Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNeophodno mišljenje u vezi primene člana 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Naime, dobijen je zahtev od službe za poljoprivredu za osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Radi se o parceli koja je manja od 10 ari i za koju u 2018.. kao “prethodnoj“ godini nije bio utvrđen porez. Aktom JLS o cenama za 2018. nisu bile utvrđene cene za poljoprivredno zemljište ni u jednoj od tri zone. Osnovica za zemljište gde je obaveza utvrđena - preko 10 ari utvrđena je na osnovu osnovice iz 2017. (znači program automatski vuče podatak osnovica iz prethodne godine). Dakle, kod parcela koje su veće od 10 ari ne postoji problem, jer su one imale utvrđenu obavezu -odnosno osnovicu, problem je kod parcela ispod 10 ari kojima obaveza nije bila utvrđena (član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Da li se u ovom slučaju primenjuje član 44. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ili se stav 2. istog člana tumači šire (tj. da li zemljište gde smo u toj zoni imali utvrđen porez na osnovu osnovice, koja je povučena iz 2017. i u kojoj je sadržana cena iz 2017. množena sa kvadraturom, da li se daje podatak o toj ceni, odnosno da li se ona koristi da se izračina osnovica po traženom zahtevu ili to nije ispravno tumačenje?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobarapropisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
U skladu sa gore navedenim, pošto nije utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta ni u jednoj zoni za 2018. godinu, a te prosečne cene treba da budu korišćene za utvrđivanje naknade, naknada treba da bude utvrđena na osnovu procene vrednosti ovlašćenog veštaka za poslove poljoprivrede.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako opstinska uprava nije donela akt o prosečnoj ceni za drugo zemljište, na koju poziciju u podprilogu uz Prilog-1 pravna lica upisuju prosečnu cenu (cena poljoprivrednog zemljišta je umanjena za 40%)?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu, utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Prema tome, pravno lice koje je poreski obveznik za drugo zemljište, u podprilog unosi podatak o vrsti nepokretnosti – drugo zemljište, a u polje I 2.1. unosi iznos prosečne cene tako što prosečnu cenu poljoprivrednog zemljišta umanji za 40 % (npr. ako je aktom o prosečnim cenama za tu zonu utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta od 100 dinara, u podprilogu za drugo zemljište se u polju I 2.1. unosi prosečna cena 60 dinara koja je umanjena za 40%). Ovo iz razloga što se utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta smatra da je utvrđena i cena drugog zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i oslobađa se po osnovu NS - objekti koji su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, šta se piše u vrsti nepokretnosti S - drugi građevinski objekti ili NS - poljoprivredno zemljište?
S obzirom na to da se navodi da je u pitanju pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i da imaju poresko oslobođenje jer su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, u podacima o nepokrertnosti u polju vrsta nepokretnosti treba uneti: N - poslovne zgrade i drugi građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji je organ uprave nadlezan za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljista? Da li je to Odeljenje za poljoprivredu ili Odeljenje za LPA?
Prema članu 46. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta vrši rešenjem opštinska, odnosno gradska uprava na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika zemljišta ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Članom 48. istog zakona propisano je da prihodi od naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u visini od 60% pripadaju budžetu Republike Srbije, a u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište čija se namena menja.
Na osnovu navedenog, može se konstatovati da naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Lokalna poreska administracija administrira izvorne javne prihode primenom Zakona o poreskom psotupku i poreskoj administraciji.
U odredbama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i naknadu za korišćenje javnih površina, navodi se da ove naknade vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a u članu 271. Zakona navedeno je da postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Prema tome, u Zakonu je jasno precizirano kada administriranje naknade vrši lokalna poreska adminsitracija (organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda).
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije novouvedena naknada, već se ista naplaćivala i ranije, tako da smatramo da isti organ jedinice lokalne samouprave koji je naknadu naplaćivao do kraja 2018. godine, to treba da čini i dalje, jer novim zakonom ništa nije promenjeno u pogledu nadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.