Akt o malom biznisu (Small Business Act - SBA) predstavlja okvir za politiku razvoja privrede u Evropskoj uniji (2008.) – Odnosi se na preduzeća sa manje od 250 zaposlenih, koji čine 99,8% EU privrede (“Mislite prvo o malima“). Za Republiku Srbiju ima ogroman značaj za usaglašaanje propisa i postupaka u procesu EU integracija.

Novi regulatorni okvir Republike Srbije je u postupku usklađivanja je sa novim regulatorni mokvir EU za unapređenje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj malih i srednjih preduzeća za period 2021-2027. godine.

Prilikom izrade Plana razvoja i Programa razvoja LER, sektorskih programa i planova JLS, potrebno je da se vodi računa da postoji vertikalna i horizontalna usklađenost politika podrške razvoju privrede.

Akt o malom biznisu je najvažniji u cilju kreiranja inkluzivne privrede, koja podrazumeva stvaranje okruženja povoljnog za razvoj specifičnih grupa unutar lokalne privrede -preduzetnika i porodičnih firmi, privrednih subjekata koji imaju poteškoće u poslovanju, početnika u biznisu, malh, osetljivih i ranjivih privrednika. ženskog preduzetništva, mladih, itd.

Sa druge strane, obaveza je javne uprave da redovno odgovara na zahteve privrede, da nudi jasne informacije i pojednostavljene procedurePrilagoditi sredstva javne politike potrebama M, da poštuje jednakost ponuđača i konkurenciju  u postupcima javnih nabavki, kao i da dodeljuje državnu pomoć na transparentan način, u skladu sa antikorupcijskim pravilima.

Akt o malom biznisu značajan je i kada se govori o podršci inovacijama, pristupu jedinstvenom tržište (standardizacija, patenti), unapređivanju veština malih i srednjih preduzeća, i podsticanja svih vrsta inovacija (umrežavanje istraživačkih institucija, podrška inoviranju, zaštita intelektualne svojine).

Otvoreni podaci su od ključnog značaja za LER, naročito u kontekstu pametnog grada, zelene ekonomije i uključivanja građana, privatnog sektora i akademske zajednice u život lokalne zajednice. Otvoreni podaci nisu isto što i transparentni podaci. Otvoreni podaci su mašinski čitljivi i dostupni svim zainteresovanim stranama u LER-u – lokalnim MMSP, investitorima, mladim preduzetnicima, istraživačima, itd. Ideja je da se dostupni i ažurirani podaci iskoriste od strane privrednika koji rade na unapređenju tehnološkog razvoja i inoviranju.

Prema Zakonu o elektronskoj upravi i odgovarajućem podzakonskom aktu – Uredbi o načinu rada Portala otvorenih podataka, JLS imaju obavezu da otvoren nalog na ovom Portalu i veliki broj podataka iz raznih oblasti javnog interesa objavljuju na ovom Portalu. Podaci iz oblasti LER-a, koji se mogu objaviti su brojni (od troškova poslovanja u industrijskoj zoni, registra MSP, dodeljenih subvencija, podataka o lokacijama, investicijama, do profila privrede, itd.). Bitno je da budu u mašinski čitljivom obliku, spremni za preuzimanje i ponovnu upotrebu kao deo novog istraživanja, celine, ili inovativnog rešenja.

Danas se govori o različitim aspektima „pameti“ jednog grada – pametnoj ekonomiji (smart economy), pametnom građaninu (smart citizen), pametnim servisima (smart services), pametnim rešenjima (smart solutions), pametnim aplikacijama (smart applications) itd.

Elektronska uprava i pametan grad su „otvoreni“ koncepti i podrazumjevaju izlazak svih bitnih aktera iz zone komfora koju nude zaokruženi, izolovani sistemi. Digitalizacija se zasniva na otvaranju i razmeni podataka, koja je omogućena putem komunikacije između različitih sistema. Prednosti ovakvog integrisanog sistema su brojne – smanjuje se birokratija, direktno se pristupa bazama podataka koje su otvorene, štedi se vreme i novac. Ali, da bi različiti sistemi mogli međusobno da komuniciraju, neophodno je da budu interoperabilni, a to znači, da se poštuju univerzalni standardi, koji će omogućiti njihovu nesmetanu i potpunu komunikaciju, u bezbednom, sigurnom okruženju.

Digitalna transformacija je izrazito dinamičan proces, koji zahteva stalno učenje, praćenje trendova i inoviranje, a saradnja sa privredom je ključna.

