Članom 6a Zakona o porezima na imovinu propisano je da se za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti se razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti: 1) građevinsko zemljište; 2) poljoprivredno zemljište; 3) šumsko zemljište; 4) drugo zemljište; 5) stan; 6) kuća za stanovanje; 7) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti; 8) garaže i pomoćni objekti. Ako objekat čini više posebnih celina koje se u smislu stava 1. ovog člana mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u skladu sa stavom 1. ovog člana prema pretežnoj nameni.

Prema članu 6b Zakona o porezima na imovinu pod pojmom "pomoćni objekti" podrazumevaju se, između ostalog, samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to: - pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.); - pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.). Prema odredbi člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/09,... 62/23), objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija − kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni ili nadzemni.

Prema tome, predmet oporezivanja porezom na imovinu su nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije na kojima su konstituisana prava, korišćenje ili državina koji su članom 2. st. 1. do 3. Zakona o porezima na imovinu uređeni kao predmet oporezivanja, nezavisno od toga da li je objekat (ili njegov deo), koji je predmet oporezivanja, nadzemni ili podzemni.

Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, kod razvrstavanja u grupe odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a stav 1. Zakona o porezima na imovinu, u okviru objekta koji čini više posebnih celina svaka posebna celina se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Na primer, ako su u sastavu stambene zgrade za kolektivno stanovanje isključivo stanovi, svaki stan se razvrstava u grupu − Stanovi.

Kada se poreska obaveza utvrđuje za stanove u sastavu stambene zgrade za kolektivno stanovanje čiji su vlasnici različita lica, primenom elemenata korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra stanova u zoni (u kojoj se nalazi stambena zgrada u okviru koje su stanovi), prostor koji je u zajedničkoj nedeljivoj svojini što znači i podrumski prostor koji je zajednička nedeljiva svojina, ne uključuje se u korisnu površinu stanova kao posebnih celina u okviru predmetne zgrade (iz razloga što korisnu površinu objekta čini zbir podnih površina između unutrašnjih strana spoljnih zidova objekta, isključujući površine balkona, terasa, lođa, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika ekonomski deljivih celina u okviru istog objekta).

Međutim, ako je u skladu sa odgovarajućom investicionotehničkom dokumentacijom izgrađena posebna celina u okviru objekta koja ima zaseban ulaz (koja nije pripadak konkretnom stanu u okviru objekta, niti je taj prostor zajednička nedeljiva svojina koja po položaju i nameni služi objektu kao celini), čija je podna površina ispod nivoa zemlje i koja može biti samostalni predmet prometa, ta posebna celina predstavlja nepokretnost koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu i koja se, za svrhu utvrđivanja poreske osnovice, razvrstava u grupu "garaže i pomoćni objekti". Prema tome, ukoliko je podrum u okviru kuće samostalni objekat (može biti samostalni predmet prometa) isti se razvrstava u grupu "garaže i pomoćni objekti", a ako nije onda ulazi u korisnu površinu kuće za stanovanje. U slučaju kada kuću čini više stanova, ako je podrum u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika stanova, tada se podrum ne oporezuje, ali u slučaju kada je određeno da svakom stanu pripada određena površina podruma, tada se ta površina pripadajućeg podruma dodaje u korisnu površinu stana i ne može se oporezovati kao pomoćni objekat, jer nije samostalni objekat, već pripada konkretnom stanu.

Тroškove navedene u vašem pitanju planirate o okviru projekta manifestacije kojoj navedena lica prisustvuju i to na funkciji 820. Za određivanje ekonomske klasifikacije neophodno je da dobijete dokumentaciju od strane nosioca projekta koja će vam biti i pravni osnov za registrovanje i odobravanje ovih troškova.

Članom 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(u daljem tekstu : ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Mere naplate, kao i rešenje o odlaganju plaćanja ne mogu se doneti na ime preminulog lica, jer to lice više ne može da bude poreski obveznik. U tom smislu za poresku obavezu - dugovani porez preminulog lica nastalo do dana smrti, sa pripadajućom kamatom do dana prenosa (za koji nije nastupila apsolutna zastarelost), treba svakom nasledniku posebno, doneti rešenje o prenosu srazmernog dela tog duga u skladu sa naslednim rešenjem, sa preminulog lica na naslednika. Formu rešenja o prenosu duga sa preminulog lica dostavljemo u prilogu. Knjiženje rešenja o prenosu salda duga i kamate sa preminulog poreskog obveznika na poreskog obveznika - naslednika u IS LPA se sprovodi putem R-naloga, sa sledećim šiframa prometa.

