Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa kom kontu treba planirati naknadu za odvodnjavanje?
Predlažemo da to bude konto 421 392 Doprinos za korišćenje voda.
Da li načelnici gradskih uprava koji nemaju svoje zamenike, mogu u slučaju odsutnosti, da ovlaste nekog od zaposlenih službenika da potpisuje akta iz njegove nadležnosti i u kojoj formi bi to ovlašćenje moglo da se uradi?
Članom 56. Zakona o lokalnoj samoupravi određeno je da načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja opštinsko veće, na osnovu javnog oglasa, na pet godina. Načelnik može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Zamenik načelnika se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik.
Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi raspoređuje načelnik.
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS propisano je da kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti – službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
Dakle, na osnovu gore navedenih odredbi, možemo zaključiti da načelnik uprave može ovlašćenjem da odredi lice (zaposlenog) koje će ga menjati u odsutnosti i to ovlašćenje mora biti vremenski ograničeno i predmetno određeno odnosno mora se navesti namena tj. za koju oblast/posao će ga menjati. Ne može da ga menja u celosti jer bi tada obavljao funkciju zamenika, a zamenika ne određuje načelnik uprave, već po zakonu je propisan postupak i uslovi kako se on postavlja.
Da li rešenje o korišćenju godišnjeg odmora kada je u pitanju pomoćnik predsednika opštine donosi načelnik OU, imajući u vidu da je to radno mesto u sistematizaciji OU, u okviru posebne organizacione jedinice – kabineta predsednika opštine, a da je u pitanju funkcioner, odnosno postavljeno lice? Takođe, ko u drugom stepenu odlučuje o žalbi na rešenje, opet imajući u vidu da je u pitanju postavljeno lice i da samim tim žalbena komisija u ovom slučaju ne odlučuje u drugom stepenu?
U skladu sa čl. 58. Zakona o lokalnoj samoupravi, pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine. Dakle, on to čini svojim rešenjem. Pomoćnici predsednika opštine su funkcioneri, a u skladu sa čl. 4. Zakona o zaposlenima u AP I JLS za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Dakle, sve ostale akte vezane za radno-pravni status, izuzev rešenja kojim postavlja odnosno razrešava pomoćnika, a koje donosi predsednik opštine, donosi skupština opštine odnosno radno telo skupštine.
S obzirom da pomoćnici predsednika opštine ne spadaju u red službenika, žalbena komisija ne može da postupa po njihovim, eventualnim, žalbama, već prava, za koja smatraju da su im povređena mogu da zaštite pred nadležnim sudom.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/18) uređena je oblast besplatne pravne pomoći za građane i način njenog ostvarivanja i pružanja. Navedenim zakonom propisana je dužnost jedinice lokalne samouprave da obrazuje službu pravne pomoći (član 26. stav 3.). Da li je potrebno da jedinica lokalne samouprave donosi opšti akt kojim bi uredila pružanje besplatne pravne pomoći ili je dovoljno da u okviru Gradske uprave bude obrazovana unutrašnja organizaciona jedinica – Služba besplatne pravne pomoći?
Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći detaljno su propisani korisnici besplatne pravne pomoći i uslovi za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć (član 4.). Pre donošenja pomenutog zakona, JLS su svojim odlukama propisivale uslove za ostvarenje prava na besplatnu pravnu pomoć, međutim, danas je to u potpunosti uređeno zakonom i nema prostora za dodatno propisivanje od strane JLS.
Važno je napomenuti da JLS moraju, pored pružanja pravne pomoći, da predvide u svojim sistematizacijama i poslove odlučivanja o zahtevu za pružanje pravne pomoći.
Koji je zakonski način kontrole i nadzora nad fakturama javnih preduzeća čiji je osnivač opština? U pitanju je situacija u kojoj javna preduzeća ispostavljaju fakture, kao nadzorni organ se javljaju radnici tog preduzeća koji na fakture stavljaju svoj poseban pečat i navode da imaju licence za vođenje nadzora. Ko, u takvoj situaciji, bi trebalo da vrši nadzor i stavlja potvrdu kontrole i ispravnosti faktura nad onim što radi javno preduzeće svojom mehanizacijom, a ko nad onim što rade privatne firme koje angažuju javna preduzeća?
Mogu se razlikovati dve situacije, ali u oba slučaja opština osniva JP za obavljanje određene komunalne delatnosti.
U prvom slučaju, JP obavlja komunalnu delatnost bez podizvođača, i u tom slučaju procedura naplate od strane JP bi trebalo da izgleda na sledeći način. JP fakturiše preduzete radove prema tarifniku na koji je data saglasnost skupštine opštine, a po prethodnoj saglasnosti i overi nadzornog organa, JP dostavlja fakturu nadležnom licu u opštinskoj upravi, koji u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta vrši kontrolu (finansijsku i dr.) preduzetih radova. Ono što je neobično u vašem slučaju jeste što JP kojem je povereno obavljanje komunalne delatnosti u isto vreme vrši nadzor nad izvođenjem sopstvenih radova, odnosno ne postoji eksterna kontrola izvedenih radova. Iako iz pitanja ne može da se zaključi o kojoj komunalnoj delatnosti je reč, smatramo da bi bilo poželjno da razdvojite ove dve funkcije, tako što biste nadzornu funkciju preneli drugom JP (ukoliko imate osnovano još jedno javno preduzeće koje ima potrebnu kadrovsku strukturu) ili da pomenutu uslugu nabavite na tržištu (outsourcing).
U drugom slučaju, ako JP angažuje podizvođače, situacija je malo drugačija. Kada javno preduzeće angažuje podizvođača za određene poslove, neophodno je da sprovede postupak javne nabavke sa predmerom radova ili vrstama usluge. Na osnovu sprovedene javne nabavke sa najpovoljnijim ponuđačem javno preduzeće zaključuje ugovor, čiji je sastavni deo ponuda u kojoj su iskazane, primera radi - vrste radova i jedinična cena ili vrsta usluge i jedinična cena. Podizvođač može sukcesivno da ispostavlja privremene situacije ili fakture za deo poslova, ako je tako ugovoreno ili da ispostavi konačnu situaciju ili fakturu po obavljenom poslu. Ako se radi o privremenoj ili konačnoj situaciji za izvedene radove, overu vrši ovlašćeno lice podizvođača, kao i nadzorni organ. Količine izvedenih radova moraju da odgovaraju količinama i vrstama radova koje su upisane u građevinski dnevnik koji se vodi na gradilištu za svaki dan rada. Tako dostavljena privremena situacija se proverava u službi javne nabavke i računovodstva javnog preduzeća, gde se vrši kontrola u skladu sa tenderskom dokumentacijom i ponudom podizvođača. Na osnovu overe odgovornih lica u ovim službama, sledi postupak plaćanja u rokovima propisanim zakonom ili ugovorom, naravno pod pretpostavkom da je sve u redu. Možda treba imati na umu da, i u ovom slučaju kada imamo podizvođače, poželjno je da opštinska uprava prati rad javnog preduzeća, pa samim tim i podizvođača kojem je poveren deo posla.