Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKo daje odobrenje za obavljanje ugostiteljske delatnosti za hostele i na osnovu kakvog/čijeg potvrđujućeg akta o ispunjenosti minimalno-tehničkih uslova ?
Zakon o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019) ne propisuje obavezu da ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hostel, kao nekategorisani objekat, pre otpočinjanja obavljanja delatnosti pribavi rešenje o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova.
Ispunjenost propisanih minimalno tehničkih uslova utvrđuje se u postupku inspekcijskog nadzora od strane turističke inspekcije, Ministarstva turizma i omladine, odnosno lokalnog turističkog inspektora, jer se u slučaju inspekcijskog nadzora hostela radi o poverenim poslovima JLS.
Saglasno članu 12. navedenog zakona samo je propisano da je ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti, na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.
Bliži uslovi u pogledu sadržine prijave, kao i sadržine evidencije koju vodi jedinica lokalne samouprave propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu podnošenja prijave za nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj, nekategorisani objekat za smeštaj nautičkog turizma, nekategorisani objekat za smeštaj lovnog turizma i o sadržini i načinu vođenja evidencije objekata za smeštaj ("Sl. glasnik RS", br. 90/2019 i 87/2020 - dr. pravilnik), kao i Pravilnikom o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 87/2020, 67/2021 i 58/2023).
Izuzetno od napred navedenog, članom 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) daje se mogućnost postupanja nadležnog inspekcijskog organa da vrši vanredan inspekcijski nadzor po zahtevu nadziranog subjekta, koji može biti utvrđujući i koji se vrši kada je potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova nakon čijeg ispunjenja nadzirani subjekat stiče pravo za početak rada ili obavljanja delatnosti, vršenja aktivnosti ili ostvarivanje određenog prava, u skladu sa posebnim zakonom, ili potvrđujući, koji se vrši kada nadzirani subjekat podnese zahtev da se potvrdi zakonitost i bezbednost postupanja u vršenju određenog prava ili izvršenju određene obaveze, odnosno u njegovom poslovanju.
Takođe, saglasno članu 13. istog zakona daje se pravo subjektu da od nadležnog inspekcijskog organa, zahteva preventivno delovanje sa ciljem utvrđivanja zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja. U pitanju je službena savetodavna poseta, o kojoj inspektor sačinjava službenu belešku u koju unosi bitne činjenice i okolnosti ove posete.
Napred navedenim odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru samo se daje pravo subjektu, a ne i obaveza.
Imajući u vidu da je saglasno odredbama člana 80. stav 8. tačka 2) Zakona o ugostiteljstvu, inspekcijski nadzor nad primenom tog zakona, u delu ispunjenosti propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu, poveren jedinici lokalne samouprave, preko ovlašćenih inspektora, to je u konkretnom slučaju (pitanju) ovlašćenje za postupanje u nadležnosti ovlašćenog inspektora JLS.
Veliki broj nosioca RPG koji su nezaposlena lica (nalaze se na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje) nisu u mogućnosti da overe zdravstvene knjižice preko nezaposlenosti jer imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Da li je ispravno da im se ne overi zdravstvena knjižica kao poljoprivrednim osiguranicima i prinuđeni su da osiguranje ostvaruju preko poljoprivrednog gazdinstva?
Od početka registracije istih, sva fizička lica koja registruju gazdinstvo u RPG da li kao nosioci ili su članovi u gazdinstvu, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu po osnovu nezaposlenosti. Članom 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da su osiguranici poljoprivrednici lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi mešovitog domaćinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju.
Kod overe zdravstvene knjizice, nosilac poljoprivrednog gazdinstva potpisuje izjavu da poseduje/neposeduje registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a Republički fond za zdravstveno osiguranje vrši proveru sada po službenoj dužnosti kod Uprave za agrarna plaćanja, a na osnovu matičnog broja da li je lice upisano ili nije u registar P. Ranije se pribavljalo uverenje kod nadležne filijale Uprave za trezor da fizičko lice nije upisano u registar pa tek onda može da se izvrši overa zdravstvene knjižice ako je lice prijavljeno kod Nacionalne sluzbe za zapošljavanje.
Takođe iz prakse su nam kolege rekle da lice koje registruje gazdinstvo u kome je nosilac gazdinstva,možda ne odmah ali u svakom slučaju prepoznaje se u sistemu po matičnom broju i zadužuje se po osnovu penzionog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika, tako da su mnoge JLS odnosno njihova odeljenja za poljoprivredu odavno savetovali takve slučajeve koji eventualni imaju i neku naknadu preko Nacionalne sluzbe za zapošljavanje da vode računa o ovim obavezama koje su regulisane nekim drugim zakonima i da svoju registraciju usklade i prilagode datim uslovima.
Svakako, Stručna služba SKGO preporučuje da bi najbolje bilo obratiti se nadležnim državnim institucijama za zvaničan stav po ovom pitanju.
Koji planski dokument u oblasti zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakonom o planskom sistemu RS, lokalne samouprave treba da izrađuju?
Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, donete maja 2021. godine, imale su za cilj usklađivanje pojedinih njegovih odredbi sa Zakonom o planskom sistemu RS (odredba člana 54. stav 2).
Predloženim izmenama i dopunama, između ostalog, definisano je da nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave može usvojiti pokrajinski odnosno lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. To znači da AP i JLS, počevši od 2024. godine, usvajaju program zapošljavanja sa pratećim akcionim planom za trogodišnji period, a u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 18/21 i 36/21 – ispravka) i drugim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja koji će tek biti usvojen od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Program mora da sadrži poglavlje kojim se razrađuju mere politike zapošljavanja sa procenom finansijskih sredstava i finansijskih efekata na godišnjem nivou, na osnovu koga će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja moći da odluči o sufinansiranju aktivnih mera politike zapošljavanja na lokalnom nivou, po zahtevu koji JLS podnose svake godine.
Ako se neko bavio ugostiteljstvom preko gazdinstva, na koji način se pokreće postupak kategorizacije?
Fizičko lice podnosi zahtev za kategorizaciju. Najbolja opcija je kada je seosko turističko domaćinstvo u sklopu poljoprivrednog gazdinstva.
Gazdinstvo inače nema pravni subjektivitet, nije pravno lice, i kao takvo i ne može biti nosilac rešenja o kategorizaciji.
Kako postupiti prema licima koji posluju kao preduzetnici u izdavanju apartmana ili sobe i žele da posluju kao i fizičko lice?
Ako je vlasnik fizičko lice, nije sporno da on kategoriše. Međutim, ako je vlasnik preduzetnička radnja, bez obzira što je fizičko lice osnivač te preduzetničke radnje, nosilac rešenja o kategorizaciji može biti samo preduzetnik, kao privredni subjekt.