Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeMolim u vezi pomoći za primenu člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji i postupanje nadležnog organa u vezi sa dokazima o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu u postupku objedinjene procedure. Da li postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekta iz člana 69. stav 1. ZPI, kao i za zemljište ispod vodova visokonaponskih dalekovoda i elisa vetroturbina? Uporedno-pravnim pristupom u rešavanju navedenog problema opštine različito tumače: (Šabac, Novi Sad: ukoliko se vod postavlja podzemno (ne izlazi na površinu kat. parcela), u kom slučaju se ne rešavaju imovinsko-pravni odnosi, odnosno nije tražen dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i za istu parcelu se ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti, dok druge opštine traže saglasnosti ili pravo službenosti (neke traže i da je saglasnost ili službenost upisana u list nepokretnosti).
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa izuzetke od opšteg režima koji važi za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Međutim, ti izuzeci nisu apsolutni, odnosno ne znači da se mogu graditi objekti iz člana 2. stav 1. tač. 5, 16, 17, 35, 37, 49, 53, 59, 73 i 73 Zakona o planiranju i izgradnji bez ikakvog dokaza o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu na kojem se izvode radovi, bez obzira da li se radi o nadzemnim ili podzemnim mrežama.
Zakonodavac je u stavu 9. člana 69. Zakona predvideo da se umesto upisanog prava svojine, alternativno mogu priložiti sledeći dokazi o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu: ugovor o ustanovljenju prava službenosti ili ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini, ugovor o službenosti zaključen sa korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja ili rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji (službenost prolaza), kao i sudsko rešenje o uspostavljanju službenosti na zemljištu u korist investitora.
Potpuno je svejedno da li se radi o podzemnim ili nadzemnim linijskim objektima, zaštita prava svojine garantovana je Ustavom i pravo svojine se može ograničiti samo u slučaju eksproprijacije kada izgradnja određenog objekta predstavlja javni interes.
U svim drugim slučajevima, investitor ne može graditi bilo kakav objekat na tuđem zemljištu ukoliko prethodno ne reši imovinske odnose sa vlasnikom tog zemljišta.
Ako se radi o izgradnji visokonaponskih dalekovoda, po pravilu Vlada RS treba da donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju tih objekata, a potom da se sprovede postupak nepotpune eksproprijacije radi uspostavljanja službenosti na zemljištu koje je zahvaćeno stubovima dalekovoda ili nadzemnim instalacijama – vodovima. Ako su vlasnici zemljišta saglasni sa izgradnjom tih objekata, tada se službenost može uspostaviti i ugovorom, dakle bez sprovođenja postupka nepotpune eksproprijacije i bez utvrđivanja javnog interesa.
Ako se radi o vetroturbinama i ukoliko investitor nije nosilac javnih ovlašćenja, tada se ne može sprovesti postupak eksproprijacije, već se rešavanje imovinskih odnosa vrši putem zaključivanja ugovora ili u sudskom postupku radi uspostavljanja službenosti dokaza.
U Statutu je navedena šifra delatnosti 88.1., koja se odnosi na socijalnu zaštitu i u opisu delatnosti se koristi termin ''lica sa posebnim potrebama'', a prema Uredbi Vlade o klasifikaciji delatnosti ( Sl. glasnik, broj 54/2010). Nesporno je da izmenu Uredbe donosi organ koji ju je i doneo. Ko može da inicira promenu uredbe zbog terminilogije koja nije adekvatna? Ako je to resorno ministarstvo ko može da predlog o izmeni podnese ministarstvu?
Postupak inicijative jedinice lokalne samouprave za promenu akta koji donosi Vlada Republike Srbije nije detaljno uređen.
