Zakon o sportu propisao je članom 31. mogućnost zaključivanja ugovora o radu između sportske organizacije i sportskog stručnjaka (trenera). Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da sportski stručnjak zasniva radni odnos sa organizacijom u oblasti sporta zaključenjem ugovora o radu, na neodređeno vreme ili na određeno vreme najduže do pet godina, dok je stavom 3. određeno da se na zaključenje ugovora između sportskog stručnjaka i organizacije u oblasti sporta shodno primenjuju odredbe Zakona koje uređuju materiju zaključenja ugovora između sportiste i sportske organizacije. Član 31. stav 15. Zakona propisuje da se radno vreme, odmori, odsustva i druga prava i obaveze sportskog stručnjaka prema organizaciji u oblasti sporta sa kojom ima zaključen ugovor o radu, prilagođavaju režimu sportskih priprema, odnosno takmičenja. Ta odredba zapravo daje odgovor na pitanje da li sportski klub može sa trenerom da zaključi ugovor o radu "na pola radnog vremena". Radno vreme trenera u klubu u svakom slučaju ne mora biti osmočasovno dnevno radno vreme niti se insistira da bude puno radno vreme u smislu odredbi Zakona o radu. Odredbe Zakona o sportu koje uređuju radnopravni status trenera predstavljaju tzv. lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu. Sportski klub može zaključiti ugovor o radu sa trenerom i u okviru ugovora precizirati manji broj radnih časova nedeljno i za takvo angažovanje ugovoriti odgovarajuću zaradu koja zavisi od saglasnosti volja ugovornih strana. To je ujedno i najbolje rešenje kada je reč o obezbeđivanju svih prava po osnovu rada treneru, pa i prava na zdravstveno osiguranje i posedovanje zdravstvene knjižice.

Trener može da zaključi sa sportskim klubom i ugovor o stručnom angažovanju, a u skladu sa članom 31. stavom 5. Zakona koji propisuje da se bavljenje stručnim radom u skladu sa ugovorom o stručnom angažovanju smatra radom van radnog odnosa, u skladu sa zakonom. To znači da tako angažovan trener ne može imati status nezaposlenog lica pred Nacionalnom službom za zapošljavanje i da po osnovu nezaposlenosti u tom slučaju ne može dobiti zdravstvenu knjižicu.

Članom 31. stav 6. ovog Zakona predviđena je imogućnost da se trener može baviti stručnim radom u sportskoj organizaciji kao član sportskog udruženja bez ugovora, ali da tada sportska organizacija mora da donese odluku o imenovanju sportskog stručnjaka za obavljanje određenog sportskog zanimanja u sportskoj organizaciji, u skladu sa Zakonom o sportu i sportskim pravilima. U takvom slučaju trener radi bez ugovora i ima status nezaposlenog lica, ali u tom slučaju nema prava na bilo kakvu zaradu, niti na ostala prava po osnovu rada koji faktički vrši u klubu kao njegov član - sportski stručnjak.

Zakon o sportu je članom 55. stavom 2. propisao: "Skupština sportskog udruženja saziva se najmanje jedanput godišnje". Sportski klub dužan je da u što je kraćem mogućem roku zakaže i održi sednicu Skupštine, pošto prvobitna sednica nije održana usled nedostatka kvoruma. 

U slučaju da organ ili lice koje je u skladu sa odredbama Statuta kluba nadležno da zakaže sednicu Skupštine kluba, ne zakaže novu sednicu Skupštine kluba, potrebno je primeniti odredbu iz člana 55. stava 5. Zakona koja glasi: "Sazivanje skupštine sportskog udruženja može tražiti jedna trećina članova skupštine uz predlaganje dnevnog reda, a ako nadležni organ sportskog udruženja ne sazove sednicu skupštine, nju mogu sazvati oni članovi sportskog udruženja koji su tražili njeno sazivanje. Skupština se mora sazvati najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva za održavanje skupštine sportskog udruženja, s tim da između podnošenja urednog zahteva za održavanje skupštine i održavanja skupštine sportskog udruženja ne sme da protekne više od 30 dana, a samo izuzetno, iz razloga utvrđenih statutom, rokovi za sazivanje i održavanje skupštine mogu biti i dvostruko duži".

Član 19. stav 1. Zakona o sportu propisuje da u sportskom takmičenju može učestvovati sportista, odnosno sportski stručnjak kome je u periodu od šest meseci pre održavanja sportskog takmičenja utvrđena opšta zdravstvena sposobnost za obavljanje sportskih aktivnosti, odnosno delatnosti. Takva dužnost nije propisana Zakonom za osobe koje se rekreativno bave sportom i koje ne učestvuju u organizovanim sportskim takmičenjima. Konkretnije rečeno, osobe koje rekreativno vežbaju u organizacijama u oblasti sporta, ne moraju imati potvrdu da su zdravstveno sposobne. 

Međutim, članom 19. stavom 5. istog Zakona propisana je obaveza utvrđivanja opšte zdravstvene sposobnosti iz stava 1. tog člana za sportiste koji se uključuju u organizovane sportske aktivnosti u organizaciji u oblasti sporta, a obaveza utvrđivanja posebne zdravstvene sposobnosti iz stava 2. ovog člana postoji, najmanje jednom godišnje, i za sportske stručnjake koji rade sa sportistima. To značajno proširuje krug lica koja moraju imati potvrdu o lekarskom pregledu, tj. potvrdu o utvrđenoj zdravstvenoj sposobnosti za bavljenje sportom. Rekreativci koji samostalno, tj. neorganizovano, prema svom planu i rasporedu, vežbaju u okviru neke organizacije u oblasti sporta, ne moraju imati utvrđenu zdravstvenu sposobnost (npr. deset prijatelja koji se podele u dve ekipe i u balonu igraju fudbal u zakupljenom terminu). 

U slučaju kada se rekreativni treninzi održavaju u organizovanim grupama, prema unapred utvrđenom vremenskom rasporedu uz nadzor ili vođenje sportskog stručnjaka, tada i osobe uključene u tako organizovane sportske aktivnosti moraju imati potvrdu o izvršenom lekarskom pregledu.

Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, tačka (3) navedeno je da je Mišljenje IRK obavezno za: „donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja,“

Dakle, kada se IRK složi sa predlogom da je učeniku potrebno prilagođavanje nastavnog procesa po IOP2, ona je svojim mišljenjem potvrdila da je za učenika potrebno prilagođavanje   ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada.

Kada se IRK složi sa predlogom, kao što je u Vašem primeru, da se iz IOP2 isključi drugi strani jezik, onda se u svom mišljenju izjasnila da je potrebna izmena plana nastave i učenja za tog učenika.

Ova druga mere je restriktivnija i povlači za sobom dodatna pitanja vezana za fond časova i organizaciju radnog dana za tog učenika i treba je posebno razmatrati i jasno navesti da li se mišljenje IRK odnosi i na izmenu nastavnog plana.

Ne postoji zakonski osnov za odlaganje upisa u pripremni predškolski program.

Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.

Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za obavezni pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju pripremni predškolski program. Svi roditelji, uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.

Prilikom razmatranja zahteva, članovi IRK mogu da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju pripremni predškolski program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju, najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.