Prema čl. 123, stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023): „Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavlja intervju sa kandidatima i pribavlja mišljenje vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća o prijavljenim kandidatima.” Stav 13. istog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja glasi: „Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu obrazovanja Komisije uređuju se opštim aktom ustanove.“ Iz navedenog proizilazi da ne postoji zakonsko ograničenje zbog kojeg sekretar škole ne bi mogao da bude član komisije za izbor direktora ustanove, osim u situaciji kada postoji sukob interesa po nekom drugom osnovu (npr. da je u srodstvu sa kandidatom i sl.), ili ukoliko opštim aktom ustanove nije drugačije uređeno.

Prilikom izrade novog Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), članovi Radne grupe za izradu predloga Pravilnika su se saglasili da za decu predškolskog uzrasta nije potrebno praviti poseban (individualizovan) plan vaspitno-obrazovnog rada, jer to nije u duhu novih Osnova programa predškolskog vasitanja i obrazovanja – Godine uzleta (Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018).

U skladu sa navedenim, formulisan je član . Pravilnika kojim se uređuje sadržaj IOP-a koji glasi: “IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima. IOP sadrži: 1) podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku (Obrazac 1); 2) pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (Obrazac 2); 3) plan mera individualizacije (Obrazac 3); 4) personalizovani program nastave i učenja (Obrazac 4); 5) podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a (Obrazac 5); 6) saglasnost roditelja (Obrazac 6). IOP može da sadrži i: 1) plan tranzicije - plan podrške detetu i učeniku pri uključivanju u obrazovanje, pri prelasku na drugi nivo obrazovanja ili pri prelasku u drugu obrazovnu ustanovu; (Obrazac 7); 2) plan prevencije ranog napuštanja obrazovanja za decu i učenike u riziku od ranog napuštanja škole (Obrazac 8). Personalizovani program nastave i učenja iz stava 2. tačka 4) ovog člana donosi se za oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili sve nastavne predmete za razred koji učenik, odnosno odrasli pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti. Za učenika sa izuzetnim sposobnostima škola donosi prilagođen i obogaćen IOP, shodno stavu 1. ovog člana. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u školi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 4, Obrascu 5, Obrascu 6, Obrascu 7 i Obrascu 8. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u predškolskoj ustanovi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 5, Obrascu 6 i Obrascu 7. Obrazac 1, Obrazac 2, Obrazac 3, Obrazac 4, Obrazac 5, Obrazac 6, Obrazac 7 i Obrazac 8 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Jedan primerak IOP-a se dostavlja roditelju i članovima tima. Pojedinačni obrasci se, po potrebi, dostavljaju svim licima koja su zadužena za realizaciju u IOP-u.”

Iz navedenog sledi da se individualni plan koji se donosi u predškolskoj ustanovi, a to je uvek IOP1, sastoji od navedene grupe obrazaca (nije samo jedan obrazac). Druga važna stvar je da je potrebno poštovati čitav proces donošenja IOP-a, na način propisan pravilnikom, tj. da se nakon izrade “inicijalnog” pedagoškog profila deteta i donošenja i primene plana mera individualizacije (obrazac 3), evaluacije efekata ovih mera i nakon obaveštavanja roditelja i pribavljene saglasnosti roditelja pristupa izradi IOP-a. To podrazumeva izradu potpunijeg pedagoškog profila deteta i detaljniju, obogaćenu novim sadržajima, bolju operacionalizaciju svih elemenata koji su navedeni u Obrascu 3, kao i saglasnost roditelja (Obrazac 6), a kasnije i podatke o evaluaciji IOP-a (Obrazac br. 5). Da bi ovako revidiran dokument postao zvanični akt predškolske ustanove, potrebno je da na inicijativu tima za dodatnu podršku, Tim za inkluzivno obrazovanje predloži Pedagoškom kolegijumu ustanove, a ovaj organ da donese odluku o usvaljanju IOP-a.

Predsednik saveza ne može da bude član uprave, predsednik ili zastupnik druge organizacije u oblasti sporta sa iste teritorije, zbog sukoba interesa, a što bi trebalo da je detaljnije regulisano Statutom teritorijalnog sportskog saveza.

Ako pogledamo čl. 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), vidimo da se u trećoj grupi mera: “ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije”, pod tačkom (2) nalazi: “organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole, radi nadoknađivanja propuštenog, odnosno obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju učenika i odraslog”. Ukoliko je učenik iz različitih opravdanih razloga sprečen da dolazi na nastavu, onda IRK u svom mišljenju može navesti ovu meru. Pošto se vaše pitanje konkretno odnosi na učenika na dužem kućnom ili bolničkom lečenju, tada članovi IRK treba da informišu roditelje da za učenika treba da se organizuje ovaj vid nastave, kao i da treba da se obrate školi koja će postupiti

U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Sl. glasnik RS", br. 66/2018), potrebno je da IRK u svom mišljenju navede da smatra da za učenike treba organizovati ovaj vid nastave i da je o tome informisala roditelja. Vaše pitanje se odnosi i na to da i IRK može da predloži da se tokom učenja kod kuće koriste sredstva informacione tehnologije. Ako se vratimo na čl. 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u poslednjem stavu stoji: „Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“. Pošto se u pravilniku ne može navesti iscrpna lista mere podrške, ovim članom je omogućeno da IRK navede i druge mere podrške za koje procenjuje da su u najboljem interesu deteta/učenika. Ovde želimo da ukažemo na dve stvari: -obrzovanje od kuće je „restriktivna“ mera, jer isključuje dete/učenika iz vršnjačke grupe i treba je koristiti samo kada je neophodna, uz ograničeno trajanje i planiranje tranzicije za ponovno uključivanje deteta/učenika u obrazovnu ustanovu i vršnjački kolektiv. Primećeno je da se ova mera posebno neopravdano koristi u situacijama dece/učenika sa problemima u ponašanju. Takođe, IRK ne treba da peporučuje korišćenje informacionih tehnologija ukoliko nije sigurna da li porodica ima internet i potreban uređaj, da dete/učenik ima odgovarajuće digitalne kompetencije, da škola ima potrebnu opremu i druge resurse i sl. Na koji način će se organizovati nastava za učenika na kućnom lečenju, treba da bude odluka školskog Tima za dodatnu podršku detetu, čiji član je i roditelj.

Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) u čl. 34 propisuje pravo na IOP1:

“Detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom.”

Ova oderedba je dalje uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje, uz uvažavanje specifičnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO): u čl. 6. se pravi razlika u sadržaju IOP-a u PVO; u čl. 7. stav 5. je naglašno da predškolska ustanova može doneti samo IOP1; u čl. 8. je propisano ko su članovi tima za dodatnu podršku u predškolskoj ustanovi; članom 9. je naglašeno da se IOP  ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove; čl. 16. uređuje da se evidencija o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja po IOP-u vodi u propisanoj evidenciji o vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.

Ukoliko tokom postupka procene potreba za dodatnom podrškom prema propisanoj proceduri i nakon pribavljanja svih relevantnih podataka i dokaza iz različitih izvora (posebno o primenjenim merama individualizacije i njihovim efektima) interresorna komisija proceni da je detetu u PVO potreban prilagođeni individualni vaspitno-obrazovni plan (IOP1), to treba da predloži kao meru o kojoj informiše roditelje i predškolsku ustanovu. Ovakvo postupanje je u skladu sa čl. 3. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji glasi: “Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“.

Ukoliko predškolska ustanova proceni da je za dete potrebno izraditi IOP1 i za to ima saglasnost roditelja, u tom slučaju nije potrebno da se obraća za mišljenje interresonoj komisiji.