Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“ broj 17/19) je kao lex specialis propisao obaveza ugostitelja da u mestu poslovanja registruje obavljanje ugostiteljske delatnosti. 

Naime, ukoliko privredno društvo obavlja ugostiteljsku delatnost u sedištu, ali ne kao pretežnu delatnost, dužno je da za tu delatnost registruje ogranak na istoj adresi. Takođe, ukoliko privredno društvo obavlja ugostiteljsku delatnost van sedišta, dužno je da za tu delatnost u svakom prostoru, odnosno mestu poslovanja registruje ogranak.

Obaveza registrovanja ogranka za obavljanje trgovinske delatnosti ne postoji po Zakonu o trgovini, te prema tome nije potrebno registrovati ogranak za komisionu prodaju tradicionalnih rukotvorina u hotelu.

Uredbom o boravišnoj taksi za fizička lica propisano je da rešenje donosi nadležni organ, pri čemu Zakonom o ugostiteljstvu ni Uredbom nije precizirano koji je to organ JLS. 

S obzirom da je Uredbom propisano da se boravišna taksa po rešenju za fizička lica naplaćuje primenom ZPPPA, smatramo da je racionalno i najcelishodnije da ovu tasku naplaćuje LPA preko centralnog informacionog sistema, jer ovih rešenja nema puno, a za svako, drugi organ bi administriranje ove takse primenom ZPPP-a predstavljalo problem i opterećenje, jer bi morale da se vode analitičke evidencije. 

Uslov za administriranje ove takse preko LPA je da se otvori poseban uplatni račun za boravišnu taksu po rešenju z fizička lica, kako bi se izvodi mogli knjižiti. 

Pored toga, svaka JLS koja opredeli svoju LPA da bude nadležni organ, treba da u odluci o boravičnim taksama propiše da je LPA nadležni organ, kao i da dobija podatke od značaja za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica.

Institutu Mihajlo Pupin je obavešten da če biti potrebno da se izradi aplikativno rešenje za ovaj oblik javnih prihoda.

Dakle, svaka JLS ima diskreciono pravo da odluči da li će nadležni organ za administriranje boravišne takse po rešenju za fizička lica, u skladu sa Uredbom, biti LPA ili organ koji  je nadležan za kategorizaciju, što u svakom slučaju treba da bude uređeno odlukom o boravišnoj taksi koju donosi svaka JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 19). 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Problem je napravila Uredba koja se menjala i stupila na snagu 27.7.2019. Tom izmenom je propisano da nadležni organ za utvrđivanje takse za fizička lica nije organ koji vrši kategorizaciju smeštaja već nadležni organ JLS, pri čemu nije precizirano koji ej to nadležni organ., što znači da se može tumačiti i da LPA nema pravo da utvrdi taksu samo za period od 1.7. do 27.7.2019. godine. 

Ali ako se ima u vidu da se boravišna taksa za fizička lica, u skaldu sa Uredbom, uvek utvrđuje za cela tromesečja, onda nema ni načina da se tromesečje od 1.7.do 30.9. deli na kraće periode.

Znači, za rešenja o kategorizaciji smeštaja koja važe i za period pre stupanja na snagu vase odluke o boravišnoj taksi (kojom je LPA određen kao nadležni organ), i za koja u skladu sa Uredbom treba da bude utvrđena boravišna taksa i za taj period (pre 17.10.2019), smatramo da nema osnova da boravišna taksa za taj period ne bude utvrđena.

Smatramo da je najcelishodnije da se od nadležnog organa opštine koji vrši kategorizaciju smeštaja dobije pisano obaveštenje za koji period treba da se utvrdi taksa. S obzirom da organ JLS koji vrši kategorizaciju smeštaja, nema tehničkih mogućnosti da izvrši obračun takse za period od 1.7. do 27.07. a ni do 17.10.2019, smatramo da je najcelishodnije i najracionalnije da se to pitanje nadležnosti reši na predloženi način (dogovorom), odnosno da LPA svojim rešenjem obuhvati ceo period, jer obveznik treba da plati taksu bez obzira koji organ je utvrdio. Smatramo da je veoma mala verovatnoća da se obveznik žali na rešenje LPA za ceo period, pozivajući se na to da LPA nije nadležna za utvrđivanje takse za period pre 17.10.2019. mada bi i to moglo da se brani time da je izmena Uredbe izvršena 27.7. i da se taksa utvrđuje po tromesečjima.

Ukoliko rešenja o kategorizaciji smeštaja ne sadrže sve elemente potrebne za obračun boravišne takse, LPA treba da se pisanim putem obrati nadležnom organu koji je doneo rešenje o kategorizaciji smeštaja I da zatraži sve elemente za utvrđivanej takse. Taj organ je nadležan za davanje svih podataka od značaja za utvrđivanje takse. 

To znači da i u slučaju žalbe poreskog obveznika, pre slanja spisa predmeta na drugi stepen, treba tražiti izjašnjenje tog organa na elemente za utvrđivanje takse na koje se obveznik žali.

