Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeObveznik je pokrenuo poreski postupak podnošenjem elektronske poreske prijave PPI 1 za porez na imovinu lica koje vode poslovne knjige. Da li se podaci od drugog organa, a a vezano za list nepokretnosti traže po službenoj dužnosti ili uz saglasnost poreskog obveznika (u vezi sa primenom člana 103. ZUP-a)?
Poreski obveznik je podnošenjem poreske prijave izvršio utvrđivanje poreza na imovinu (samooporezivanje), shodno članu 33. Zakona o porezima na imovinu i članu 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prema članu 123. ZPPPA poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši Poreska uprava, u skladu sa ovim zakonom.
Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, poreskom obvezniku se nalaže da ih otkloni. Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za poresku kontrolu, odnosno poziva za poresku kontrolu.
Znači, postupak poreske kontrole je novi postupak u odnosu na postupak utvrđivanja poreza na imovinu, koji shodno članu 124. ZPPPA počinje dostavljanjem poziva za poresku kontrolu, odnosno naloga za poresku kontrolu.
Članom 43. ZPPPA propisano je da se činjenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza. Kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi. Utvrđivanje činjenica u postupku poreske kontrole vrši se i prema odredbama čl. 117-139. ovog zakona.
Članom 45. Stav 1. ZPPPA propisano je da je poreski obveznik dužan da, na zahtev poreskog organa i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Poreski organ može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave. Stavom 9. istog člana propisano je da dostavljanje informacija i podataka iz stava 1. ovog člana, poreski organ neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara.
Članom 159b ZPPPA propisano je da su državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javna preduzeća i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja dužni da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.
Članom 9. Zakona o opštem upravnom psotupku propisano je da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Član 103. Zakona o opštem upravnom postupku propisuje:
(1) Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje (član 9. stav
(3) ovog zakona).
(2) Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku.
(3) U postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 59. stav (2) ovog zakona).
Članom 90. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se postupak pokreće po službenoj dužnosti kad je to propisom određeno ili kad organ utvrdi ili sazna da je, s obzirom na činjenično stanje, neophodno da se zaštiti javni interes.
Prema tome, imajući u vidu da postupak poreske kontrole nije pokrenut zahtevom stranke već po službenoj dužnosti, na pribavljanje podataka od drugog organa, u ovim postupcima se ne primenjuju odredbe člana 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Takođe, ni podnošenje poreske prijave, kojim se započinje postupak utvrđivanja poreza ne smatra se postupkom pokrenutim po zahtevu stranke, jer je podnošenje poreske prijave obaveza propisana zakonom.
Fudbalski klub se obratio opštini za zahtevom za izgradnju tribina na svom fudbalskom stadionu. Zemljište na kom se nalazi stadion je u svojini Republike Srbije, dok je građevinska dozvola izdata na fudbalski klub. Može li opština i na koji način izgraditi tribine? Ukoliko opštin ne može izgraditi tribine, može li i na koji način obezbediti sredstva za gradnju istih?
Na osnovu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009, ...., 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi, pored ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu. Obzirom da je građevinska dozvola izdata na ime fudbalskog kluba, pretpostavka je da je fudbalski klub nosilac prava korišćenja na objektu.
Ukoliko investitor i finansijer nisu isto lice, članom 135a istog zakona uređeni su odnosi između investitora i finansijera prilikom izdavanja građevinske dozvole. Građevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer. Finansijer odgovara za sve obaveze prema trećim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom.
Zaključenjem ugovora i izdavanjem građevinske dozvole i na ime finansijera, smatra se da finansijer ima pravo pristupa zemljištu na kome se gradi predmetni objekat odnosno izvode radovi, kao i da to pravo može dalje preneti na izvođača radova u cilju izgradnje objekta odnosno izvođenja radova.
U ovom konkretnom slučaju radi se o ulaganju u objekat javne namene gde je fudbalski klub investitor, a opština može biti finansijer, ukoliko raspolaže budžetskim sredstvima za tu namenu. Odnosi investitora i finansijera se uređuju ugovorom između investitora i finansijera, na osnovu kojeg je potrebno izmeniti rešenje o građevinskoj dozvoli.
Sredstva za izgradnju tribina potrebno je planirati Odlukom o budžetu opštine na ekonomskoj klasifikaciji 511-Zgrade i građevinski objekti i sprovesti postupak javne nabavke za radove i u skladu sa ugovorom o javnoj nabavci finansirati radove na izgradnji tribina. Iznosi izvršenih ulaganja za izgradnju tribina evidentiraju se u Glavnoj knjizi opštine na grupi konta 015- Nematerijalna imovina u pripremi, vanbilansno. Konačna vrednost izvršenih ulaganja u investiciju se, nakon pribavljanja upotrebne dozvole, prenosi iz poslovnih knjiga opštine (finansijera) u poslovne knjige fudbalskog kluba (investitora odnosno vlasnika objekta).
Član 37. stav 1. tačka 2) Zakona o sportu, uređuje da se za izgradnju, održavanje i opremanje sportskih objekata na teritoriji JLS obezbeđuju sredstva u budžetu JLS.
Ulaganja u izgradnju, održavanje i opremanje sportskih objekata su projekti od interesa za JLS, a prioritet imaju sportski objekti sa većom kategorijom u skladu sa Nacionalnom kategorizacijom sportskih objekata, objekti kojima se obezbeđuje veća regionalna pokrivenost (član 8. stav 2. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta (“Sl.glasnik RS” 64/16, 18/20, 77/22 i 15/23).
