Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li lokalna turistička organizacija može da dobije svoju lozinku tj. pristupne podatke za portal eTuristua?
Lokalnim turističkim organizacijama omogućen je pristup portalu eTurista. Potrebno je da sa mejla direktora turističke organizacije pošalju zahtev na mejl eturista@mto.gov.rs. U zahtevu je potrebno navesti ime i prezime lica koje će imati pristup portalu i njegovu mejl adresu.
Da li gradska opština može prilikom postupka likvidacije JP za razvoj da preuzme delatnost upravljanja javnim putevima ili mora da je dodeli drugom javnom preduzeću?
Članom 10. Zakona o putevima propisano je da delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Dakle, upravljač puta ne može da bude uprava, pa samim tim delatnost upravljanja opštinskim putevima ne može da obavlja uprava gardske opštine, već se ta delatnost može poveriti javnom preduzeću, odnosno društvu kapitala ili preduzetniku u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo i koncesije.
Da li opština može da sklopi ugovor sa institutom i da uplati sadni materijal sa sredstava LER-A pozicija 103 konto 451 Subvencije javnim i nefinansijskim preduzećima a da poljoprivrednici pri preuzimanju sadnica (na opnovu javnog poziva) ostatak plaćaju opštini?
Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), propisano je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.
Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), propisano je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.
Dakle, sredstva za subvencije za poljoprivrednike, odnosno podsticaje u poljoprivredi, jedinica lokalne samouprave planira i realizuje na osnovu Programa podrške podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za svaku budžetsku godinu, na koji prethodnu saglasnost daje nadležno ministarstvo, a donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave. U odluci o budžetu, sredstva koja se opredeljuju za realizaciju ovog Programa razvrstavaju se u okviru Programa 5-Poljoprivreda i ruralni razvoj, programska aktivnost 0101-0002 Mere podrške ruralnom razvoju, funkcionalna klasifikacija 421-Poljoprivreda, a konkretno subvencije za poljoprivrednike razvrstavaju se na ekonomsku klasifikaciju 454-Subvencije privatnim preduzećima (obzirom da se subvencije dodeljuju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima).
Članom 36. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), propisano je da aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem mera i aktivnosti usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.
Članom 37. ovog zakona propisano je da osnovni dokumenti javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja jesu Strategija zapošljavanja i Akcioni plan za sprovođenje Strategije koje usvaja Vlada, na predlog Ministarstva. Izveštavanje o rezultatima sprovođenja dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. Akcioni plan u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 1. pored elemenata utvrđenih propisima kojima se uređuje planski sistem, sadrži i mere aktivne politike zapošljavanja.
Dalje, član 41. ovog zakona propisuje da nadležni organ lokalne samouprave može, po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta, usvojiti lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. Ukoliko je formiran lokalni savet za područje više lokalnih samouprava, nadležni organi lokalnih samouprava mogu, po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta, sporazumom usvojiti lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja za područje tih lokalnih samouprava. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa nacionalnom Strategijom i Akcionim planom, a lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja za lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine i sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja. Izrada i izveštavanje o rezultatima sprovođenja navedenih dokumenta vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem.
Sredstva u Programu 3-Lokalni ekonomski razvoj, u okviru programske aktivnosti 1501-0002 mere aktivne politike zapošljavanja, potrebno je planirati u odluci o budžetu u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapošljavanja, kao i za namene utvrđene u tom planu i rasporediti ih na odgovarajuće ekonomske klasifikacije (aproprijacije/pozicije). S tim u vezi, napominjemo da je u skladu sa ranijim preporukama za pripremu odluka o budžetu, sredstva za ovu programsku aktivnost treba planirati na funkcionalnoj klasifikaciji 412-Opšti poslovi po pitanju rada, odnosno na ekonomsku klasifikaciju 464- Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (464141-Tekuće dotacije Nacionalnoj službi za zapošljavanje), obzirom da mere aktivne politike zapošljavanja JLS sprovode u saradnji sa matičnom filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Članom 2. stav 1. tačka 31) Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) definisano je da je aproprijacija, od strane skupštine lokalne vlasti, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu.
Iz navedenog se može zaključiti da se subvencije za poljoprivrednike, mogu izvršavati samo sa aproprijacija planiranih u odluci o budžetu jedinice lokalne samouprave za ove namene, odnosno planiranih u okviru Programa 5-Poljoprivreda i ruralni razvoj, a u skladu sa usvojenim Programom podrške poljoprivredne politike i ruralnog razvoja. Dakle, ne mogu se izvršavati rashodi na ime subvencija poljoprivrednicima sa pozicije/aproprijacije planirane u odluci o budžetu u okviru programa 3-Lokalni ekonomski razvoj (kako je u pitanju navedeno, u vašoj odluci je to pozicija 103), obzirom da se u ovaj program ne raspoređuju sredstva za te namene.
U pogledu obezbeđivanja sadnog materijala za poljoprivrednike, odnosno o delu pitanja koji se odnosi na način zaključenja ugovora sa dobavljačem (u ovom slučaju Institutom koji proizvodi sadni materijal) i koji bi u nakon uplate u ovoj budžetskoj godini, poljoprivrednicima isporučili sadni materijal u narednoj godini, upućujemo vas na odredbe člana 54. Zakona o budžetskom sistemu, kojima je u stavu 1. propisano da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini. Stavom 13. istog člana propisano je da preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.
Da li JLS ima zakonsko ovlašćenje da za obavljanje poslova turističke organizacije (umesno osnivanja turističke organizacije) osnuje privredno društvo za obavljanje tih poslova?
JLS ne može da osniva pravno lice koje nije turisticka organizacija, vec ako ne osniva turisticku organizaciju onda može da poveri to nekoj vec osnovanoj sluzbi, privrednom društvu odnosno pravnom licu koje se bavi tim poslovima.
Zbog čega je bitno da se koriste analize (lokalcijski indeks i "shift share") prilikom planiranja lokalnog ekonomskog razvoja?
Lokalnim ekonomskim razvojem danas treba upravljati na moderan način, pomoću adekvatnih informacija i podataka, koji će činiti osnovu za kreiranje odgovarajućih instrumenata i mera, te vođenje javnih politika zasnovanih na objektivnim činjenicama. Da bi se donele ispravne odluke, recimo u pogledu odabira prioritetnog sektora čiji će se razvoj posebno podržavati, tokom planiranja LER-a treba koristiti određene analitičke tehnike i metode. U relevantnoj literaturi su prisutne različite metode koje se koriste prilikom analiziranja stanja i promena u privredama gradova i opština. Pri tome, pojedinačni pokazatelji, indikatori i instrumenti pružaju samo parcijalne informacije, tako da je poželjno da se istovremeno koristi više analitičkih tehnika. „Standardne“ metode koje se koriste sa ciljem da kreatorima lokalnog ekonomskog razvoja pomognu prilikom planiranja razvoja, definisanja lokalnih razvojnih strategija, kao i odabira prioritetnih sektora su: (a) lokacijski indeks/koeficijent (LQ) i (b) „analiza promena u udelima“, odnosno SHIFT SHARE analiza. Pomoću njih se mogu kreirati određeni pokazatelji korisni prilikom identifikovanja onih delatnosti u kojima lokalna ekonomija ima razvojnih potencijala, odnosno konkurentskih prednosti.
Samo dobra i kvalitetno sprovedena analiza omogućava lokalnim planerima LER-a da pouzdano utvrde koje delatnosti/sektori imaju povoljnu poziciju i mogu se smatrati prioritetnim.