Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeRadi se o slučaju da se poverenik za izbeglice i migracije opštine obratio Opštinskom veću sa zahtevom za otpis poreskog duga za izbegličke porodice, zaključno sa 2017. godinom. U obrazloženju zahteva navedeno je da je vlasnik nepokretnosti na kojoj su sagrađeni stanovi, bila opština i Komesarijat za izbeglice. U međuvremenu su počev od 2018. godine, nosioci tih domaćinstava, dobili rešenja o pravu svojine na stanovima. Da li ima osnova za otpis duga u konkretnom slučaju, zbog toga što je utvrđivana poreska obaveza izbeglim licima, kao korisnicima državnih stanova, po poreskim prijavama od 2009. godine?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da je predmet oporezivanja i „pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme“ (Sl.glasnika RS broj 260/01...5/09).
Odredbe člana 4. propisuju poreskog obveznika. Stavom 4. propisano je: “U slučaju kad na nepokretnosti, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Da bi se utvrdilo da li su izbegla lica imala oporezivo pravo, smatramo da je potrebno da se izvrši uvid u sačinjene „ugovore o korišćenju državnih stanova“, odnosno da se utvrdi da li tako sačinjeni ugovori mogu da se smatraju ugovorima o zakupu prema Zakonu o stanovanju, u kom slučaju postoji oporezivo pravo ili se pak mogu primeniti odredbe člana 4. stav 4. Zakona o porezima na imovinu.
Takođe podsećamo i na odredbe o zastarelosti prema ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod poreskog dužnika planira se da se radi upis hipoteke i procena, i malo je nejasna imovinska situacija. Pomenuti poreski obveznik ima zgradu u svojini pod zemljištem na kome je u katastru upisano pravo korišćenja. Kod zgrade piše držalac, svojina privatna. Da li može da se na ovu nepokretnost radi hipoteka i na zemlju i na objekat i koje su posledice po kupca zbog toga što zemljište ima samo pravo korišćenja?
Ustanovljavanje zakonskog založnog prava u korist poreskog poverioca, radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika uređeno je odredbam čl. 86.-91. ZPPPA.
U poreskom postupku prinudne naplate poreskog duga rešenjem se nalaže Republičkom geodetskom zavodu-Službi za katastar nepokretnosti, da izvrši upis založnog prava - hipoteke na konkretnom objektu poreskog obveznika pri čemu ćete osim detaljog opisa objekta navesti i stvarno pravo koje je upisano u RGZ, posebno za objekat, a posebno za zemljište na kome se taj objekat nalazi.
Dakle, u nalogu dispozitiva rešenja o upisu založnog prava u RGZ, osim opisa predmetnog objekta na kome se vrši upis založnog prava koje se nalazi na konkretnoj katastarskoj parceli, mora se dati i opis katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi i navesti stvarno pravo koje je upisano u RGZ, u konkretnom slučaju, je to pravo korišćenja zemljišta i pravo svojine na objektu.
Zakonom o prometu nepokretnosti odredbama člana 3. propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice podnelo je PPI-1 koja je proknjižena, a zatim je podnelo izmenjenu PPI-1. Prilikom storniranja poreske prijave umesto 31.03.2019. godine, uneto je 31.12.2019. godine. Kako da se postupi da bi stanje na kartici bilo ispravno, jer se vide dupla zaduženja i program će obračunavati kamatu na storniranu PPI-1 sve do 31.12.2019. godine?
ZPPPA odredbama člana 62. stav 3) između ostalog propisuje i obavezu da kada se utvrdi greška u evidentiranju poreske obaveze i sporednih poreskih davanja, da se vrši ispravka po zahtevu poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.
Način i postupak ispravke bliže je uređeno Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja.
U konkretnom slučaju smatramo da bi se stanje na kartici svelo na ispravno storniranjem iznosa poreza proknjiženog po prijavi PPI-1 i to sa datumima dospeća 31.03.2019; 15.05.2019; 14.08.2019 i 14.11.2019. godine (odnosno sa datumima sa kojima je izvršeno knjiženje obaveza za porez na imovinu).
Takođe i ukupan iznos koji je kao stavka sa datumom 31.12.2019. godine evidentiran na kartici poreskog obveznika, treba proknjžiti sa predznakom + ( plus) i na taj nači stornirati sva knjiženja po prijavi PP-1. Nakon izvršenih knjiženja na stanju bi trebalo da se vidi samo knjiženje obaveza koja su izvršena po izmenjenoj prijavi.
Pravilnik o ispravci greške.docx
Rešenje o ispravci greške.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
S obzirom na to da se neke od izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izmenama odnose na visinu duga ispod kog ne sme biti prinudna naplata, a to je 5.000,00 evra, da li se ova izmena odnosi na rad LPA? U vezi izvršenja hipoteka, da li se mora tražiti uplata depozita od onih koji imaju pravo preče kupovine? Da li treba učesnicima u licitaciji da se traži uverenje o izmirenim porezima u republičkoj i u lokalnoj poreskoj administraciji? Da li je od oglašavanja do održavanja javnog nadmetanja propisan rok koji treba da prođe ili je on proizvoljan?
Podsećamo na odredbe člana 3. ZPPPA koji uređuje odnos prema drugim zakonima na način, ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
U vezi pitanja koja se odnose na izvršenje hipoteke, dajemo sledeći odgovor:
Odredbama člana 108. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti.
U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
1) opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4) način, mesto, datum i sat prodaje;
5) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
6) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.
Član 109. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja.
Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13) ZPPPA).
Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo žalbu kojom traži poništenje poreskog rešenja kojom se žali na činjenicu da je zadužen porezom na imovinu 21.08.2019. (dan overe ugovora), a obveznik kao kupac se poziva na momenat stupanja u posed 01.11.2019. godine o čemu su se saglasili kupac i prodavac ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti. Takođe, poreski obveznik traži povraćaj i republičke administrativne takse u iznosu od 480,oo dinara za koju navodi da je trošak drugostepenog postupka. Da li postoji neko mišljenje Ministarstva finansija u vezi navedenog?
Zakonom o porezima na imovinu, članom 10. propisano je da se za svrhu oporezivanja porezom na imovinu danom sticanja prava smatra – kad je sonov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla. Dan stupanja u posed, odnosno dan primopredaje nepokretnosti, prema članu 10. stav 7. tačka 1. podtačka (1) Zakona o porezima na imovinu je dan nastanka poreske obaveze samo u slučaju kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari (npr. kada se kupuje objekat ili deo objekta u izgradnji).
Znači, samim zakonom je regulisan dan nastanka poreske obaveze, odnosno u vašem slučaju je i trebalo uzeti dan zaključenja pravnog posla, a ne dan primopredaje nepokretnosti kao dan od kada kupcu utvrđuje porez na imovinu.
BILTEN Ministarstva finansija_2017, mišljenje broj 4.pdf
S obzirom na navedeno, u postupku po žalbi može se stranci predočiti odredbe zakona i navedeno mišljenje ministarstva finansija, pa ako i dalje ostaje pri žalbi, ista će se proslediti drugom stepenu na odlučivanje, u kom slučaju će oni odlučiti i o troškovima postupka (povraćaju administrativne takse) koje stranka zahteva. U zapisniku o učešću stranke u postupku po žalbi treba, pored ostalog, navesti i izjašnjenje o (ne)osnovanosti zahteva za nadoknadu troškova postupka, odnosno povraćaj uplaćene administrativne takse.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.