Ako fudbalski klub dobija sredstva putem konkursa za finansiranje redovnih aktivnosti odnosno godišnjeg programa, podsećamo da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta. Pomenuto ograničenje, koje je utvrđeno članom 138. stavom 4. Zakona o sportu, odnosi se na finansiranje programa sportskih udruženja. Projekti za izgradnju, održavanje i opremanje sportskih objekata koji se finansiraju sredstvima budžeta JLS ne podležu pomenutom ograničenju.
Da li zaposleni na poslovima javnih nabavki imaju pravo na uvećanje kojeficijenta po osnovu Uredbe o kojeficijentima za obračun i isplatu plana imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima? Na osnovu člana 5. Uredbe predviđeno je da zaposleni koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja ima pravo na uvećanje kojeficijenta - najviše do 10%. Zaposleni na poslovima javnih nabavki uključeni su u pripremu Odluke o budžetu u izradu finansijskih planova, učestvuju u kontiranju s obzirom na predmet nabake, učestvuju u izradi završnog računa.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon), članom 4. i 5. predviđeni su, između ostalog, osnovni i dodatni koeficijenti za svako zvanje. Dodatno, ovako utvrđeni koeficijenti mogu se uvećati u sledećim slučajevima (član 5. stav 2 Uredbe):
imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%;
zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;
zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;
zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%.
zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;
zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;
zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.
Što se tiče dodatnog uvećanja zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja smatramo da se ovo uvećanje može primeniti u slučajevima kada je zaposlenom konkretno u opisu posla nešto od navedenih poslova. U ovom konkretnom slučaju smatramo da se uvećanje ne može primeniti ukoliko službenik ima u opisu posla samo poslove u vezi sa javnim nabavkama.
Da li je sprovođenje postupka javne nabavke moguće izvršiti bez opredeljenih sredstava u budžetu u momentu pokretanja javne nabavke objavljivanjem javnog poziva, pri čemu će sredstva rebalansom budžeta biti obezbeđena do momenta zaključenja ugovora?
Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki. Dakle, opšte pravilo za sve naručioce je da mogu pokrenuti postupak javne nabavke samo ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki. Zakonom o javnim nabavkama nije propisano da istovremeno moraju biti i obezbeđena sredstva za tu nabavku da bi ona uopšte mogla da bude pokrenuta slanjem na objavljivanje javnog poziva.
Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.
Navedene odredbe i obaveze iz Zakona o budžetskom sistemu neće biti povređene postupanjem po odredbama Zakona o javnim nabavkama, budući da naručilac može pokrenuti, ali ne i zaključiti ugovor o javnoj nabavci ako nema sredstava.
U praksi to znači da se planirani postupak može sprovesti do faze donošenja odluke o dodeli ugovora. Tek kada budu obezbeđena sredstva za konkretnu javnu nabavku, tada bi naručilac mogao da donese odluku o dodeli ugovora i da zaključi ugovor, što bi bilo u skladu sa pravilima Zakona o budžetskom sistemu. Naravno, navedeno postupanje podrazumeva dozu izvesnosti u pogledu obezbeđivanja sredstava i adekvatnu procenu perioda kada će sredstva biti raspoloživa, da bi celokupan postupak javne nabavke tekao bez zastoja.
Opština raspisuje konkurs za stipendije učenicima za srednje škole, onjavljuje spisak i sklapa Ugovor sa srednjim školama o prenosu sredstava kako bi isplaćivali učenicima stipendije. Da li opština greši što prenosi sredstva po ugovoru srednjim školama?
Na osnovu stava 14, člana 11. i stava 15. člana 11a Zakona o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS“ broj 18/10, 55/13, 27/18-dr.zakon i 10/19) jedinica lokalne samouprave (JLS) može svojom odlukom, u skladu sa materijalnim mogućnostima, utvrditi pravo na učeničku stipendiju, ako je prethodno za te namene u svom budžetu obezbedila sredstva.
Odlukom o stipendiranju učenika, koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave, utvrđuju se uslovi, kriterijumi i postupak dodele stipendija učenicima. Dodela stipendija vrši se putem konkursa za dodelu stipendija koji obuhvata uslove za dodelu stipendija, kriterijume za utvrđivanje redosleda kandidata, broj korisnika stipendije, visinu stipendije, potrebna dokumenta, rokove za prijavljivanje na konkurs i način odlučivanja o dodeli stipendija.
Predlog rang liste i konačnu rang listu i predlog odluke o dodeli stipendija utvrđuje komisija koju imenuje nadležni organ JLS određen odlukom. Odluku o dodeli stipendija donosi predsednik opštine. Na osnovu konačne odluke o dodeli stipendije učenik, njegov roditelj ili staratelj zaključuje sa JLS ugovor o stipendiranju kojim se bliže uređuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem stipendije.
Učeničke stipendije se isplaćuju iz budžeta JLS, sa ekonomske klasifikacije 472715-Učeničke stipendije, na tekući račun punoletnog učenika odnosno na tekući račun roditelja ili staratelja maloletnog učenika.
Za lakšu evidenciju odobrenih sredstava i postizanje ciljeva propisanih odlukom o stipendiranju učenika, moguće je otvoriti evidencioni račun unutar glavne knjige trezora odnosno budžetskog fonda, što omogućava vođenje posebne evidencije rashoda za stipendije.