S tim u vezi, imajući i vidu da je jedinica lokale samouprave odgovorna za kvalitetno i efikasno vršenje svojih i poverenih nadležnosti (čl. 6. Zakona o lokalnoj samoupravi, „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014, 101/2016, 47/2018, 111/2021) kao i da Zakon o državnoj upravi definiše da pri vršenju poverenih poslova državne uprave imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave (čl. 51. u vezi sa čl. 4. Zakona o državnoj upravi, „Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 i 47/2018) smatramo da nema smetnji da inicijativu ove vrste može podneti bilo koji organ lokalne samouprave. Članom 79. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da „organi i službe jedinice lokalne samouprave u vršenju svojih nadležnosti daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za uređivanje odnosa od značaja za lokalnu samoupravu i za preduzimanje mera od značaja za rešavanje pitanja iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprava”.
Takođe, Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje da skupština opštine u skladu sa zakonom daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu (čl. 32 st. 1. tač. 18), dok predsednik opštine predstavlja i zastupa opštinu i usmerava i usklađuje rad opštinske uprave (čl. 44 tač. 1. i 4.), a veće se stara o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i družnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine (čl. 46 tač. 6). Opštinska uprava izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini (čl. 52. st 5).
S tim u vezi smatramo da organ u čijoj je nadležnosti bila priprema propisa ne može odbaciti inicijativu za njegovu izmenu iz razloga nenadležnosti organa koji je podnosi, kao i da svi organi i službe, u skladu sa statutom JLS, mogu pokrenuti inicijative za izmene ili dopune propisa koji su od značaja za funkcionisanje lokalne samouprave.
Da li su priznate godine za minuli rad i jubilarnu nagradu izjednačene, uvek i u svim slučajevima u JLS?
Ukoliko se u konkretnoj opštinskoj upravi na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih direktno primenjuje Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), godine rada koje se priznaju za pravo na dodatak na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i jubilarnu nagradu su izjednačene, tj. u obzir se uzimaju iste godine rada u radnom odnosu.
Upisani vlasnik građevinskog zemljišta i upisani vlasnik stambenog objekta (objekta kao celine) je istovetno privredno društvo. Objekat je ima građevinsku dozvolu. Posebni delovi su prodati fizičkim licima u toku izgradnje. Objekat ima upotrebnu dozvolu, a kupci su upisani vlasnici posebnih delova. U kupoprodajnim ugovorima nema odredbe o objektu kao celini niti o zemljištu na kojem je izgrađen. Da li je osnovan zahtev privrednog društva za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta?
Slučaj na koji se odnosi pitanje, ne može biti predmet upravnog postupka pred organom uprave nadležnim za imovinskopravne odnose, a osim toga, investitor izgradnje objekta za koji je dobijena upotrebna dozvola u kojoj zgradi su upisani svi vlasnici posebnih delova, nema pravo na zemljište za redovnu upotrebu zgrade.
U ovom konkretnom slučaju, u skladu sa principom jedinstva nepokretnosti, pravo na utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebnu zgrade pripada shodno članu 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji samo vlasnicima posebnih delova zgrade – vlasnicima posebnih fizičkih delova zgrade.
U čijoj nadležnosti je sanacija objekta osnovne ili srednje škole, ako je imalac prava na objektu 1/1 Republika Srbija, odnosno da li se škola za saglasnost i potrebna finansijska sredstva prvo obraća nadležnom ministarstvu ili lokalnoj samoupravi?
Nadležnost za sanaciju objekata osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji zavisi od osnivača škole. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnivač može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
U slučaju kada je Republika Srbija osnivač škole, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je odgovorno za finansiranje delatnosti ustanove, uključujući i sredstva za investiciono održavanje, odnosno sanaciju objekata.
Međutim, jedinice lokalne samouprave, takođe mogu učestvovati u finansiranju određenih aktivnosti vezanih za škole na njihovoj teritoriji, posebno kada je reč o investicionom održavanju objekata.
Shodno tome, škola bi trebalo da se prvo obrati svom osnivaču, u ovom slučaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, radi dobijanja saglasnosti i potrebnih finansijskih sredstava za sanaciju objekta.
Paralelno, preporučuje se da škola kontaktira i lokalnu samoupravu, kako bi istražila mogućnosti dodatnog sufinansiranja ili podrške za planirane radove na sanaciji.