Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako treba da izgleda dokument koji se dostavlja ugostitelju, kada njegovo, važeće rešenje prestaje da važi na njegov zahtev ili su uslovi pod kojim je izdato rešenje o kategoriji promenjeni?
Po zahtevu ugostitelja se donosi novo rešenje o prestanku važenja rešenja. U preambuli se pored Zakona o opštem upravnom postupku i člana koji upućuje na donošenje novog rešenja o prestanku važenja rešenja navodi i član 23. stav 1. Zakona o ugostiteljstvu. U dispozitivu se navodi da Rešenje br.... prestaje da važi. U obrazloženju se navode razlozi za odluku u dispozitivu. Uputstvo o pravnom sredstvu je isto kod svih rešenja.
Ako se menja rešenje zbog promenjenih uslova - ugostitelj podnosi novi zahtev i donosi se novo rešenje, a u dispozitivu se navodi da rešenje broj... (prethodno) prestaje da važi.
Ako ugostitelj ne želi usled promenjenih uslova da podnese novi zahtev - tada nastupa inspekcija i preduzima zakonom propisane mere.
Šta je dokaz da je ugostitelj izdao račun korisniku? Mora li da postoji potpis korisnika na računu?
Račun ne potpisuje korisnik usluge, a fizičko lice kao ugostitelj je dužan da račun sačini u dva primerka, jedan izdaje, a drugi zadržava za evidenciju koju je dužan da vodi i čuva dve godine. Članom 92. tač. 21) i 22) Zakona o ugostiteljstvu propisana je prekršajna odgovornost.
Šta raditi kada stranka insistira da se kategorizuje kao seosko turističko domaćinstvo a uvidom na terenu je utvrđeno da se radi o kući sa apartmanima? Pritom stranka ne želi da kategorizuje svaki apartman zasebno.
Ako objekat ispunjava uslove za seosko turističko domaćinstvo i nalazi se u ruralnom području moze se kategorisati kao celina i tom slučaju se apartmani tretiraju kao smestajne jedinice.
Članom 62. stav 7. Zakona o poljoprivrednom zemljištu,propisano je da u slučaju skidanja useva od poznatog bespravnog korisnika, troškovi postupka skidanja padaju na teret tog lica, dok u slučaju kada se radi o NN licu, troškovi postupka skidanja padaju na teret jedinice JLS. Da li u slučaju kada je poznato lice bez pravnog osnova koristilo zemljište u državnoj svojini, zakonodavac predviđa postojanje troškova JLS ili da ti troškovi ne postoje jer se skidanje useva sprovodi na teret lica koje je to zemljište bez pravnog osnova koristilo?
Član 62. st. 7. Zakona o poljoprivrednom zemljištu glasi: “Skidanje i prodaju useva nadležni organ jedinice lokalne samouprave vrši na teret lica koje koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, a ako se radi o nepoznatom licu na teret jedinice lokalne samouprave. Sredstva ostvarena od prodaje skinutog useva, po odbitku troškova skidanja useva, raspoređuju se u skladu sa članom 71. ovog zakona.”
Jezičko i ciljno tumačenje ovog člana zakona ukazuje na to da je zakonodavac predvideo da u svakom slučaju u kojem se ima primeniti st. 7 čl. 62 zakona prvo se vrši odbijanje troškova skidanja useva. Ova pravna norma se primenjuje u situaciji propisanoj stavom 5. istog člana zakona, odnosno u slučaju bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Zakonodavac u pogledu troškova skidanja useva ne pravi razliku između toga da li se skidanje useva vrši u situaciji u kojoj je uključeno poznato ili NN lice, u oba slučaja se prvo vrši odbitak troškova skidanja useva. Preostali iznos, nakon ovog odbitka, raspoređuje se u skladu sa članom 71. zakona.
Ako pretpostavimo situaciju da poznato lice ne želi uopšte da ukloni bespravne useve, a ne želi ni da plati sumu koju zakon predviđa (trostruki iznos), JLS je dužna da ove useve ukloni na teret ovog lica. Ova formulacija “na teret” označava ko će na kraju snositi sav trošak i ona verovatno izaziva zabunu. Sav teret snosi poznato lice koje bespravno koristi zemljište. Dakle, finalno će ove troškove na kraju morati da plati ovo poznato lice, međutim može se desiti da ove troškove treba prethodno da predujmi JLS, tako što će angažovati neko treće lice da ove useve fizički ukloni. Ovi troškovi koji su prethodno nastali i koji su prethodno predujmljeni će na kraju pasti na teret poznatog lica koje je bespravno koristilo zemljište u državnoj svojini i biće refundirani iz cene dobijene za skinute useve. Iz tog razloga se u svakom slučaju prvo vrši odbitak troškova skidanja useva, a ostatak se uplaćuje kako zakon predviđa.
Kada se radi o NN licu potpuno je ista situacija samo što se ovde ne zna ko je počinilac pa samim tim teret čitavog postupka snosi JLS, međutim i ovde nastali troškovi skidanja useva moraju da budu refundirani. Da nije tako, JLS bi bila oštećena za ovaj iznos jer je ona predujmila ono što je stvarni trošak ovog postupka skidanja i prodaje useva.
Prvi put ove godine u program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opština uvodi meru direktnih plaćanja - regres za reproduktivni materijal. Ukoliko se raspišu dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra: 100.1.1 regres za reproduktivni materijal) a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra: 101 investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), da li jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i da dobije novčana sredstva po oba osnova?
Ukoliko JLS raspiše dva odvojena javna poziva, za svaku meru posebno, isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i na taj način ostvari pravo na novčana sredstva po oba javna poziva. Znači, ne postoji smetnja da jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra 100.1.1), a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra 101). Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (”Sl. glasnik 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) ne zabranjuje ni na koji način prijavu na više raspisanih javnih konkursa, a Pravilnik o obrascu i sadržini podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (”Sl. glasnik” br. 24/15, 111/15 itd.) u svom šifrarniku predviđa različite šifre za ove mere, što će reći da se radi o različitim merama i da ne postoji formalna smetnja da se izvrši prijava na više različitih konkursa ukoliko oni budu raspisani.
Isto gazdinstvo ne može da dobije sredstva za istu investiciju iz grada /opštine, republike ili nekih drugih donatora.
Sam program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja vezuje se za Zakon o podsticajima u poljoprivredi, u Programu podrške se navodi opis svake mere (obrazloženje, ciljevi, korisnici, održivost, opšti I specifični kriterijumi…), a javnim pozivom/konkursom JLS propisuje uslove konkurisanja gde treba da navede da korisnik sredstava za iste namene ne može da dobije podsticaje po nekom drugom osnovu ili iz nekih drugih donacija (recimo za sejalicu da dobije 50% povrata od opštine i 65% povrata od republike, čime bi korisnik i zaradio na samoj mašini).
U sklopu prijave, podnosilac zahteva treba, između ostalog, da potpiše izjavu da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da nije za iste namene/istu investiciju dobio podsticaje po nekom drugom osnovu.
Jedino za šta može koristiti sredstva jesu subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede koji se odnose na kupovinu mašine/opreme koja je predmet zahteva. Tu se radi o uzimanju poljoprivrednih kredita sa kamatom koju subvencioniše država.
Kod opštih uslova u konkursu/javnom pozivu treba da stoji: "za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (iz drugih budžetskih korisnika), osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima".