Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU skladu sa članom 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da vlasnik objekta koji dostavi dokaz da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije, nema obavezu priključenja na postojeću infrastrukturu gasovoda ili daljinskog grejanja. U ulici na lokaciji planirane izgradnje objekta postoji izgrađeni infrastrukturni toplovod i imalac javnih ovlašćenja je izdao svoje uslove u skladu sa članom 91. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, po kojima je investitor u obavezi da planirani objekat priključi na postojeći infrastrukturni toplovod. Investitor ne želi da se priključi na postojeći infrastrukturni toplovod, pozivajući se na član 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, tako što planira da za grejanje i hlađenje svog objekta koristi toplotne pumpe vazduh–vazduh ili vazduh–voda, koje će za svoj pogon koristiti priključak na distributivnu električnu mrežu Elektrodistribucije Srbije. Imajući u vidu da će se kao pogon planiranih pumpi koristiti električna energija koja nije dobijena iz obnovljivih izvora energije, da li se korišćenje navedenih pumpi može smatrati dovoljnim da investitor nema dužnost da planirani objekat priključi na postojeću infrastrukturu toplovoda? Takođe, kakvu vrstu dokaza vlasnik objekta dostavlja, koji je predviđen članom 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji?
Članom 91. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su svi vlasnici objekata na teritoriji, odnosno na delu teritorije jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta, stim da se priključenje objekata na infrastrukturu vrši uz naknadu stvarnih troškova nabavke opreme, uređaja, materijala i radova koji nastaju prilikom priključenja korisnika. Jedinice lokalne samouprave su bile dužne da donesu Odluku o visini i načinu plaćanja stvarnih troškova iz stava 5. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Nismo upoznati sa time da li je grad Niš doneo odgovarajuću Odluku.
Prilikom tumačenja ovih odredbi ne može se u potpunosti odrediti da li se one odnose na postojeće, već izgrađene objekte, ili i na objekte čija se izgradnja planira.
Što se tiče objekata čija se izgradnja planira, u skladu sa važećim planskim dokumentom ili separatom (ukoliko isti postoji) izdaju se lokacijski uslovi koji između ostalog sadrže i uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu. U postupku izrade lokacijskih uslova pribavljeni su uslovi javnog preduzeća zaduženog za isporuku toplotne eneregije. U skladu sa članom 14. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem podnosilac zahteva može na iste da izjavi prigovor, i dalje ovaj član propisuje postupanje u slučaju prigovora.
Što se tiče vrste dokaza koje je vlasnik objekta dužan da dostavi da bi dokazao da će za proizvodnju električne energije, grejanje i hlađenje koristiti obnovljive izvore energije, zakonodavac nije propisao o kakvim se dokazima radi, pa smo mišljenja da se za pojašnjenje treba obratiti resornom ministarstvu.
Za objekat koji je u redovnom postupku u aprilu 2016 godine izdata gradjevinska dozvole, prijava radova, temeljaa i konstrukcije izvrsena, u katastru upisan objekat sa izdatom građevinskom dozvolom i ucrtan, u medjuvremenu istekla građevinksa dozvola, kako postupati
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.
Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.
Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
Stavom 5. člana 140. je propisano da na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi dve godine posle roka propisanog stavom 4. ovog člana, ako se u postupku pokrenutom u roku iz stava 4. ovog člana, utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu na osnovu zapisnika nadležnog građevinskog inspektora.
Iz vašeg pitanja nije jasno o kakvoj vrsti objekta se radi, pa je potrebno da utvrdite koji od stavova člana 140. ZPI u konkretnom slučaju treba primeniti. Takođe, niste naveli da li se podnosilac zahteva obratio nadležnoj službi sa nekim konkretnim zahtevom.
Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imperativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe.
U predmetu ozakonjenja dogradnje stambenog objekta, u G listu, kao teret na objektu, na osnovu ugovora o poklonu, upisano je pravo doživotnog plodouživanja. Da li je upisano pravo doživotnog plodouživanja smetnja za nastavak postupka ozakonjenja, odnosno, da li i po kom pravnom osnovu, organ postupka eventualno treba tražiti dostavljanje dokaza o brisanju tereta iz lista nepokretnosti ili saglasnost plodouživaoca za ozakonjenje predmetnog objekta?
Povodom vašeg pitanje koje se odnosi na okolnost da ste u postupku ozakonjenja objekta došli do podatka da je u G listu (teretni list) lista nepokretnosti utvrđeno da je upisano pravo plodouživanja u korist nekog lica koje nije podnosilac zahteva za ozakonjenje, dajemo sledeće mišljenje:
Prema odredbama važećeg Zakona o ozakonjenju, predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Prema ovim odredbama Zakona teret upisan u G listu lista nepokretnosti po bilo kom osnovu ne bi mogao da bude smetnja za sam postupak ozakonjenja takvog objekta.
