Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUpisani vlasnik građevinskog zemljišta i upisani vlasnik stambenog objekta (objekta kao celine) je istovetno privredno društvo. Objekat je ima građevinsku dozvolu. Posebni delovi su prodati fizičkim licima u toku izgradnje. Objekat ima upotrebnu dozvolu, a kupci su upisani vlasnici posebnih delova. U kupoprodajnim ugovorima nema odredbe o objektu kao celini niti o zemljištu na kojem je izgrađen. Da li je osnovan zahtev privrednog društva za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta?
Slučaj na koji se odnosi pitanje, ne može biti predmet upravnog postupka pred organom uprave nadležnim za imovinskopravne odnose, a osim toga, investitor izgradnje objekta za koji je dobijena upotrebna dozvola u kojoj zgradi su upisani svi vlasnici posebnih delova, nema pravo na zemljište za redovnu upotrebu zgrade.
U ovom konkretnom slučaju, u skladu sa principom jedinstva nepokretnosti, pravo na utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebnu zgrade pripada shodno članu 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji samo vlasnicima posebnih delova zgrade – vlasnicima posebnih fizičkih delova zgrade.
U čijoj nadležnosti je sanacija objekta osnovne ili srednje škole, ako je imalac prava na objektu 1/1 Republika Srbija, odnosno da li se škola za saglasnost i potrebna finansijska sredstva prvo obraća nadležnom ministarstvu ili lokalnoj samoupravi?
Nadležnost za sanaciju objekata osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji zavisi od osnivača škole. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnivač može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
U slučaju kada je Republika Srbija osnivač škole, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je odgovorno za finansiranje delatnosti ustanove, uključujući i sredstva za investiciono održavanje, odnosno sanaciju objekata.
Međutim, jedinice lokalne samouprave, takođe mogu učestvovati u finansiranju određenih aktivnosti vezanih za škole na njihovoj teritoriji, posebno kada je reč o investicionom održavanju objekata.
Shodno tome, škola bi trebalo da se prvo obrati svom osnivaču, u ovom slučaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, radi dobijanja saglasnosti i potrebnih finansijskih sredstava za sanaciju objekta.
Paralelno, preporučuje se da škola kontaktira i lokalnu samoupravu, kako bi istražila mogućnosti dodatnog sufinansiranja ili podrške za planirane radove na sanaciji.
Zakonom o. planiranju i izgradnji članom 146. predviđeno je da .....Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Stav 2. predviđa da - Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina. Odlukom o privremenim objektima opština Prijepolje, definisano je za koje privremen objekte se ne donosi Program gde su, između ostalog, navedene i letnje bašte. U praksi se prilikom primene Odluke pojavio problem, odnosno u Odeljenju za urbanizam smatraju da Odluka – član 28. nije u skladu sa Zakonom sa navedenim članom 146. Zakona i da bi za letnje bašte trebalo doneti program za postavljanje. Pitanje: Ako je članom 146. stavom 1. rečeno da jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i uređuju način postavljanja privremenih objekata, a stavom 2. da se postavljanje i uklanjanje vrši na osnovu Programa….da li je dovoljno i u skladu sa Zakonom da Odluka upućuje na to da se za letnje bašte ne donosi Program, s obzirom da zakon kaže da to uređuje jedinica lokalne samouprave. Kod letnjih bašti postoji problem za donošenje programa jer prosto nije moguće predvideti lokacije na kojima će se javiti potreba za postavljanjem letnjih bašti. Uvidom u akta drugih lokalnih samouprava utvrdili smo i da takođe nisu donosili program za letnje bašte već su Odlukama definisali pravila za postavljanje letnjih bašti.
Članom 146. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.
Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.
Jedinica lokalne samouprave treba da donese program postavljanja montažnih objekata. U ovom programu mogu biti navedene lokacije na kojima je moguće postavljanje montažnih objekata (uključujući i letnje bašte) pod određenim uslovima.
U prilogu dostavljamo kao primer Program postavljanja letnjih bašti koji je donela skupština grada Kragujevca, a koji vam može poslužiti kao ugledni primerak.
Ukoliko je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, stranka je podnela zahtev za stavljanje klauzule pravnosnažnosti, u međuvremenu u roku od 8 dana od izdavanja dozvole uložena je žalba od strane komšije (naglašavam da nije stranka u postupku) pismenim putem pisarnici, a zatim prosleđena Ministarstvu. Da li me ova činjenica da postoji žalba na rešenje, koja ne znam ni da li je osnovana i podneta od strane neovlašćenog lica, remeti u izdavanju potvrde i stavljanje klauzule pravnosnažnosti?
U ovakvoj situaciji nadležni organ ne može izdati klauzulu pravnosnažnosti pre okončanja postupka u kojem se odlučuje o dopuštenosti odnosno osnovanosti podnete žalbe.
Poštovani, večita dilema je koliko odstupanje može biti između IDRa na osnovu koga su izdati lokacijski uslovi i koji su sastavni deo istih i PGDa na osnovu koga se izdaje građevinska dozvola? Naime da li odstupanje od 10m2 u gabaritu objekta iziskuje izmenu lokacijskih uslova, ukoliko nema potrebe za izmenom kapaciteta?
Članom 6. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem („Sl. Glasnik RS“, br. 87/2023) propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Članom 3. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br 87/2023) utvrđena je sadržina lokacijskih uslova. Lokacijski uslovi, između ostalog sadrže: podatke o klasi i nameni objekta za čije građenje se izdaju; podatke o bruto površini objekta za čije građenje se izdaju, ako se uslovi izdaju za zgrade. Stavom 6. ovog člana je propisano da je sastavni deo lokacijskih uslova idejno rešenje koje je podnosilac podneo uz zahtev, ali samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijskih uslovi utvrđeni, dok su ostali prikazani detalji neobavezujući u daljoj razradi tehničke dokumentacije, koja je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta.
Članom 16. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure propisan je postupak izdavanja građevinske dozvole, pri čemu je navedeno da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i projekat za građevinsku dozvolu (između ostalog). Članom 17. istog Pravilnika propisan je postupak provere ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje građevinske dozvole, pa se u stavu 2. ovog člana navodi da u ovoj fazi postupka nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr. namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).
Jedan od uslova koji nadležni organ proverava kada je u pitanju usklađenost sa idejnim rešenjem je i Bruto razvijena građevinska površina objekta. Ukoliko se vrednosti BRGP ne podudaraju, kao i horizontalna i vertikalna regulacija, ne može se konstatovati da je PGD usklađen sa izdatim lokacijskim uslovima, te je potrebno uputiti podnosioca zahteva na izmenu lokacijskih uslova.