Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod poslovanja doma učenika ili studentskog doma, gde se registruje ugostiteljska delatnost (osim prijave JLS kao nekategorisani objekt)?
Dom učenika ili studentski dom posluje kao svaki drugi ugostitelj, tako da sve što je propisano za ugostitelje važi i za njih. Ako posluju kao ustanova, ugostiteljsku delatnost registruju u Privrednom sudu.
Kako treba da izgleda dokument koji se dostavlja ugostitelju, kada njegovo, važeće rešenje prestaje da važi na njegov zahtev ili su uslovi pod kojim je izdato rešenje o kategoriji promenjeni?
Po zahtevu ugostitelja se donosi novo rešenje o prestanku važenja rešenja. U preambuli se pored Zakona o opštem upravnom postupku i člana koji upućuje na donošenje novog rešenja o prestanku važenja rešenja navodi i član 23. stav 1. Zakona o ugostiteljstvu. U dispozitivu se navodi da Rešenje br.... prestaje da važi. U obrazloženju se navode razlozi za odluku u dispozitivu. Uputstvo o pravnom sredstvu je isto kod svih rešenja.
Ako se menja rešenje zbog promenjenih uslova - ugostitelj podnosi novi zahtev i donosi se novo rešenje, a u dispozitivu se navodi da rešenje broj... (prethodno) prestaje da važi.
Ako ugostitelj ne želi usled promenjenih uslova da podnese novi zahtev - tada nastupa inspekcija i preduzima zakonom propisane mere.
Šta je dokaz da je ugostitelj izdao račun korisniku? Mora li da postoji potpis korisnika na računu?
Račun ne potpisuje korisnik usluge, a fizičko lice kao ugostitelj je dužan da račun sačini u dva primerka, jedan izdaje, a drugi zadržava za evidenciju koju je dužan da vodi i čuva dve godine. Članom 92. tač. 21) i 22) Zakona o ugostiteljstvu propisana je prekršajna odgovornost.
Šta raditi kada stranka insistira da se kategorizuje kao seosko turističko domaćinstvo a uvidom na terenu je utvrđeno da se radi o kući sa apartmanima? Pritom stranka ne želi da kategorizuje svaki apartman zasebno.
Ako objekat ispunjava uslove za seosko turističko domaćinstvo i nalazi se u ruralnom području moze se kategorisati kao celina i tom slučaju se apartmani tretiraju kao smestajne jedinice.
Članom 62. stav 7. Zakona o poljoprivrednom zemljištu,propisano je da u slučaju skidanja useva od poznatog bespravnog korisnika, troškovi postupka skidanja padaju na teret tog lica, dok u slučaju kada se radi o NN licu, troškovi postupka skidanja padaju na teret jedinice JLS. Da li u slučaju kada je poznato lice bez pravnog osnova koristilo zemljište u državnoj svojini, zakonodavac predviđa postojanje troškova JLS ili da ti troškovi ne postoje jer se skidanje useva sprovodi na teret lica koje je to zemljište bez pravnog osnova koristilo?
Član 62. st. 7. Zakona o poljoprivrednom zemljištu glasi: “Skidanje i prodaju useva nadležni organ jedinice lokalne samouprave vrši na teret lica koje koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, a ako se radi o nepoznatom licu na teret jedinice lokalne samouprave. Sredstva ostvarena od prodaje skinutog useva, po odbitku troškova skidanja useva, raspoređuju se u skladu sa članom 71. ovog zakona.”
Jezičko i ciljno tumačenje ovog člana zakona ukazuje na to da je zakonodavac predvideo da u svakom slučaju u kojem se ima primeniti st. 7 čl. 62 zakona prvo se vrši odbijanje troškova skidanja useva. Ova pravna norma se primenjuje u situaciji propisanoj stavom 5. istog člana zakona, odnosno u slučaju bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Zakonodavac u pogledu troškova skidanja useva ne pravi razliku između toga da li se skidanje useva vrši u situaciji u kojoj je uključeno poznato ili NN lice, u oba slučaja se prvo vrši odbitak troškova skidanja useva. Preostali iznos, nakon ovog odbitka, raspoređuje se u skladu sa članom 71. zakona.
Ako pretpostavimo situaciju da poznato lice ne želi uopšte da ukloni bespravne useve, a ne želi ni da plati sumu koju zakon predviđa (trostruki iznos), JLS je dužna da ove useve ukloni na teret ovog lica. Ova formulacija “na teret” označava ko će na kraju snositi sav trošak i ona verovatno izaziva zabunu. Sav teret snosi poznato lice koje bespravno koristi zemljište. Dakle, finalno će ove troškove na kraju morati da plati ovo poznato lice, međutim može se desiti da ove troškove treba prethodno da predujmi JLS, tako što će angažovati neko treće lice da ove useve fizički ukloni. Ovi troškovi koji su prethodno nastali i koji su prethodno predujmljeni će na kraju pasti na teret poznatog lica koje je bespravno koristilo zemljište u državnoj svojini i biće refundirani iz cene dobijene za skinute useve. Iz tog razloga se u svakom slučaju prvo vrši odbitak troškova skidanja useva, a ostatak se uplaćuje kako zakon predviđa.
Kada se radi o NN licu potpuno je ista situacija samo što se ovde ne zna ko je počinilac pa samim tim teret čitavog postupka snosi JLS, međutim i ovde nastali troškovi skidanja useva moraju da budu refundirani. Da nije tako, JLS bi bila oštećena za ovaj iznos jer je ona predujmila ono što je stvarni trošak ovog postupka skidanja i prodaje useva.