Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je dozvoljeno da javno preduzeće ili privredno društvo čiji je osnivač JLS daje pozajmice drugom javnom preduzeću/privrednom društvu čiji je osnivač JLS? Da li javno preduzeće/privredno društvo čiji je osnivač JLS uopšte može da daje pozajmice i kome? Da li javno preduzeće/privredno društvo čiji je osnivač JLS uopšte može da prima pozajmice i od koga?
Odobravanje i davanje pozajmica od strane jednog javnog preduzeća ili privrednog društva osnovanog na nivou jedinice lokalne samouprave bilo kom drugom privrednom subjektu, uključujući i drugo javno preduzeće ili privredno društvo osnovano na nivou iste jedinice lokalne samouprave, nije ni jednim propisom zabranjeno, pa je samim tim formalno i moguće. Takođe nema zakonskih ograničenja da javno preduzeće, pod unapred definisanim uslovima, na ime pozajmice primi određeni iznos novčanih sredstava.
Kako je kod subjekta koji daju ili primaju pozajmicu u pitanju transakcija kojom se raspolaže sa sredstvima preduzeća, odluku o tome kome i pod kakvim uslovima se odobrava pozajmica, svakako treba da donese lice ili organ koji je za donošenje takve odluke nadležan. Zakon o javnim preduzećima nije izričito utvrdio nadležnost za donošenje ove vrste odluka, tako da odluku donosi direktor ili Nadzorni odbor preduzeća, a u zavisnosti od toga kako je nadležnost definisana osnivačkim aktom ili statutom preduzeća.
Uslove pod kojima se odobrava pozajmica i međusobni odnosi preduzeća koje daje i preduzeća koje prima pozajmicu, trebalo bi da se urede posebnim ugovorom o zajmu u kome se pored definisanja ugovornih strana, precizira rok u kome je zajmodavac u obavezi da vrati pozajmljena sredstva i ako tako ugovorne strane odluče, u kome se utvrđuje da li je pozajmica beskamatna ili se na pozajmljena sredstva zaračunava kamata. Ako se zaračunava kamata na pozajmljena sredstva, obzirom da se radi o pozajmici, a ne o kreditu, za visinu kamatne stope postoje određeni limiti.
Prilikom donošenja odluka o odobravanju ugovora o zajmu treba voditi računa da pozajmice po obimu i po učestalosti ne prelaze granicu preko koje bi dobile karakter kredita koje kod nas mogu odobravati samo registrovane banke, a ne i javna preduzeća ili drugi privredni subjekti.
Da li zaposleni u JLS po Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u organima JLS ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za 35 godina rada iako Pravilnikom o radu ustanove nije propisano da se isplata vrši za 35 godina staža, obzirom da je PKU za zaposlene akt jače pravne snage od Pravilnika o radu i da se istim mogu utvrditi samo veća prava za zaposlenog, nikako manja, kao i da Pravilnik o radu mora biti usaglašen sa Zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u organima JLS?
Odredbama člana 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) je predviđeno sledeće:
„Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom“.
Međutim, članom 1. istog posebnog kolektivnog ugovora je predviđeno da se ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. Dakle, ukoliko se radi o zaposlenom neke ustanove čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ovaj kolektivni ugovor se ne primenjuje, a što se pravilnika o radu te ustanove tiče usklađenost tog akta se ni ne posmatra u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave jer ti akti nisu ni u kakvom odnosu. Na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama primenjuje se Zakon o radu koji u članu 1. kaže da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom određeno. Konkretno, pravo na jubilarnu nagradu zaposleni u ustanovi ostvarivaće u skladu sa pravilnikom o radu te ustanove, kao opštim aktom, i njegovim ugovorom o radu.
Da li postoji zakonska smetnja da na radnom mestu gde je po sistematizaciji predviđeno da zaposleni ima 180 ESPB bodova, bude zaposleno lice koje ima 240 ESPB bodova, a u pitanju je ustanova kulture?
Zakon o radu u članu 24. koji govori o uslovima za zasnivanje radnog odnosa, kaže da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca. Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Imajući ovo u vidu, da bi lice sa 240 ESPB bodova radilo na radnom mestu na kome je predviđeno kao uslov viša školska sprema (180 ESPB bodova) potrebno je da za to radno mesto bude predviđen alternativni uslov u pogledu školske spreme, 180 ili 240 ESPB bodova, ili da lice koje se zapošljava na tom radnom mestu ima stečena oba stepena školske spreme.
Da li zaposleni koji je i dalje u radnom odnosu na određeno vreme ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom da se za jubilarnu nagradu računaju samo godine provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova definisano kao rad van radnog odnosa, godine angažovanja po osnovu ovog ugovora se ne računaju u jubilarnu nagradu. Dakle, ukoliko lice ima navršenih 10 godina u radnom odnosu u JLS ima pravo na jubilarnu nagradu, bez obzira na prekide u radnom odnosu.
Da li može lice koji radi sa ugovorom o privremenim i povremenim poslovima ili sa ugovorom o delu da bude rukovodilac odeljenja u opštinskoj upravi?
Članom 57. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je, između ostalog, predviđeno da su Izvršilačka radna mesta sva radna mesta koja nisu položaj, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Neposredni rukovodilac je službenik koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom u kojoj je sistematizovano radno mesto.
Dalje se u članu 81. kaže da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa, dok se položaj se popunjava postavljenjem.
Članom 197. Zakona o radu predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovakav ugovor zaključuje se u pisanom obliku.
Iako se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može zaključiti za obavljanje poslova koje su iz delatnosti uprave i koje nisu iz delatnosti uprave, s obzirom na karakter poslova za koje se zaključuje ovaj ugovor (privremeni i povremeni poslovi) i vremensku ograničenost njegovog trajanja, mišljenja smo da upražnjenost radnog mesta rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne bi trebalo nadomešćivati na ovaj način.
Što se ugovora o delu tiče, član 199. Zakona o radu predviđa da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Dakle, ugovor o delu se ne može zaključiti za obavljanje poslova radnog mesta uprave.