Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom da su Zakonom o javnim nabavkama regulisani izuzeci, da li to znači da JLS može da JKP-u poveri poslove rekonstrukcije objekata bez prethodno sprovedene procedure javnog nadmetanja?
U članu 12. Zakona o javnim nabavkama (ranije je to bio član 7), pobrojano je ukupno 12 slučajeva u kojima naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona. U tački 11) tog člana navedeno je da se odredbe zakona ne primenjuju na „nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta“. Ova odredba se svakako može odnositi i na javna komunalna preduzeća koja su obveznici zakona i kojima je povereno obavljanje neke od komunalnih delatnosti.
Dakle, u novom zakonu nisu menjane odredbe o isključivom pravu, ali stoji da to nije potpuno u skladu sa EU standardima koji insistiraju na punoj konkurenciji u svim slučajevima kada postoje mogućnosti za nadmetanje, tako da je moguće da će nekim budućim izmenama zakona ova odredba da bude drugačije formulisana ili možda i potpuno brisana.
Kojim članom zakona je propisano da troškove JKP treba voditi odvojeno?
U pitanju je Zakon o komunalnim delatnostima. Naime, članom 22. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je sledeće: „Ako vršilac komunalne delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti.“
Da li javna komunalna preduzeća moraju da sprovode javne rasprave, i to konkretno prvo za uvećanje cena komunalne usluge i drugo za program rada?
Generalno posmatrano, odluke o cenama komunalnih usluga i programi poslovanja komunalnih preduzeća o kojima je ovde reč, svrstavaju se u pojedinačna (ne opšta) akta, tako da samim tim u postupku njihovog donošenja, objektivno i nema potrebe da se o njima vodi neka šira prethodna rasprava.
S tim u vezi, ni važećim propisima nije predviđeno da se u postupku odobravanja cena komunalnih usluga i postupku donošenja godišnjeg programa poslovanja javnog komunalnog preduzeća vodi javna rasprava, a u narednom tekstu, kao potporu toj tvrdnji, ukratko podsećamo na propisane procedure.
Postupak utvrđivanja cena komunalnih usluga
Komunalno preduzeće kome je povereno obavljanje neke od komunalnih delatnosti kod kojih je moguće utvrditi i postoji identifikovan krajnji korisnik, cenu komunalne usluge utvrđuje po proceduri propisanoj članom 28 Zakona o komunalnim delatnostima, a koja podrazumeva da nadležni organ komunalnog preduzeća (po pravilu je to Nadzorni odbor) donosi odluku o cenama koja se primenjuju tek po dobijanju saglasnosti nadležnog organa JLS (najčešće je to opštinsko/gradsko veće ili skupština JLS).
Transparentnost postupka promene cena obezbeđuje se tako što je JLS (ne komunalno preduzeće) dužna da 15 dana pre donošenja odluke, na oglasnoj tabli i svojoj internet stranici, objavi zahtev za davanje saglasnosti sa pratećim obrazloženjem.
U smislu Zakona o zaštiti prava potrošača postoji i dodatni rok od 30 dana koji u ovom slučaju obavezuje javno komunalno preduzeće kao trgovca. Naime u članu 88 stav 3 stoji – „Kada izmene metodologija formiranja cena i promene cena usluga od opšteg ekonomskog interesa podležu dobijanju prethodnog odobrenja ili saglasnosti nosioca javnih ovlašćenja, trgovac je dužan da javno i unapred informiše potrošača o izmenama najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena.“
Ovo znači da je JLS po Zakonu o komunalnim delatnostima dužna da „sačeka“ najmanje 15. dana sa donošenjem akta (rešenja) o davanju saglasnosti na cene komunalnih usluga, ali da komunalno preduzeća (trgovac) ni kada dobije saglasnost od osnivača, te cene ne može da primenjuje ako u prethodnih 30 dana o tome nije informisao potrošače.
Postupak donošenja godišnjeg programa poslovanja javnog komunalnog preduzeća
Postupak donošenja godišnjeg programa poslovanja javnog komunalnog preduzeća propisan je Zakonom o javnim preduzećima.