U tom smislu, neophodno je da se ima dobra komunikacija sa kolegama koji donose rešenja o kategorizaciji i da im se predoči da u svakom trenutku poreskog postupka moraju da dostave podatke koji su neophodni za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica, jer se po Uredbi taksa i utvrđuje isključivo na osnovu njihovih podataka i LPA nema nadležnost da u postupku kontrole ili po žalbi menja elemente koji su dobijeni od nadležnog organa.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Kada su u pitanju povereni poslovi, Zakon o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 17/19) je propisao sledeće poslove koje može da obavlja jedinica lokalne samouprave:

1. Planiranje i razvoj turizma - Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom. Predlog programa razvoja turizma dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove turizma. Ovo će biti detaljnije propisano podzakonskim aktom.
2. Turistička organizacija JLS donosi godišnji program rada i plan promotivnih aktivnosti. Plan promotivnih aktivnosti dostavlja na saglasnost Turističkoj organizaciji Srbije. Ukoliko se ne donesu ova dokumenta ili se ne dostave na saglasnost, turistička organizacija ne može za tu godinu kod ministarstva ostvariti pravo na podsticajna sredstva.
3. Program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča propisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava su dužni da, pre njihovog usvajanja, program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča dostave Ministarstvu na prethodno mišljenje.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje i visinu takse za polaganje stručnog ispita, izdavanje uverenja i oznake, uslove koje članovi komisije iz treba da ispune, kao i iznos naknade za rad članova komisije.

Prema Zakonu o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“ broj 17/19), JLS ima određene obaveze u pogledu:

(1) Boravišna taksa

Da bi JLS ostvarila prihod od boravišne takse, potrebno je da u skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Sl. glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), donese odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.

To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da  proširi krug lica oslobođenih od plaćanja boravišne takse, ali samo lica upućenih na lečenje i rehabilitaciju i invalidnih lica.

Fizička lica koja pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu plaćaju boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na način propisan Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja („Sl. glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji.

(2) Kategorizacija

Jedinica lokalne samouprave kao povereni posao vrši kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskih turističkih domaćinstava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za kategorizaciju.

U vršenju ovih poslova jedinca lokalne samouprave postupa po zahtevu ugostitelja koji ima nameru da obavlja delatnost u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Komisija na licu mesta sačinjava zapisnik, na osnovu koga se donosi rešenje o razvrstavanju objekta u kategoriju.

(3) Posebni uslovi

JLS može posebnim aktom bliže da uredi:

• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta, a koji se odnose na uređenje i opremanje uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija;
• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke;
• tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti.

Pri donošenju akata, potrebno je voditi računa da se aktima ne propisuje ono što je već uređeno republičkim propisima.

Akte kojim se propisuju pomenuti posebni uslovi jedinca lokalne samouprave donosi ukoliko je organizovala obavljanje poslova inspekcijskog nadzora preko ovlašćenih inspektora, na način propisan Zakonom o ugostiteljstvu.

(4) Penali

JLS, koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije može svojim aktom u određenoj turističkoj zoni, odnosno lokaciji, da utvrdi bliže uslove za ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hotel i motel.

(5) Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o ugostiteljstvu vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

• obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
• ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
• boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
• ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata  - hotela i motela u jedinici lokalne samouprave koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije;
• isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Jedinica lokalne samouprave može da, u skladu sa svojim potrebama i raspoloživim resursima, organizuje zasebnu organizacionu jedinicu koja bi obavljala poslove inspekcijskog nadzora nad primenom Zakonom o ugostiteljstvu sa zaposlenim inspektorima, ili da odredi zasebne inspektore koji bi obavljali ove poslove ili da obavljanje ovih poslova unese u opis poslova drugih inspektora.

Boravišnu taksu naplaćuju i opštine koje nisu uradile kategorizaciju turističkog mesta.

Naime, Vlada Republike Srbije utvrđuje za svaku kategoriju turističkog mesta najniži i najviši iznos boravišne takse.

U skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), jedinica lokalne samouprave donosi odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.

To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.

Za razliku od objekata gde uslugu pružaju privredni subjekti i druga pravna lica i gde korisnik usluga plaća boravišnu taksu, u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima u kojima uslugu smeštaja pruža fizičko lice, boravišnu taksu plaća fizičko lice kao ugostitelj.

Fizičko lice plaća boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.

Ovo je bliže uređeno Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja(„Službeni glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).

Visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:

1) I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;

2) II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;

3) III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;

4) IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.

Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00.

Utvrđenu visinu godišnjeg iznosa boravišne takse za tekuću godinu fizičko lice plaća kvartalno, do petog u mesecu za prethodni kvartal.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji ugostiteljskog objekta za smeštaj.

Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV, a na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.

Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave Ministarstvu.

Obavestenje-potrebna dokumentacija za kategorizaciju.docx

ZAHTEV za određivanje kategorije turističkog mesta.docx, i

PRAVILNIK o kategorizaciji turističkih mesta.pdf