ŠP Naziv Storno ŠP Naziv storno šifre prometa 11 Preneti saldo dug 21 Storno preneti saldo dug 13 Preneti saldo kamata 23 Storno preneti saldo kamata Treba voditi računa o sledećem: datum dospeća i iznos knjiženja sa šifrom prometa 11 (preneti saldo dug) mora biti jednak datumu dospeća i iznosu knjiženja sa šifrom prometa 21 (storno preneti saldo dug), datum dospeća i iznos knjiženja sa šifrom prometa 13 (preneti saldo kamata) mora biti jednak datumu dospeća i iznosu knjiženja sa šifrom prometa 23 (storno preneti saldo kamata), prenos salda duga i kamate može da se vrši samo u okviru istog računa, kod knjiženja R nalozima ne koristiti šifre prometa za početno stanje po završnom računu: 10 (saldo dug) i 30 (storno saldo dug).

Članom 73. ZPPPA propisano je da poreski organ, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odlaže plaćanje dugovanog poreza, osim godišnjeg poreza na dohodak građana, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza: 1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje; 2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Članom 18. ZPPPA propisano je da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza iz stava 1. ovog člana smatra se dugovanim porezom.

Prema tome, naslednik kao poreski obveznik ima pravo da za dug koji je prenet na njegovo ime po osnovu pravosnažnog naslednog rešenja, kao i svaki drugi dug koji može imati na svom imenu, podnese zahtev za odlaganje plaćanja u skladu sa odredbama člana 73. i 74. ZPPPA.

Članom 7a stav 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da je jedinica lokalne samouprave dužna da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama u skladu sa članom 6. st. 5, 7. i 11. ovog zakona do 30. novembra svake tekuće godine, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti. Kad jedinica lokalne samouprave nije u propisanom roku objavila prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u odgovarajućoj zoni, jedinica lokalne samouprave dužna je da, do isteka roka iz stava 1. ovog člana, objavi prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige i to u zoni koja je, prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave, utvrđena kao najopremljenija u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: najopremljenija zona). Stavom 6. tačka 1) istog člana propisano je da osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju iz stava 2. ovog člana. U skladu sa navedenim za vrstu nepokretnosti u određenoj zoni za koji u odluci o prosečnim cenama nije utvrđena prosečna cena, pri čemu do propisanog roka nije objavljena ni prosečna cena te vrste nepokretnosti u najopremljenijoj zoni za prethodnu godinu, poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost te nepokretnosti na poslednji dan prethodne godine (član 7a stav 6. Zakona o porezima na imovinu). Napominjemo da je odredbama člana 7a stav 7. i 8. Zakona o porezima na imovinu propisano kako se u ovom slučaju utvrđuje poreska osnovica kad obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekta od vrednosti pripadajućeg zemljišta (stav 7.) i kad se vrednost nepokretnosti ne iskazuje u poslovnim knjigama obveznika (stav 8.):

(7) U slučaju iz stava 6. ovog člana, kad obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekta od vrednosti pripadajućeg zemljišta, pri čemu: 1) za objekat ili za zemljište, odnosno njegov deo, ne postoji poreska obaveza, vrednost nepokretnosti za koju poreska obaveza postoji čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana vrednost te nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini; 2) se vrednost objekta ili objekata na tom zemljištu utvrđuje u skladu sa članom 7. stav 6. ovog zakona, vrednost zemljišta i ostalih objekata za koje poreska obaveza postoji čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana njihova vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini. (8) Kad se porez plaća na nepokretnost čija se vrednost ne iskazuje u poslovnim knjigama obveznika, u slučaju iz st. 6. i 7. ovog člana utvrđuje se u skladu sa članom 6. st. 13. i 14. ovog zakona.

Članom 92. stav 2. i 4. Zakona o javnim nabavkama propisano je da ako procenjena vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara, naručilac nije dužan da imenuje komisiju za javnu nabavku, u kom slučaju postupak javne nabavke sprovodi lice koje naručilac imenuje. Ovo lice ne mora biti službenik za javne nabavke.

Preko vrednosti postupka od 3.000.000 dinara naručilac mora da imenuje komisiju za javnu nabavku, gde jedan član obavezno mora da bude službenik za javne nabavke, pod uslovima opisanim u članu 92. stav 4. Zakona.

U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude službenik za javne nabavke sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Diplomirani pravnik može da bude deo komisije, ali ne može da zameni službenika za javne nabavke.

Imajući u vidu navedeno, smatramo da ukoliko se naručilac opredeli da ipak imenuje Komisiju i za postupak u kome procenjena vrednost ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara, dužan je da poštuje uslove propisane članom 92. stav 4. Zakona i imenuje člana koji je službenik za javne nabavke.