Nadležnosti su uređene tako da na predlog direktora, Nadzorni odbor preduzeća uz saglasnost osnivača najkasnije do 01. decembra tekuće godine donosi godišnji program poslovanja javnog komunalnog preduzeća za narednu poslovnu godinu.
Sadržinski, godišnji program treba da je urađen u skladu sa Smernicama koje za godinu za koju se donose programi, donosi Vlada Republike Srbije. Zakon je ostavio mogućnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave u svojstvu osnivača, preduzećima iz svoje nadležnosti može propisati i dodatne smernice.
Javno komunalno preduzeće ima obavezu da godišnji program poslovanja objavljivanjem na internet stranici preduzeća i na taj način ga učini dostupan široj javnosti.
Da li je javno preduzeće ili društvo kapitala kome je poverena delatnost upravljača puta, kada obavlja sve nalogodavne, nadzorne i investitorske poslove, a istovremeno je i izvođač radova, u nekoj vrsti „sukoba interesa“? Ako jeste, kako se to može prevazići?
Mišljenja smo da je, obzirom na širok spektar poslova koje obavlja upravljač puta, najvažnije izbeći situacije da upravljač puta ili lice koje je zaposleno kod njega, u fazi projektovanja, nadzora i izgradnje istovremeno obavlja više radnji na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i gradnji (projektovanje, revizija projekata, nadzor…). Naime, Zakon o putevima uređuje materiju upravljanja putevima na jedan celovit i konzistentan način, ali ne oslobađa upravljača puta obaveza koje proističu iz drugih propisa. Zakon o planiranju i gradnju tu postavlja jasne granice, a u praksi se vrlo retko može naići na slučaj da neko ove odredbe ne poštuje.
Slučaj kada je delatnost upravljača puta poverena javnom preduzeću koje istovremeno obavlja npr. komunalnu delatnost održavanja ulica i puteva, zaista može da stvori dileme oko toga da li na taj način dolazimo u situaciju da je isto lice „nalogodavac“ i „računopolagač“ što ni u kom slučaju nije poželjno. Međutim, treba imati u vidu da postoje situacije kada se ovo preklapanje ne može izbeći. Jedan od tih slučajeva je upravo taj da u okviru istog preduzeća postoje radne jedinice od kojih je jedna upravljač puta sa funkcijom investitora, a druga organizaciona jedinica služba za održavanje ulica i puteva koja je izvođač radova. Posebno ukazujemo da je jedinica lokalne samouprave zadužena za praćenje i kontrolu rada tog javnog preduzeća (koje je osnovala i kome je poverila obavljanje obe delatnosti), te je potrebno da svojim kontrolnim ovlašćenjima u skladu sa Odlukom o osnivanju ili ugovorom o poveravanju onemogući situacije u kojoj bi došlo do ovakvog „preklapanja“ i eventualnih zloupotreba.
Da li postoje neka ograničenja da javno preduzeće ili privredno društvo kome je na lokalu poverena funkcija (delatnost) upravljača puta, prema potrebi angažuje treća lica koja izvršavaju pojedine poslove u okviru delatnosti upravljača?
U osnovi, javno preduzeće kome je nadležna JLS poverila delatnost upravljača puta, nije obavezano da poseduje sopstvene kadrovske i tehničke kapacitete kojima obavlja poslove u okviru poverene delatnosti. Poveravanje delatnosti podrazumeva samo da je činom poveravanja javno preduzeće preuzelo sve obaveze koje sleduju upravljaču puta i da je dužno da obavlja sve poslove upravljača koji su decidirano pobrojani u članu 9, stav 2. Zakona o putevima. Drugim rečima, Zakon insistira na tome da jedno određeno pravno lice u svojstvu upravljača puta preuzima punu odgovornost, te zavisi od njegovog kapaciteta da li će odgovoriti tim obavezama tako što će pojedine poslove uraditi sopstvenim snagama ili će ih završiti tako što će angažovati treća lica. Sa druge strane, ako JP kojem je poverena funkcija upravljača puta, vrši i poslove održavanja puteva mora ispunjavati uslove propisane članom 8a. Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) i Uredbom o načinu i uslovima za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 13/2018, 66/2018 i 51/2019).