Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li mere o kojima se informišu roditelji ulaze u IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br.80/2018) članom 4. definiše mere podrške i ni kod jedne vrste mera, uključujući i stav 2. koji glasi „Кomisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog“, nije jasno i nedvosmisleno precizirano da li se određene grupe mera unose, ili izostavljaju iz unosa u IPP, ali se u praksi pred drugim institucijama ili ustanovama zahteva i stav IRK.
Pravilnik pod ostalim merama dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije ujedno smatra i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Mišljenje 3 za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica zaista više nije preduslov ni za postupanje po zahtevu, a pogotovo ne za odluku po istom, ali zato Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) članom 33. stav 2. jasno definiše da „Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%“. Iz ovog se nedvosmisleno može zaključiti da zaposleni na poverenim poslovima utvrđivanja prava na dečiji i uvećan dečiji dodatak treba i mora (uz svu drugu neophodnu dokumentaciju za odlučivanje) da pribavi i IPP Mišljenja 3 u kom stoji navedeno „pravo na uvećan dečiji dodatak“. U ovoj situaciji je zaposlenom neophodna i dokumentacija koja prati navode roditelja, jer mu Zakon to i nalaže.
U prilog tumačenja da je potrebno uneti u IPP sve vidove potrebnih mera podrške, idu i obaveze izveštavanja IRK. Ukoliko se ne bi unosile sve mere potrebne podrške, ne bi se mogle identifikovati kako za potrebe izveštavanja, tako ni identifikovati i dokumentovati za potrebe njihovog uvođenja i finansiranja kroz budžete grada/opštine.
Iz svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da je svaki vid podrške koji je potreban detetu, učeniku i odraslom potrebno uvesti u IPP, uprkos činjenici da se član 4. može veoma široko i različito tumačiti.
Bez koje dokumentacije zahtev za IRK se ne može podneti?
Za pokretanje postupka pred IRK dovoljan je samo popunjen i potpisan od strane roditelja/zakonskog zastupnika/odraslog Obrazac 1. (neophodan element), a koordinator Кomisije je u obavezi da ukoliko uz obrazac nije dostavljena uopšte, ili nije dostavljena sva neophodna dokumentacija za pokretanje, postupanje i vođenje postupka procene, prikupi istu. Obaveze koordinatora komisije propisana su članom 6. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Kome su dostupna Mišljenja 3, gde se čuvaju u sistemu obrazovanja i ko je zadužen u obrazovanju za „dostupnost“ podataka o detetu?
Nakon donošenja Mišljenja 3 IRK i u okviru njega individualnog plana podrške iz svih sistema, Mišljenja 3 treba dostaviti roditelju/zakonskom zastupniku/odraslom, ustanovi koja je pokrenula postupak, kao i svim ustanovama, institucijama, organima, pružaocima usluga koji po IPP treba da pruže dodatnu podršku detetu, učeniku i odraslom.
Zakonom i podzakonskim aktima nije definisana procedura, rokovi i prostor u kom se čuvaju Mišljenja 3, ne samo u obrazovanju, već i u drugim sistemima. U (neujednačenoj) praksi se Mišljenja 3. najčešće nalaze kod pedagoga /psihologa/defektologa u okviru obrazovne ustanove, ili kod ovlašćenog člana tima za IOP/člana tima za inkluzivno obrazovanje.
Član 126. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023), između ostalog, definiše obaveze direktora da obrazuje stručna tela i timove; usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonima; obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa zakonima, te u skladu sa tim je i u obavezi da ovlasti zaposleno lice za prijem, čuvanje i rukovanje podacima. Bez obzira ko je u okviru pojedinačne obrazovne ustanove zadužen za prikupljanje, čuvanje i rukovanje podacima, mora da postupa sa istim u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Šta podrazumeva promena sastava IRK?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) članom 5. stav 2. definiše sastav IRK tako da važeći Pravilnik zahteva 4 stalna i jednog povremenog člana IRK, dok se stavom 3. istog člana definišu sistemi iz kojih stalni članovi dolaze i zvanje članova IRK. Novim Pravilnikom je u stalni sastav uveden defektolog odgovarajućeg profila kao četvrti član.
Kako postupiti u situaciji, kada je Interresorna komisija donela mišljenje za dete za kućno obrazovanje, gde je dobijena saglasnost od strane nadležnog Ministarstva, međutim roditelj deteta se obratio školi da sve zbog lošijeg zdravstvenog stanja deteta ne vidi svrhu kućnog obrazovanja, i želeo bi da prekine s tim.
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 3, svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, a lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 5: Osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno je i ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Iz ovih odredbi proizilazi da niko ne može detetu ili učeniku uskratiti pravo na obrazovanje, a posebno to ne može da uradi roditelj koji je, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 22. odgovoran za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
U okviru svog mandata, Interresorna komisija može izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite i uključiti nove mere podrške, a škola treba da uradi reviziju individualnog obrazovnog plana i osmisli dodatna prilagođavanja procesa nastave i učenja kako bi se obezbedilo da učenik napreduje i ostvari svoje potencijale. Stručnu podršku škola može dobiti od nadležne školske uprave.