Članom 22. ZPPPA uređeno je ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica. Prema navedenim odredbama, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.

U ovom konkretnom slučaju, preminulo lice ima poreski dug, ali nema osnova da se isti prenese na naslednike, jer da bi naslednicima moglo da bude utvrđeno da ispunjavaju obavezu preminulog lica mora da postoji vrednost nasleđene imovine i njihovi udeli u tome. S obzirom da je ostavinski postupak obustavljen iz razloga što nema nikakve imovine za nasleđivanje, u okviru čije vrednosti  bi se izvršio prenos duga srazmerno udelima pojedinih naslednika, to znači da ne postoji pravni osnov da se izvrši prenos dugovanog poreza sa preminulog lica.

Takođe, odredbama ZPPPA nije propisano ni da se taj dug koji je ostao na preminulom licu otpisuje iz razloga što nema nasleđene imovine i nema mogućnosti za prenos duga na naslednike, već taj dug ostaje na ime preminulog lica i može se desiti da se naknadno pojavi neka imovina za nasleđivanje i da se ponovo pokrene ostavinski postupak ili dok ne nastupi zastarelost, u kom slučaju se dug na ime preminulog lica, u skladu sa članom 163a ZPPPA prenosi u vanbilansno poresko računovodstvo.

Protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa može se podneti žalba.

Žalbu može podneti lice o čijim je pravima ili obavezama odlučeno u prvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes.

Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvostepeni poreski organ odbaciće zaključkom (čl.144.ZPPPA).

Stranke u postupku po žalbi mogu biti: 1) žalilac 2) lice koje ima pravni interes (čl.146.ZPPPA).

Ostavinska rasprava pokreće se po zahtevu suda ili iniciranjem pokretanja postupka od pravno zainteresovanog lica.

Od dana smrti poreskog obveznika oporezivo pravo ima držaoc nepokretnosti i obaveza se ne može utvrditi preminulom licu.

Ukoliko se nepokretnost ne koristi, okončanjem ostavinske rasprave obaveza će se utvrditi naslednicima.

Ukoliko se oceni da lice koje je uložilo žalbu nema pravni interes, žalba se odbacuje zaključkom.

U suprotnom, ukoliko se oceni da lice koje podnelo žalbu ima pravni interes postupa se kao i sa svakom drugom žalbom, gde se sa zapisnikom o učešću u postupku po žalbi, izjašnjenjem po žalbi i svim ostalim spisima predmeta žalba na rešavanje dostavlja drugostepenom organu.

Prilikom unosa podataka u NEP-JS obrazac mogu se uneti samo oni podaci koji su vec predviđeni u padajućem meniju prilikom korišćenja aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini Republičke direkcije za imovinu. 

Obzirom da kod sekcije 8. "isprava o korišćenju" postoji opcija "držalac" može se uneti taj podatak ukoliko se neka nepokretnost nalazi u državini opštine.

Važno je da se unesu podaci kako piše u izvodu iz katastra (list nepokretnosti) obzirom da se radi o javnoj ispravi ili podatak sa javnog pristupa katastru nepokretnosti, sajt RGZ-a, sa KnWeb-a ukoliko se ne poseduje list nepokretnosti.

Načelo omogućavanja uvida u činjenice po članu 6. ZPPPA omogućava poreskom obvezniku da pre donošenja akta kojim se utvrđuju njegova prava i obaveze podnese zahtev i izvrši uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta. Poreski obveznik u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 6. ZPPPA ima pravo da ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i da zahteva ukoliko je potrebno izmenu nepotpunih i netačnih podataka.

Članom 64. Zakona o opštem upravnom postupku reguliše se pravo obveznika/ stranke na razgledanje spisa i obaveštavanje.

• Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji čuva spise. U opravdanim slučajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
• Ako se dokumenti čuvaju u elektronskom obliku, organ omogućava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili štampanom obliku.
• Ne smeju da se razgledaju zapisnici o većanju i glasanju i nacrti rešenja.
• Sa spisima koji sadrže tajne podatke ili podatke o ličnosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti.
• Podatke o ličnosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka može da koristi samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili pravnog interesa na koji može da utiče ishod tog upravnog postupka.
• Pravo na razgledanje spisa u skladu sa odredbama ovog člana ima i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes.
• Iznos troškova ostvarivanja prava na razgledanje spisa ne može preći iznos neophodnih troškova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.
• Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes, imaju pravo na obaveštavanje o toku postupka.
• Odredbama ovog člana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u dokumentima koji čine spise.

Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka podnosi se, u pisanom obliku ili usmeno u skladu sa članom 65. ZUP-a. Organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes. Organ je dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev. Ako organ u navedenom roku ništa ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev rešenjem, podnosilac zahteva može da podnese žalbu drugostepenom organu u roku od osam dana.

Razgledanje i uvid u arhivirana akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U skladu sa članom 3. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, podnesak je svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojim se građani, pravna lica i druge stranke obraćaju organima državne uprave.

U kancelarijskom poslovanju predmeti se shodno članu 4. dele na upravne i ostale predmete, pri čemu se upravnim predmetima smatraju predmeti u kojima se vodi upravni postupak u kojem se rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih stranaka.

Zakonskim odredbama nije precizno određeno da li je organ uprave dužan da sastavlja zapisnik o situaciji kada je poreskom obvezniku omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta, ali je preporuka sa stanovišta dobre prakse da se isti i izradi. Alternativno, preporučujemo da se razmotri izrada beleške koja bi obuhvatala podatke o dokumentaciji koja je data na uvid, datum, mesto, nadležno odeljenje, potpis poreskog obveznika da je izvršio uvid i kao i potpis osobe nadležne u odeljenju/službi uprave.

Informisanja radi, podsećamo da su sastavljanje i sadržina zapisnika uređeni članom 63. Zakona o opštem upravnom postupku.

Iz prakse JLS proizilazi da se u sličnim situacijama, osim pristupa sa zapisnikom ili beleškom kao minimum praktikuje da obveznik napiše zahtev za uvid u spise predmeta i kada završi uvid, onda na istom papiru rukom dopiše “izvršio uvid u spise predmeta tog i tog, dana tog i tog....” i potpisuje se. Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati administrativne takse za razgledanje spisa.

U situaciji u kojoj je ugovor zaključen u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, a potrebno je izvršiti njegovu izmenu, primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine.

Naime, prelaznim i završnim odredbama Zakona, u članu 239. stav 1, propisano je da će se postupci javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona okončati po propisima po kojima su započeti. Dakle, Zakon je propisao da se na okončanje postupaka javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti, dok se navedeno ne odnosi na realizaciju ugovora o javnoj nabavci, te proizilazi da se nakon 1. jula 2020. godine na eventualne izmene ugovora o javnoj nabavci koji su zaključeni u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona.

Ukazujemo i da na novom Portalu javnih nabavki postoji opcija za objavljivanje obaveštenja o izmeni ugovora koji su zaključeni po ranije važećim propisima, u delu kreiranja novog postupka javne nabavke.