Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeSa kog razdela isplaćivati zarade i naknade članovima Privremenog organa, da li sa razdela Skupštine, Predsednika ili Veća, s obzirom da Privremeni organ objedinjuje i zakonodavnu i izvršnu vlast?
Privremeni organ ima članove, a članovi imaju pravo na naknadu za svoj rad. Preporuka je da se naknade za rad privremenog organa isplaćuju sa razdela Veća.
Ukoliko nema dovoljno sredstava na aproprijaciji, može se doneti rešenje o promeni aproprijacije ili rešenje o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve. Navedena rešenja donosi Privremeni organ.
S obzirom da je izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je prihod od novčanih kazni od 1.1.2024. godine prihod budžeta Republike,da li u budžetu JLS za 2024. godinu, u okviru Programa 7, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja može da se planira realizacija Programa korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji JLS za 2024. godinu, koji će se finansirati iz izvora 01- Opšti prihodi i primanja budžeta?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - dr. zakon i 76/2023) definisano je finansiranje bezbednosti saobraćaja.
Članom 13. ovog zakona propisano je da skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom.
Članom 17. ovog zakona, u skladu sa izmenama i dopunama iz 2023. godine, propisano je da sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima u celini pripadaju budžetu Republike Srbije. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu se koristiti i prihodi po osnovu međunarodnih ugovora i sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći, kao i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Narednim članom ovog zakona precizirano je da se raspored i korišćenje sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima vrši u skladu sa aktom, koji za svaku kalendarsku godinu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove. Sastavni deo akta iz stava 1. ovog člana je Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, način realizacije, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte. Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti obuhvaćene sledeće ključne oblasti rada:
Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu biti obuhvaćene i druge aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima iz septembra meseca ove godine, došlo je do izmena finansiranja bezbednosti saobraćaja. Odredbe člana 17. i 18. koji su izmenjeni i koji se odnose na finansiranje bezbednosti saobraćaja, počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.
Na osnovu navedenih odredbi ovog zakona može se zaključiti da jedinice lokalne samouprave donose godišnji plan, odnosno program bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području.
Sredstva za finansiranje bezbednosti saobraćaja, počev od 01. januara 2024. godine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to na razdelu ministarstva za unutrašnje poslove. Lokalne samouprave izrađuju program bezbednosti saobraćaja za narednu godinu i za sredstva apliciraju kod nadležnog ministarstva. Sredstva za realizaciju aktivnosti iz navedenog programa, odobrena iz republičkog budžeta, planiraju se u okviru Programa 7- Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, na izvoru 07 - Transferi od drugih nivoa vlasti.
Ukoliko lokalna samouprava, na osnovu odluke lokalnog izvršnog organa, pored odobrenih sredstava iz republičkog budžeta planira da finansira određene aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima, realizaciju istih može se planirati, u okviru Programa 7-Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja, iz izvora finansiranja 01- Opšti prihodi i primanja budžeta.
Koji zakon ne dozvoljava isplatu jednokratne finansijske pomoći za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave? Prelaskom iz Javnog komunalnog preduzeća u Gradsku upravu, da li zaposleni ima pravo na isplatu celokupnog minulog rada ili samo pravo na isplatu minulog rada u Gradskoj upravi?
Na osnovu člana 36a Zakona o budžetskom sistemu, ministarstvo finansija dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti za tekuću i naredne dve godine, koje sadrži osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluka o budžetu lokalne vlasti, kao i metodologiju izrade.
U uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu i projekcijama za 2025. i 2026.godinu, navodi se da, kao i u prethodnim godinama, i u budžetskoj 2024. godini ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada, bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2023. godini i novčanih čestitki za decu zaposlenih. (Radi , informisanja, dodajemo da se isto propisuje i za korisnike javnih sredstava na centralnom nivou vlasti – u čl. 17. godišnjeg Zakona o budžetu Republike Srbije).
Što se tiče drugog pitanja, u pogledu minulog rada, potrebno je na prvom mestu razjasniti da se ne radi o finansijskoj pomoći i sl., u smislu prethodnog pitanja, već o dodatku za vreme provedeno u radnom odnosu, i to u smislu člana 108. stav 1., tačka 4) Zakona o radu. Ovo pravo dodatno se precizira članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Imajući u vidu da javno komunalno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu kod tog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli rad, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Rešenjem Privrednog suda obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i nastavljen postupak stečaja u odnosu na stačajnu masu.Stečajni postupak je obustavljen na osnovu Ugovora o kupoprodaji izmedju stečajnog dužnika i fizičkog lica . U APR-u prodati stečajni dužnik je sada aktivno DOO sa istim PIB-om i istim MB a direktor istog DOO je sada fizičko lice koje je i kupilo stečajnog dužnika. Koga zadužiti porezom na imovinu sobzirom na to da kupac (fizičko lice) insistira da se zaduži kao pravno lice, čiji je sada direktor?
U skladu sa članom 136. Zakona o stečaju u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaja.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnim odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zaineteresovana lica u skladu sa članom 133. stav 13) Zakona o stečaju.
