Članom 31. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023) predviđeno je da zaposlenima pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4) ove tačke. Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtač. 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Dakle, pomenutim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje na osnovu uredne dokumentacije, što je rukovodilac ustanove dužan da ceni u svakom konkretnom slučaju.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2001, … 13/2025 i 17/2025), u delu koji govori o ustanovama kulture, nije predviđen poseban koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u vezi sa zvanjem doktor nauka ili uvećanje koeficijenta koje je u vezi sa tim zvanjem.

Koeficijenti za obračun i isplatu plate za zaposlene u ustanovama kulture određuju se u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 44/2001, 15/2002 - dr. uredba*, 30/2002, … 5/2025 i 12/2025).

Prema čl. 123, stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023): „Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavlja intervju sa kandidatima i pribavlja mišljenje vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća o prijavljenim kandidatima.” Stav 13. istog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja glasi: „Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu obrazovanja Komisije uređuju se opštim aktom ustanove.“ Iz navedenog proizilazi da ne postoji zakonsko ograničenje zbog kojeg sekretar škole ne bi mogao da bude član komisije za izbor direktora ustanove, osim u situaciji kada postoji sukob interesa po nekom drugom osnovu (npr. da je u srodstvu sa kandidatom i sl.), ili ukoliko opštim aktom ustanove nije drugačije uređeno.

Prilikom izrade novog Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), članovi Radne grupe za izradu predloga Pravilnika su se saglasili da za decu predškolskog uzrasta nije potrebno praviti poseban (individualizovan) plan vaspitno-obrazovnog rada, jer to nije u duhu novih Osnova programa predškolskog vasitanja i obrazovanja – Godine uzleta (Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018).

U skladu sa navedenim, formulisan je član . Pravilnika kojim se uređuje sadržaj IOP-a koji glasi: “IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima. IOP sadrži: 1) podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku (Obrazac 1); 2) pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (Obrazac 2); 3) plan mera individualizacije (Obrazac 3); 4) personalizovani program nastave i učenja (Obrazac 4); 5) podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a (Obrazac 5); 6) saglasnost roditelja (Obrazac 6). IOP može da sadrži i: 1) plan tranzicije - plan podrške detetu i učeniku pri uključivanju u obrazovanje, pri prelasku na drugi nivo obrazovanja ili pri prelasku u drugu obrazovnu ustanovu; (Obrazac 7); 2) plan prevencije ranog napuštanja obrazovanja za decu i učenike u riziku od ranog napuštanja škole (Obrazac 8). Personalizovani program nastave i učenja iz stava 2. tačka 4) ovog člana donosi se za oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili sve nastavne predmete za razred koji učenik, odnosno odrasli pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti. Za učenika sa izuzetnim sposobnostima škola donosi prilagođen i obogaćen IOP, shodno stavu 1. ovog člana. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u školi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 4, Obrascu 5, Obrascu 6, Obrascu 7 i Obrascu 8. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u predškolskoj ustanovi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 5, Obrascu 6 i Obrascu 7. Obrazac 1, Obrazac 2, Obrazac 3, Obrazac 4, Obrazac 5, Obrazac 6, Obrazac 7 i Obrazac 8 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Jedan primerak IOP-a se dostavlja roditelju i članovima tima. Pojedinačni obrasci se, po potrebi, dostavljaju svim licima koja su zadužena za realizaciju u IOP-u.”

Iz navedenog sledi da se individualni plan koji se donosi u predškolskoj ustanovi, a to je uvek IOP1, sastoji od navedene grupe obrazaca (nije samo jedan obrazac). Druga važna stvar je da je potrebno poštovati čitav proces donošenja IOP-a, na način propisan pravilnikom, tj. da se nakon izrade “inicijalnog” pedagoškog profila deteta i donošenja i primene plana mera individualizacije (obrazac 3), evaluacije efekata ovih mera i nakon obaveštavanja roditelja i pribavljene saglasnosti roditelja pristupa izradi IOP-a. To podrazumeva izradu potpunijeg pedagoškog profila deteta i detaljniju, obogaćenu novim sadržajima, bolju operacionalizaciju svih elemenata koji su navedeni u Obrascu 3, kao i saglasnost roditelja (Obrazac 6), a kasnije i podatke o evaluaciji IOP-a (Obrazac br. 5). Da bi ovako revidiran dokument postao zvanični akt predškolske ustanove, potrebno je da na inicijativu tima za dodatnu podršku, Tim za inkluzivno obrazovanje predloži Pedagoškom kolegijumu ustanove, a ovaj organ da donese odluku o usvaljanju IOP-a.