Pravna priroda instituta prava plodouživanja u korist nekog lica daje mogućnost tom licu da stvar koristi (upotrebljava, stanuje) ali ne i da sa istom raspolaže. Pravo raspolaganja je i dalje u rukama lica koje je upisano kao vlasnik nepokretnosti, s tim da je ista opterećena pravom trećeg lica da stvar upotrebljava (da u njoj živi i slično) do kraja svog života, odnosno do isteka prava plodouživanja ukoliko je isto Ugovorom ograničeno.
U svakom slučaju, mišljenja smo da se postupak ozakonjenja, kao postupak od javnog interesa, može nastaviti bez obzira da li osnov korišćenja stvari po osnovu prava plodouživanja i dalje postoji iz razloga jer se ozakonjenjem ne smanjuje pravo plodouživaoca da stvar i dalje koristi i upotrebljava na način kao i pre samog ozakonjenja.
Međutim kako biste bili sigurni u ispravnost vaše odluke potrebno je da pozovete podnosioca zahteva da vam dostavi podatak da li je osnov tako upisanog prava plodouživanja otpao u ovom trenutku, odnosno da li je moguće brisanje upisanog prava u katastru.
Za svako dodatno tumačenje propisa iz oblasti ozakonjenja molimo vas da se obratite resornom Ministarstvu.
Ako projektant sa firmom 1 radi PGD, da li vrsilac tehničke kontrole može da bude supruga koja je vlasnik neke firme 2.
U slučajevima gde postoji potencijalni sukob interesa, bilo bi eventualno moguće primeniti pravnu analogiju sa članom 40. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da će ovlašćeno službeno lice biti izuzeto ako je sa strankom, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, pa i kada je bračna zajednica prestala.
Naime, skladu sa članom 1. Zakona o opštem upravnom postupku “Upravni postupak jeste skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organi) primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima”.
Molim u vezi pomoći za primenu člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji i postupanje nadležnog organa u vezi sa dokazima o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu u postupku objedinjene procedure. Da li postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekta iz člana 69. stav 1. ZPI, kao i za zemljište ispod vodova visokonaponskih dalekovoda i elisa vetroturbina? Uporedno-pravnim pristupom u rešavanju navedenog problema opštine različito tumače: (Šabac, Novi Sad: ukoliko se vod postavlja podzemno (ne izlazi na površinu kat. parcela), u kom slučaju se ne rešavaju imovinsko-pravni odnosi, odnosno nije tražen dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i za istu parcelu se ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti, dok druge opštine traže saglasnosti ili pravo službenosti (neke traže i da je saglasnost ili službenost upisana u list nepokretnosti).
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa izuzetke od opšteg režima koji važi za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Međutim, ti izuzeci nisu apsolutni, odnosno ne znači da se mogu graditi objekti iz člana 2. stav 1. tač. 5, 16, 17, 35, 37, 49, 53, 59, 73 i 73 Zakona o planiranju i izgradnji bez ikakvog dokaza o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu na kojem se izvode radovi, bez obzira da li se radi o nadzemnim ili podzemnim mrežama.
Zakonodavac je u stavu 9. člana 69. Zakona predvideo da se umesto upisanog prava svojine, alternativno mogu priložiti sledeći dokazi o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu: ugovor o ustanovljenju prava službenosti ili ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini, ugovor o službenosti zaključen sa korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja ili rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji (službenost prolaza), kao i sudsko rešenje o uspostavljanju službenosti na zemljištu u korist investitora.
Potpuno je svejedno da li se radi o podzemnim ili nadzemnim linijskim objektima, zaštita prava svojine garantovana je Ustavom i pravo svojine se može ograničiti samo u slučaju eksproprijacije kada izgradnja određenog objekta predstavlja javni interes.
U svim drugim slučajevima, investitor ne može graditi bilo kakav objekat na tuđem zemljištu ukoliko prethodno ne reši imovinske odnose sa vlasnikom tog zemljišta.
Ako se radi o izgradnji visokonaponskih dalekovoda, po pravilu Vlada RS treba da donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju tih objekata, a potom da se sprovede postupak nepotpune eksproprijacije radi uspostavljanja službenosti na zemljištu koje je zahvaćeno stubovima dalekovoda ili nadzemnim instalacijama – vodovima. Ako su vlasnici zemljišta saglasni sa izgradnjom tih objekata, tada se službenost može uspostaviti i ugovorom, dakle bez sprovođenja postupka nepotpune eksproprijacije i bez utvrđivanja javnog interesa.
Ako se radi o vetroturbinama i ukoliko investitor nije nosilac javnih ovlašćenja, tada se ne može sprovesti postupak eksproprijacije, već se rešavanje imovinskih odnosa vrši putem zaključivanja ugovora ili u sudskom postupku radi uspostavljanja službenosti dokaza.