Od 2016. godine do danas, sa stupanjem na snagu Zakona o zaposlenima u AP i JLS, značajno je unapređen okvir za merenje učinka zaposlenih u JLS, a dobro definisani radni ciljevi su preduslov za ocenjivanje, odnosno, merenje učinka zaposlenih. Po ovom zakonu, postoji obaveza utvrđivanja individualnih radnih ciljeva na početku kalendarske godine za svakog od ocenjivanih. Svaki zaposleni treba da bude ocenjen za ostvarene rezultate u odnosu na te radne ciljeve.

Potrebno je imati u vidu da se ciljevi ne pripremaju za radna mesta, već za konkretne osobe koje rade na tim radnim mestima, u skladu sa praksom, koje poslove LER-a obavljaju i koje su kompetencije neophodne za to radno mesto.

Radnih ciljeva može biti najviše pet. Poslovi LER-a su po svojoj prirosi visoko složeni i za njih je moguće definisati i više od pet ciljeva, ali se, za potrebe ocenjivanja, ograničava na pet najvažnijih u toj kalendarskoj godini. Bitno je da se kroz definisanje radnih ciljeva službenika za LER ne definiše samo forma, već da bude obuhvaćena i suština.

Radne ciljeve priprema ocenjivač za svakog službenika kome je on ocenjivač, a na osnovu svrhe i opisa radnog mesta, kao i strateških tj. operativnih ciljeva u oblasti LER. U tom smislu, dokumenta na osnovu kojih se formulišu radni ciljevi su Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta ili konačni opis radnog mesta, strateški planovi, operativni planovi i slična dokumenta.

Radni ciljevi treba da proizlaze iz onoga što službenik radi na datom radnom mestu i u tom smislu ocenjivač nema slobodu da, po sopstvenom nahođenju i proizvoljno unosi poslove u radne ciljeve, već radni ciljevi treba da „govore” o očekivanjima koje on kao rukovodilac ima od službenika u pogledu onoga što su njegove glavne dužnosti na poslu. U tom smislu ciljevi mogu da se razlikuju od godine do godine za istog službenika, zavisno od konteksta posla i izmenjenih očekivanja koje rukovodilac ima, a sve radi ostvarivanja potrebnih rezultata u radu.

Način na koji su poslovi LER-a organizovani razlikuje od JLS do JLS. Gradovi po prirodi stvari imaju potrebu za većim brojem ljudi koji su organizovani u Odeljenja, službe ili odseke. Većina manjih JLS ima samo po jednog službenika sa punim ili nepunima radnim vremenom. Nažalost, ovi službenici četo uz poslove podsticanja privrednog razvoja i podršku privredi obavljaju i sijaset drugih poslova, kao što je priprema projekata, pisanje izveštaja za druge oblasti, upravljanje kapitalnim investicijama, itd. Potrebno je da JLS preispitaju i revidiraju postojeću organizaciju i opise poslova LER-a.

Izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 114/2021) uveden je pojam kompetencija u proces upravljanja ljudskim resursima, sa ciljem unapređenja upravljanja kadrovima u organima AP i JLS, a koje su neophodne za kvalitetno i efikasno obavljanje poslova. U ovom kontekstu su načinjene izmene zakonskih odredbi u pogledu toga da se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, pored radnih mesta službenika, uslova za rad na njima i broja izvršilaca, određuju i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta. Pored navedenog, vrši se i dodatno preciziranje obaveznih elemenata Pravilnika u pogledu radnih mesta, opisa zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, uslova za rad na svakom radnom mestu koji se odnose na vrstu i nivo obrazovanja, državni stručni, odnosno poseban stručni ispit i potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta. Predviđeno je da se kompetencije za rad utvrđuju za svako radno mesto u posebnom Obrascu kompetencija, čiji su sadržaj i izgled propisani Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave. Obrazac kompetencija je sastavni deo pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, što je utvrđeno članom 35. ove Uredbe. Navedene izmene su imale za posledicu donošenje novih, odnosno izmene i dopune postojećih podzakonskih akata. Konkretnije:

• doneta je Uredba o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i JLS.pdf- pogledaj/preuzmi
• izvršena je izmena i dopuna Uredba o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u AP i JLS.pdf - pogledaj/preuzmi

Uvođenjem sistema kompetencija, poslovi LER-a bi se mogli značajno urediti.

Iznos sredstava koji JLS može da dobije u okviru jednog projekta je 4.000.000 evra, dok je minimalni iznos podrške 300.000 evra. Ukupan iznos podrške za programski period 2021-2027. godine po korisniku može biti najviše 5.000.000 evra. JLS će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova investicije za projekte koji ne stvaraju značajnu neto dobit.