Članom 10. stav 7) tačka 2) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti akta nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda. S obzirom da Zakon o porezima na imovinu ne precizira dan nastanka poreske obaveze u slučaju prodaje dužnika kao pravnog lica (da li je to dan zaključenja ugovora ili dan pravosnažnosti rešenja), shodno odredbama člana 133. stav 13) Zakona o stečaju, smatramo da je poreska obaveza „kupca stečajnog dužnika kao pravnog lica“ nastala pravosnažnoću rešenja suda kojim se konstatuje da je prodaja izvršena i koje je sa dokazom o uplati cene osnov za sticanje i upis prava svojine.
Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno je zakonom kojim se uređuje stečaj, u tom smislu poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruju se iz stečajne mase i pravne posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica propisane su odredbama čl. 136. Zakona o stečaju.
Shodno navedenom, jedna od posledica prodaje dužnika kao pravnog lica je i ta što Zakon o stečaju uređuje obaveznu sadržinu ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica propisujući da takav ugovor mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika koja nije bila predmet procene vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica, ulazi u stečajnu masu.
Osnovna procesno-pravna posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ogleda se u donošenju rešenja kojim se stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, dok se stečajni postupak nastavlja u odnosu na stečajnu masu radi namirenja stečajnih poverilaca. U stečajnu masu ulazi novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika koja nije bila predmet procene, ali i naknadno pronađena imovina. Takođe u stečajnu masu ulaze i ona potraživanja koja nisu bila predmet procene. U stečajnu masu takođe ulaze i eventualna neraspoređena novčana sredstva koja su do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ušla u stečajnu masu po raznim drugim osnovama, kao na primer: prethodnom prodajom pojedinih delova imovine ili na osnovu nastavka proizvodnog procesa.
Po izvršenoj prodaji, stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi Agencija za privredne registre i zastupa je stečajni upravnik.
Nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica i isplati kupoprodajne cene, stečajni sudija donosi rešenje kojim će konstatovati da je izvršena prodaja i naložiti po pravnosnažnosti rešenja odgovarajućem registru brisanje svih tereta koji su pre izvršene prodaje bili uknjiženih na teret stečajnog dužnika.
Nesporno je da prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica to pravno lice zadržava svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica. Naime, kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica na osnovu ugovora o prodaji u registru privrednih subjekata i svim drugim registrima upisuje se kao njegov jedini član ili akcionar i stiče sva vlasnička i upravljačka prava u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ukoliko je kupac privrednog društva pravno lice, između kupca i prodatog privrednog društva uspostavlja se odnos kontrolnog i zavisnog društva u smislu člana 549. stav. 1. tač 1. Zakona o privrednim društvima.
Takođe na osnovu ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica moguće su registracije i druge promene u smislu promene pravne forme i drugih podataka. U suštini, dolazi do razdvajanja aktive i pasive, pri čemu pasiva ostaje na teret stečajne mase, dok sva aktiva ostaje stečajnom dužniku koje je prodato kao pravno lice i protiv koga je stečajni postupak obustavljen. Stečajni dužnik nastavlja da posluje kao samostalno pravno lice uz promenu osnivača, jer osnivačka prava stiče kupac stečajnog dužnika. Međutim, sam kupac nije aktivno legitimisan da naplaćuje potraživanja stečajnog dužnika od njegovih dužnika, već aktivnu legitimaciju zadržava prodato pravno lice, koje više nije u stečaju. Navedeno iz razloga što sam kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika, koji je prodat kao pravno lice.
U tom smislu, na kupca stečajnog dužnika ne prelaze imovinska prava u pogledu imovine stečajnog dužnika, već on postaje isključivo vlasnik kapitala stečajnog dužnika, i s tim u vezi vlasnik udela, odnosno akcija stečajnog dužnika kao pravnog lica. Shodno tome, prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica dolazi do prenosa udela u predmetnom pravnom licu, a obveznik poreza na imovinu je pravno lice čiji je direktor, fizičko lice, kupac stečajnog dužnika.
Da li se kod naknade šteta od ujeda pasa razdvajaju troškovi, sama šteta za lice se plaća sa 485, a troškovi sa 48? Da li je isti stav i za ostale naknade šteta, npr. za padove na javnoj površini za koje postoje presude suda?
U slučaju isplate naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa po osnovu podnetog zahteva od strane oštećenog lica, u postupku vansudskog poravnanja (najčešće za slučaj ujeda pasa lutalica, pada na ledu na javnoj površini i slično), izvršenje i evidentiranje ovih rashoda treba realizovati preko ekonomske klasifikacije 485 – Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa i to u iznosu koji je utvrđen aktom vansudskog poravnanja.
Međutim, u slučaju nemogućnosti poravnanja između stranaka u postupku, vodi se sudski spor ispred nadležnih opštinskih sudova i nakon dokaznog postupka sud donosi presudu kojom se obavezuje jedinica lokalne samouprave (u pretežnom broju slučajeva) za isplatu naknade štete oštećenom, kao i za snošenje troškova postupka (sudske takse, troškovi veštačenja i slično). Kako ovi troškovi ne predstavljaju rashod po osnovu naknade štete oštećenom licu, isti treba da budu planirani, izvršavani i evidentirani preko ekonomske klasifikacije 483 – Novčane kazne i penali po rešenju sudova. Shodno navedenom, pored naknade šteta od ujeda pasa, i kod svih ostalih isplata naknada štete na teret sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave vrši se razdvajanje evidentiranja ovih rashoda i njihovog izvršenja na kontima 483 i 485, nakon sprovedenih sudskih postupaka i donetih presuda u tim postupcima.