Prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 2 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, naknade za korišćenje javne površine su naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Prema odredbi člana 239. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. Zakona.

Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa članom 239. st. 1. i 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.

Prema odredbi člana 2. tačka 1. Zakona o oglašavanju, oglašavanje jeste predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao i prenosa prava i obaveza. Odredbe Zakona o oglašavanju primenjuju se na oglašavanje bez obzira na način i sredstvo kojim se vrši - član 3. stav 1. Zakona o oglašavanju.

Shodno odredbi člana 39. st. 1. i 3. Zakona o oglašavanju, oglašavanje na otvorenim površinama jeste vid oglašavanja putem sredstva podesnog za trajno upućivanje oglasne poruke javnosti, postavljenog na površinama koje su izvan zatvorenog prostora, koje su dostupne javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca.

Sredstva za oglašavanje na otvorenim površinama, po pravilu su oglasni pano (bilbord), plakat, displej, svetleće oznake i sl. Prema odredbi člana 41. st. 1, 2. i 3. Zakona o oglašavanju, na otvorene površine kojima državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave upravljaju ili su ovlašćeni da određuju način upravljanja u skladu sa posebnim propisima (u daljem tekstu: javne površine), oglasni pano se može postaviti samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa.

Nadležni organ iz stava 1. ovog člana donosi plan postavljanja oglasnih panoa na javnim površinama i na osnovu tog plana raspisuje konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje panoa na tim površinama.

Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje konkursa iz stava 2. ovog člana, uključujući način određivanja naknade za postavljanje panoa, odnosno drugih oglasnih sredstava na javnim površinama, utvrđuju se aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Znači, predmet utvrđivanja naknade za korišćenje javne površine su i korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, kada je za takvo korišćenje potrebna dozvola nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i kada je jedinica lokalna samouprave to uredila svojim aktima u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih površina i Zakonom o oglašavanju.

S tim u vezi, ukoliko je sredstvo oglašavanja postavljeno na ostalim površinama, npr. na spoljašnju stranu objekta (npr. na fasadu ili krov objekta) ili je sredstvo za oglašavanje (npr. bilobord) postavljeno na privatni posed tako da vrši uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, u slučaju kada nadležni organ jedinice lokalne samouprave daje odobrenje za postavljanje sredstava oglašavanja, korisniku ostale površine se rešenjem nadležnog organa utvrđuje naknada za korišćenje javne površine.

Javno komunalno preduzeće posluje u skladu sa opštim propisima koja se odnose na sva privredna društva, a pre svega u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o računovodstvu i Zakonom o radu. Tu je i čitav niz drugih propisa koje su u obavezi da primenjuju sva privredna društva (npr. poreski propisi, bezbednost i zdravlje na radu…). Takođe, na javna komunalna preduzeća se odnosi i specifična regulativa iz Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o javnim preduzećima, pojedinih sektorskih propisa iz oblasti upravljanja otpadom, vodoprivrede, energetike, saobraćaja i životne sredine, pa i Zakona o budžetskom sistemu koji javna komunalna preduzeća prepoznaje kao korisnike javnih sredstava.

Sve najvažnije odluke vezane za status, raspolaganje sa imovinom, imenovanje direktora i članova nadzornih odbora, planiranje poslovanja i cene komunalnih usluga, donose se uz saglasnost nadležne jedinice lokalne samouprave, a pitanja nadležnosti javnog komunalnog preduzeća i njegovih organa, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima uređuju se aktom o osnivanju i statutom tog preduzeća.

Iz prethodnih opštih napomena, jasno proističe da javno komunalno preduzeća, bez obzira na to što mu je osnivač jedinica lokalne samouprave, ni po jednom osnovu nije i ne može da bude organ uprave, tako da u odnosima sa trećim licima nema pravo da izdaje bilo kakav upravni akt poput obavezujućeg rešenja na koji bi stranka mogla da izjavi žalbu drugostepenom organu. Korisnicima usluga JKP ispostavlja samo račune za izvršenu komunalnu uslugu, koje nezadovoljne stranke mogu da osporavaju na način predviđen propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zaštita prava potrošača.

