Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se priznaje staž iz privatnog sektora, koji se ne finansira od strane državnog organa da se isplati jubilarna nagrada za 10 godina radnog staža od sadašnjeg poslodavca Opstinske uprave?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se u staž za jubilarnu nagradu računaju samo godine rada u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, te zaključujemo da se godine rada u privatnom sektoru ne računaju u staž za jubilarnu nagradu.
Da li se priznaje staž proveden u školi za isplatu jubilarne nagrade od strane sadašnjeg poslodavca Opštinske uprave?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Kako škola nije državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to radno iskustvo se neće računati u staž za jubilarnu nagradu.
Zaključen je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem i izvršena je prijava tog lica u sistemu CROSO. Nakon nekoliko dana, angažovano lice zahteva raskid ugovora o privremenih i povremenih poslovima. S obzirom da u vremenskom rasponu od nekoliko dana koliko je predmetni ugovor bio na snazi nezaposleno lice nije obavljalo poslove za koje je angažovano, te nema pravo na isplatu ugovorene neto naknade, da li postoji obaveza poslodavca da istom uplati doprinose na minimalnu osnovicu doprinosa?
Kada poslodavac neposredno angažuje lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ima obavezu da ga prijavi na penzijsko i zdravstveno osiguranje i da za sve vreme angažovanja uplaćuje doprinose i porez na dohodak. Pod vremenom angažovanja smatra se efektivno vreme u kome je to lice obavljalo ugovorene poslove. To praktično znači da bi u svakom slučaju prekida obavljanja poslova trebalo izvršiti odjavu sa penzijskog i invalidskog osiguranja tog lica i ponovo ga prijaviti kada nastavi sa vršenjem ugovorenih poslove.
S obzirom da ovom konkretnom slučaju ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslove praktično nije proizvodio dejstvo u odnosu na ugovorne strane – naručioca i izvršioca posla – taj ugovor bi trebalo staviti van snage. U ovim slučajevima jedinstvena prijava u CROSO se jedino može stornirati da bi se izbeglo plaćanje doprinosa za dane za koje je tekla prijava, za šta je predviđen rok do kraja dana (do 24h) u kom je prijava podneta. Kako je rok za storniranje istekao potrebno je obratiti se jednoj od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za prevazilaženje ove situacije.
Na izborima za članove Saveta mesnih zajednica da li kandidat za člana može svoj potpis dati drugom kandidatu za člana Saveta mesnih zajednica? Da li kandidat za člana Saveta mesnih zajednica može sam potpisati svoju kandidaturu, u smislu birača koji podržavaju kandidata za člana Saveta MZ?
Prvo, moramo da ogradimo i napomenemo da se Zakon o lokalnim izborima ne primenjuje na izbore za savete mesnih zajednica. Naime, članom 1. ovog zakona propisano je da se njime uređuje izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.
Dalje, članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se postupak izbora saveta i drugih organa mesne zajednice (kao oblika mesne samouprave), utvrđuju aktom o osnivanju mesne zajednice, a u skladu sa statutom opštine, odnosno grada.
Ukazujemo, takođe, da je članom 74. stav 4. propisano da se izbori za savet mesne zajednice sprovode po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju.
Shodno navedenom, odgovor koji možemo da pružimo ne zasniva se na odgovarajućoj odluci skupštine vaše jedinice lokalne samouprave, već proističe iz odredbi Zakona o lokalnim izborima, zbog čega ovo mišljenje treba uzeti u obzir uslovno.
Naime, Zakon o lokalnim izborima ne propisuje zabranu za kandidata za odbornika da potpiše izjavu o podršci bilo izbornoj listi na kojoj je kandidat, bilo nekoj drugoj izbornoj listi. Međutim, činjenica je da se, prema Zakonu o lokalnim izborima, podrška potpisom ne daje konkretnom kandidatu za odbornika, već samoj izbornoj listi, dok samo broj potrebnih izjava zavisi od broja kandidata na izbornoj listi. Imajući navedeno u vidu, odgovor na drugo pitanje ne može se pronaći u Zakonu o lokalnim izborima.
Što se prvog pitanja tiče, moglo bi se izvesti tumačenje da jedan kandidat može da podrži kandidaturu drugog kandidata, s obzirom na to da iz odredbi Zakona o lokalnim izborima ne proističe zabrana kandidata za odbornike da podrže podnošenje neke druge izborne liste.
Da li zaposleni za vreme korišćenja neplaćenog odsustva ima pravo na isplatu solidarne pomoći koju isplaćuje poslodavac u određenom novčanom iznosu za poboljšanje materijinog položaja zaposlenih?
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - odluka US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje) u članu 78. kaže da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) u članu 22. kaže da zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen. Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca. Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem. Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).
S obzirom da Zakon o radu predviđa da za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, a solidarna pomoć jeste pravo iz radnog odnosa, smatramo da nema osnova da se za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom isplati solidarna pomoć.