Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li komunalni policajci mogu da budu razvrstani u različita zvanja – viša od zvanja predviđenih za IV stepen stručne spreme, obzirom da neki od njih imaju i diplome fakulteta ili viših škola (VI i VII stepen) i kako definisati uslove i opise za to radno mesto u tom slučaju? Da li mogu da obavlјaju iste poslove, imaju isti naziv radnog mesta, a da su različito plaćeni (s obzirom na stepen stručne spreme)?
Shodno članu 32. Zakona o komunalnoj policiji komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Dakle, bez obzira što neki od zaposlenih komunalnih policajaca imaju stečeno visoko obrazovanje za obavlјanje poslova komunalnog policajca je propisano srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Navedeno dalјe znači da zaposleni kounalni policajci ne mogu biti različito plaćeni u odnosu na stečeno obrazovanje, već je to moguće usled stečenih drugih, na zakonu zasnovanih razloga.
Da li radna mesta pomoćnika gradonačelnika u Kabinetu treba da budu sistematizovana? Kako definisati uslove koje treba da ispunjavaju pomoćnici, obzirom da je moguća njihova česta promena? Da li treba i njima da budu određena zvanja obzirom na to da imaju različiti stepen stručne spreme (jer ukoliko se odrede zvanja, ona povlače i visinu njihove zarade – međusobno različitu)?
Na osnovu čl. 58. Zakona o lokalnoj samoupravi statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavlјaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, polјoprivreda i dr.).
Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišlјenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavlјeni i vrše druge poslove utvrđene aktom o organizaciji opštinske uprave.
Pomoćnike predsednika opštine postavlјa i razrešava predsednik opštine.
U opštinskoj upravi može biti postavlјeno najviše tri pomoćnika predsednika opštine.
Na osnovu Zakona o zaposlenima u AP i JLS radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu.
S obirom da pomoćnike postavlјa predsednik opštine i da oni zasnivaju radni odnos u kabinetu, koji je deo opštinske uprave, to dalјe znači da pomoćnici treba da budu deo Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, ali ne i da treba da im se odrede odgovarajuća zvanja.
Da li radna mesta administrativno - tehničkog osoblјa (poslovnog sekretara, poslovi protokola i sl.), u Kabinetu gradonačelnika za koja se lica primaju na rad na određeno vreme treba da budu sistematizovana u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi?
Shodno čl. 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavlјanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kabinet gradonačelnika, inače, predstavlјa posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, te stoga zaposleni koji obavlјaju prateće, pomoćno-tehničke poslove (nameštenici) treba da budu sistematizovani u Pravilniku u unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Po donošenju novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, koju vrstu rešenja donosi načelnik uprave?
Shodno čl. 58. Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposoblјenosti, znanja i veština.
Na osnovu čl. 9. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave izvršilačka radna mesta razvrstavaju se tako što se na opis svih poslova radnog mesta primene merila za procenu radnog mesta i potom odredi zvanje koje najbolјe odgovara radnom mestu.
Zvanja u koja se razvrstavaju radna mesta određena su Zakonom.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.
Izuzetno u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se zvanje viši savetnik.
Nakon donošenja novog pravilnika ili njegove izmene izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, a o čemu načelnik uprave donosi odgovarajuća rešenja. Pored navedenog rešenja, može se doneti i posebno rešenje kojim se utvrđuje visina plate odnosno visina koeficijenta, ali ovi elementi mogu biti sadržani i u rešenje o raspoređivanju.
Da li u slučaju preraspoređivanja zaposlenih na neodređeno vreme sa jednog radnog mesto na drugo u potpunosti odgovarajuće radno mesto postoji obaveza poslodavca da u rešenju obrazlaže razloge za takvu svoju odluku?
Rešenje u pisanom obliku sadrži uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti. Stoga, rešenje mora da sadrži i obrazloženje.