Većina javnih komunalnih preduzeća u postupku pribavljanja dozvola za gradnju izdaje uslove za priključenje na mrežu i izdaje saglasnosti na delove projekta, ali ni ova akta nemaju karakter upravnog akta. Po propisima iz oblasti planiranja i gradnje investitor je u obavezi da pre početka gradnje pribavi saglasnosti o uslovima za priključenje, ali to ima karakter usluge koje komunalno preduzeće vrši zainteresovanom investitoru, a za koju JKP izdaje račun za izvršenu uslugu.

Jedina akta koja JKP izdaje u formi rešenja su u oblasti radnih odnosa. Kao i svako drugo privredno društvo, JKP zaposlenima sa kojima sklapa ili ima sklopljene ugovore o radu, izdaje rešenja poput rešenja o zasnivanju radnog odnosa, rešenja o raspoređivanju na određeno sistematizovano radno mesto, rešenja o korišćenju godišnjeg odmora ili rešenja o prestanku potrebe za radom. Ova interna akta, u skladu sa odredbama Zakona o radu moraju da sadrže i pravnu pouku onim zaposlenima koji protiv tih rešenja žele da izjave prigovor.

Članom 10. Zakona o putevima propisano je da delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Dakle, upravljač puta ne može da bude uprava, pa samim tim delatnost upravljanja opštinskim putevima ne može da obavlja uprava gardske opštine, već se ta delatnost može poveriti javnom preduzeću, odnosno društvu kapitala ili preduzetniku u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo i koncesije.

Članom 4. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti. 

Članom 5. istog zakona predviđeno je ko sve može da bude vršilac obavljanja komunalnih delatnosti, te je u tom smislu, propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.

Na osnovu gore pomenutih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, gradska opština ne može da obavlja komunalnu delatnost.

Zaposleni u javnim komunalnim preduzećima, za razliku od državnih službenika i nameštenika, ostvaruju pravo na zarade, a u skladu i na osnovu Zakona o radu i kolektivnih ugovora donetim na osnovu ovog sistemskog propisa.

Na nivou Republike Srbije, na snazi je Poseban kolektivni ugovor koji su, obzirom da se ovaj opšti akt neposredno primenjuje, u obavezi da primenjuju sva javna komunalna preduzeća.

Principi kolektivnog ugovaranja definisani Zakonom o radu su postavljeni tako da se u nižem opštom aktu zaposlenima mogu da ti samo ista ili veća prava u odnosu na viši opšti akt, tako da tako posmatrano, ne postoje zakonska ograničenja ni u pogledu visine koeficijenata ni u pogledu visine cene rada za najjednostavniji rad. Kod koeficijenata jedino ograničenje koje proističe iz pomenutog Posebnog kolektivnog ugovora je da raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta ne može biti manji od 1 : 3.

Da li će zaposleni u JKP imati veća prava od prava garantovanih Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za JKP, reguliše se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu konkretnog preduzeća, uz napomenu da po Zakonu o radu ova opšta akta mogu biti doneta jedino uz saglasnost nadležnog organa opštine ili grada u svojstvu osnivača.

Osnivač JKP ima odlučujuću reč o politici zarada ne samo kroz opšta akta na koja daje saglasnost po Zakonu o radu, već i kroz obavezne godišnje programe poslovanja u kojima JKP planiraju masu i elemente zarada i naknade zarada, a koji se donose u smislu Zakona o javnim preduzećima uz takođe obaveznu saglasnost nadležnog organa osnivača. 

Najmanji iznos naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) koji je poslodavac u obavezi da obračuna isplati zaposlenom u JKP za efektivno vreme rada je 250 RDS dnevno (bruto 1), a najmanji iznos  regresa je 75% od prosečne zarade u Republici Srbiji iz prethodne godine, plus fiksnih 33.000 RSD po zaposlenom godišnje.

Pravo na naknadu regresa za godišnji odmor imaju svi zaposleni koji u toj godini u skladu sa opštim aktima ostvaruju pravo na godišnji odmor. Ova naknada se može isplaćivati jednokratno ili višekratno, a najčešća praksa je da se ona isplaćuje mesečno zajedno sa zaradom. Na obračun regresa je bez uticaja to kada će, u koliko delova i koliko dana zaposleni koristiti godišnji odmor, već pravo na naknadu imaju SVI zaposleni koji u toku te godine stiču pravo na godišnji odmor. To je nešto što se zna unapred, tako da nema potrebe na kraju godine vrše bilo kakve korekcije.