Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je uslov za izdavanje građevinske dozvole da parcela na kojoj se gradi ima direktan pristup na javnu saobraćajnu površinu ili može imati indirektan pristup preko katastarske parcele na kojoj je upisana službenost prolaza, a koja ima direktan pristup na javnu saobraćajnu površinu?
Zakon o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1.pod 20) definiše građevinsku parcelu kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju koja se definiše koordinatama prelomnih tačaka u državnoj projekciji.
Zakon eksplicitno ne definiše način na koji je taj pristup obezbeđen, niti da pristup javnoj saobraćajnici mora biti direktan, odnosno da se parcela mora graničiti sa javnom saobraćajnicom. Takođe, članom 32. stav 2. Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju je propisana minimalna širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, na osnovu čega se indirektno može zaključiti da je moguće ostvarenje pristupa parceli na ovaj posredan način.
Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu Zakon o planiranju i izgradnji priznaje i overenu saglasnost tih lica, odnosno ugovor, što je uređeno članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 8, može se zaključiti da se shodno tome i za obezbeđenje pristupa parcelama koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, odnosno koje taj pristup ostvaruju kroz drugu/druge parcele u koje nisu u istom vlasništvu, može priznati pravo službenosti na parcelama poslužnog dobra u korist parcela na povlasnom dobru, odnosno ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza zaključen sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti, naravno ukoliko predmetna parcela zadovoljava uslove propisane planskim dokumentom.
Da li službenik koji je zaposlen u Službi budžetske inspekcije, koja ne pripada upravi, žalbu na rešenje izjavljuje Upravnom sudu ili Žalbenoj komisiji?
Članom 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Službenik je, u smislu odredbe ovog člana, zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Odredbe člana 174. istog zakona glase:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa“.
S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o službeniku koji obavlja poslove iz nadležnosti budžetske inspekcije, žalba na rešenje se izjavljuje nadležnoj Žalbenoj komisiji.
Koji postupak je potrebno sprovesti, kada u toku trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate (reprogram) poreski obveznik premine, a deo poreske obaveze ostane neplaćen? Na koji datum je potrebno sprovesti knjiženje, da li je to datum smrti lica ili datum poslednje neplaćene rate reprograma?
U skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između poreskog organa i poreskog obveznika, odnosno rešenjem poreskog organa.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će u skladu sa članom 74. stav 9. po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate poreskog duga.
U momentu smrti fizičkog lica, poreskog obveznika, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, poreska obaveza se ne može utvrditi preminulom licu, a utvrđena neplaćena poreska obaveza se ne može naplatiti od tog lica.
Ukoliko je preminulo lice pre dana smrti prestalo da plaća obaveze po osnovu reprograma i/ili tekuće obaveze, onda se ukidanje rešenja o reprogramu, odnosno poništavanje reprograma vrši sa datumom dospeća prve obaveze koja nije plaćena, odnosno izmirena. U slučaju da su sve dospele obaveze po reprogramu, kao i tekuće obaveze redovno izmirivane do dana smrti, tada se ukidanje rešenja o reprogramu/odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili poništavanje sporazuma vrši sa danom smrti poreskog obveznika.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica u skladu sa članom 22. stav 1. ispunjavaju naslednici preminulog lica, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Shodno tome, i preostali poreski dug, nakon sprovođenja ostavinskog postupka, prenosi se na naslednike u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika. Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
Na parceli u javnoj svojini JLS, sa pravom korišćenja Javnog preduzeća, čiji je osnivač u celosti JLS, postoji više objekata. U katastru nepokretnosti kao imalac prava na objektu upisano je navedeno Javno preduzeće, kao vrsta prava upisana je svojina a kao oblik svojine društvena. Da li postoji neka prepreka da se JLS, pozivajući se na član 72. Zakona o javnoj svojini upiše kao vlasnik predmetnih objekata? Predmetni objekti predstavljaju deo komunalne mreže.
Prema odredbama Zakona o javnoj svojini komunalne mreže, pri čemu pod se pod komunalnim mrežama smatraju i mreže sa pripacima (cevovodi, šahtovi, crpne stanice…) su u isključivoj svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.
Izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (“Sl. glasnik RS”, broj 95/18), članom 77a. propisano je da je nadležni organ za upis prava na nepokretnostima (RGZ-SKN) dužan da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine jedinice lokalne samouprave na nekategorisanim putevima i opštinskim putevima na kojima je kao korisnik upisana jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi i organizacije, kao i na nepokretnostima iz člana 72. stav 5. alineje 2. i 3. ovog zakona (komunalne mreže, trgovi, ulice i javni parkovi).
S tim u vezi potrebno je da preko vašeg pravobranilaštva podnesete inicijativu RGZ-SKN da u skladu sa članom 72. stav 5. alineja 3. Zakona o javnoj svojini izvrši upis svojine jedinice lokalne samouprave na svim objektima koji čine sastavni deo komunalne mreže.
Na koji način postupiti kada u preduzeću postoji određeni broj spornih i sumnjivih potraživanja, tj. da li sva ova potraživanjamogu da budu otpisana od strane Nadzornog odbora preduzeća, a sve u skladu sa zakonskim propisima?
Potraživanja koja se imaju po osnovu nenaplaćenih računa za izvršene komunalne usluge, su deo imovine preduzeća. Preduzeće je prvo srazmerno izvršenoj usluzi imalo direktne troškove vezane za vršenje same delatnosti (isporučenu toplotnu energiju), da bi zatim zbog neodgovornog odnosa potrošača koji nije ispunio svoju obavezu, bilo dodatno finansijski opterećeno dospećem obaveze za PDV koje dospevaju na ukupan fakturisani iznos, kao i sa troškovima opominjanja i utuženja.
Odluke o sudbini sumnjivih i spornih potraživanja treba dakle posmatrati pre svega u kontekstu raspolaganja sa obrtnom imovinom preduzeća.
U smislu propisa o računovodstvu, nema smetnji da se na propisan način, na kraju izvrši trajni otpis jednog dela potraživanja koja nije bilo moguće naplatiti. Kako ovaj otpis u godini u kojoj se vrši u celini tereti rashode preduzeća, a čime se umanjuje osnovica za oporezivanje dobiti, celu proceduru treba sprovoditi sa posebnom pažnjom i na bazi verodostojne dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi da su pre donošenja odluke nadležnog organa preduzeća iscrpljena druga sredstva. U konkretnom slučaju, posledice oduzimanja imovine izvršnog dužnika i pretpostavka da bi on time bio doveden u težak položaj, po računovodstvenim standardima ne bi bili dovoljni za argumentovanje odluke o otpisu duga.
Generalno gledano, za bilo koji spor uvek je poželjno da stranke u sporu ne koriste krajnja sredstva, već da se sporne situacije prevazilaze nekom vrstom sporazuma ili poravnanja. Drugim rečima sporazumno rešavanje sporova je uvek moguće i uvek dobrodošlo, a to se može odnositi i kada je reč o prinudnoj naplati.
Po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, moguće je sporazumno odložiti izvršenje (članovi 120-127. Zakona), a moguće ga je i potpuno obustaviti. Tako se na primer u članu 65. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kaže da „izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka, pa i posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, da povuče predlog za izvršenje bez pristanka izvršnog dužnika.“ U narednom drugom stavu istog člana kaže se da se „u tom slučaju izvršni postupak obustavlja.“
Dakle, nije sporno da preduzeće u interesu mirnog rešavanja sporova po zakonom predviđenoj proceduri može i potpuno odustati od nekog potraživanja. Otvorena su jedino pitanja (1) razloga zbog kojih se donosi odluka o potpunom otpisu potraživanja ili o obustavi izvršnog postupka i (2) nadležnosti za donošenje takve odluke.
Pretpostavljamo da je po ovom pitanju nadležan Nadzorni odbor vašeg preduzeća, a moguće je (ima takvih primera) da kada se radi o imovini veće vrednosti, odluku o otpisu treba da donese nadležni organ jedinice lokalne samouprave u svojstvu osnivača preduzeća ili da je potrebna saglasnost na odluku Nadzornog odbora.
Međutim, bez obzira na to ko je nadležan za donošenje odluke, što se utvrđuje uvidom u osnivački akt ili statut preduzeća, razlozi zašto se odluka tog tipa predlaže treba da budu jasni i jasno obrazloženi.
Ukoliko postoji prostor za odlaganje ili obustavu izvršenja, a ne i za potpuni otpis potraživanja, u tom slučaju za eventualni pristanak za odlaganje izvršenja mišljenja smo da bi bilo dovoljno samo da se izvršni dužnik po tom pitanju zvanično obrati (dopis, e-mail) iz čega bi se mogla sagledati težina posledica oduzimanja njegove imovine. U zavisnosti od sadržaja tog obraćanja, moguće je da to bude dovoljan razlog da Nadzorni odbor preduzeća donese odluku o potpunoj obustavi postupka izvršenja.