Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlan 15a stav 1. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, propisuje da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina). Da li se pod godišnjim prihodom smatraju poslovni prihodi ili ukupni prihodi? Član 2. stav 6. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19), iznos obračunat u skladu sa stavom 5. ovog člana, ne može biti viši od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Pošto se u Obrascu 1 navodi poslovni prihod pravnog lica, da li se misli na ukupan ili poslovni prihod? Takođe, u Pravilniku se navodi poslovni prihod. Da li se i gde koristi poslovni, a gde ukupni prihod (ako se i koristi)?
Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine regulisana je članovima 134. do 139. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 86/19 – usklađeni din. izn.) i Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19).
Članom 2. Uredbe određeno je da se kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:
U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate nakande deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.
Iznos obračunat u skladu sa stavom 5. člana 2. Uredbe, ne može biti viši od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Na osnovu člana 138. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ministar zaštite životne sredine doneo je Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca (“Sl. glasnik RS”, br. 93/19) kojim su u članu 2. stav 1. i članu 3. stav 1. propisani Obrazac 1 i Obrazac 2. Obrazac 1 je prijava sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave.
Obrazac 1 sadrži: PIB pravnog lica ili preduzetnika, matični broj pravnog lica ili preduzetnika, poslovno ime pravnog lica ili preduzetnika, naziv ii šifru pretežne delatnosti registrovane kod APR-a, naziv i šifru pretežne delatnosti od koje ose ostvaruje najviše prihoda u prethodnoj godini, adresu sedišta, ime i prezime, funkciju, broj telefona i adresu elektronske pošte odgovornog lica, stepen negativnog uticaja aktivnosti pravnog lica ili preduzetnika prema delatnosti, poslovni prihod pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade, veličina pravnog lica ili preduzetnika obračunata u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo (veliko, srednje, malo i mikro), jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost. U Obrazac 1 unosi se tačan iznos godišnjeg poslovnog prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara).
Poslovni prihod se upisuje na osnovu finansijskog izveštaja od prethodne godine za pravna lica, a podaci o ostvarenim poslovnim prihodima uzimaju se iz obrasca KPO-Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika. Finansijski izveštaji koji se koriste za potrebe utvrđivanja ove naknade iz kojih se preuzimaju podaci o poslovnim prihodima su propisani Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrazaca statističkog izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 89/20).
Poreska prijava za 2019. godinu podnosi se samo za period od 07.12. do 31.12.2019. godine i upisuje se prihod srazmeran tom periodu. U prijavi za 2019. godinu unosi se podatak o celokupnom poslovnom prihodu iz 2018. godine, a za 2020. godinu prihod iz 2019. godine. Visina naknade za 2019. godinu se određuje srazmerno danima od kada je Uredba doneta.
U Obrascu 1 jasno stoji da se radi o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika koji je ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade. U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 137. propisan je termin “prihod iz redovnog poslovanja ostvaren u prethodnoj godini”.
Prihodi iz redovnog poslovanja su poslovni prihodi klase 6 – Prihodi, grupa 60-65 kontnog okvira u skladu sa članom 49. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 89/20).
Ako funkcioner bude reizabran, odnosno ponovo postavljen na istu ili sličnu funkciju na konstitutivnoj sednici skupštine, kada mu faktički istog dana prestaje stara funkcija i otpočinje nova funkcija, kako da sačuva mirovanje radnog odnosa, kada nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca gde je u radnom odnosu na neodređeno vreme, a radni odnos mu miruje? Da li je dovoljno da obavesti poslodavca o postavljenju na novu funkciju, te da podnese nov zahtev za mirovanje radnog odnosa zbog postavljenja na novu funkciju?
Da. Zahtev za mirovanje radnog odnosa se podnosi za svako novo postavljenje, izbor ili imenovanje na funkciju.
Predmet iz 2019. godine koji nije rešen, nadovezuje se sa tematikom predmeta iz 2020. godine, za isto lice su otvoreni predmeti. Da li se mogu i na koji način da spojiti ova dva predmeta i doneti konačno rešenje u postupku?
Prema odredbama iz člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) predviđeno je spajanje više upravnih stvari u jedan postupak:
(1) Organ može da pokrene i vodi jedan postupak sa više stranaka čija se prava ili obaveze zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom osnovu, ako je stvarno nadležan da odlučuje o njihovim upravnim stvarima.
(2) Pod istim uslovima jedna ili više stranaka mogu da ostvare više različitih zahteva u jednom upravnom postupku.
U konkretnom slučaju može se zaključiti da je predmet vođen iz 2019. nerešen, a da se za isto lice i isto ili činjenično stanje vodi novi predmet iz 2020. godine.
Imajući u vidu odredbe iz člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko se radi o pravima i obavezama koja se zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom ostnovu, a isti organ je stvarno nadležan da postupa, nema smetnji da se oba predmeta spoje odukom organa u formi zaključka. Stranka/e nemaju pravo žalbe na zaključak o spajanju postupka. Reč je o mogućnosti koju koristi organ radi ostvarenja efikasnosti u postupku.
Da li je IRK nadležna za odlaganje upisa deteta u predškolsku ustanovu i da li iam pravo da odbaci zahtev, s obzirom da je dete navršilo 5 godina života i prema Zakonu o predškolskom obrazovanju nije u obavezi da bude uključeno u sistem obrazovanja?
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, radi pohađanja pripremnog predškolskog programa. Ne postoji pravni osnov za odlaganje upisa deteta u obavezni pripremni predškolski program.
S obzirom da se navodi da dete ima pet godine, zakonom nije propisana obaveznost pohađanja predškolske ustanove, pa samim tim Komisija nema osnova za odlaganje upisa. Za upis u predškolsku ustanovu deteta starosti do pet i po godina potrebno je da roditelj podnese zahtev za upis u predškolsku ustanovu.
Prilikom razmatranja zahteva roditelja treba voditi računa o tome koliko će dete biti staro u septembru mesecu, kada počinje nova radna godina za pohađanje pripremnog predškolskog program koji je obavezan.
Kod utvrđivanja prava na platu po prestanku funkcije u skladu sa članom 56. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, u trajanju od tri meseca od dana prestanka funkcije, da li se ovo pravo odnosi i na funkcionere kojima funkcija prestaje istekom mandata, odnosno perioda na koji su izbrani?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; i 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 14. istog zakona predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, funkcioner kome prestane funkcija protekom vremena na koju je izabran, postavljen ili imenovan ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana prestanka funkcije.