotne energije dužan je da proizvedenu toplotnu energiju isporučuje energetskom subjektu koji obavlja delatnost snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom prema potrebama krajnjih kupaca.
Proizvođač toplotne energije iz stava 1. ovog člana i energetski subjekt koji obavlja delatnost snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom, ukoliko nisu isti pravni subjekt, zaključuju u pisanoj formi ugovor o prodaji toplotne energije za potrebe krajnjih kupaca toplotne energije za period od godinu dana.
Mišljenje Stručne službe SKGO je da bi Toplana, kojoj je aktom o osnovanju poverena delatnost proizvodnje toplotne energije za krajnje kupce, mogla da potpiše ugovor o poslovno tehničkoj saradnji na osnovu gore navedenih članova. Ugovorom bi se uredlila prava i obaveze, kao npr. da Toplana otkupljuje toplotnu energiju po dogovorenoj ceni i da vrši distribuciju i snabdevanje na predmetnom području.
Da li je moguće da na teritoriji jedne opštine jedno JKP već obavlja delatnost snabdevanja toplotnom energijom, a da Jedinica lokalne samouprave poveri drugom privrednom društvu obavljanje iste delatnosti u zgradama nepriključenim na distributivni sistem JKP?
Zakon o komunalnim delatnostima ne razrađuje pitanje i ne određuje koliko je na nivou određene JLS potrebno osnovati ili angažovati komunalnih preduzeća ili drugih vršilca da bi se zadovoljile potrebe građana i drugih korisnika.
U tom smislu, što se tiče ovog propisa, nema formalnih smetnji da određenu komunalnu delatnost obavlja više vršilaca, odnosno da obavljanje jedne komunalne delatnosti, u konkretnom slučaju proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom, budu poverene više od jednom vršiocu komunalne delatnosti.
Napominjemo da Zakon o javnim preduzećima u članu 3. stav 2. tač. 3), navodi da pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa (što komunalne delatnosti jesu) može da obavlja i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti.
Isti zakon (o javnim preduzećima) u članau 9. određuje da se poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku iz člana 3. stav 2. tačka 3) ovog zakona vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Posebnim zakonom u ovom smislu se može smatrati Zakon o komunalnim delatnostima koji u članu 9. stav 6. takođe kaže “Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.”
Inače, u član 9. stav 1. Zakon o komunalnim delatnostima definiše pojam poveravanja komunalnih delatnosti na sledeći način: “Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave.”
Zakon o komunalnim delatnostim pravi i neka izuzeća u pogledu pomenutog člana, ali se ona ne odnose na delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom