Ukoliko se radi o evidenciji nepokretnosti putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini mišljenja smo da treba evidentirati pomoćni objekat koji se nalazi u javnoj svojini opštine. Takođe, ukoliko se taj objekat nalazi na zemljištu u javnoj svojini opštine sa zajedničkim udelom opštine i Republike Srbije stava smo da i to zemljište treba evidentirati na isti način kao zajedničku svojinu.

Naravno stambenu zgradu koja je u privatnom vlasništu ne treba evidentirati u registru Republičke direkcije za imovinu.

Članom 82. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon) propisano je da:

“Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju.

Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.

Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.

Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.

Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.

Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.

Internu reviziju obavljaju interni revizori.

Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.

Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.

Rukovodilac iz stava 1. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju sistema interne revizije.

Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje i izveštavanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.”

Članom 3. stav 1. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br.99/2011 i 106/2013) propisano je da internu reviziju korisnici javnih sredstava uspostavljaju na jedan od sledećih načina:

1) organizovanjem posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja neposredno izveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava;

2) organizovanjem zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija;

3) obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija.

Stavom 2. ovog člana propisano je da izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju iz stava 1. ovog člana, poslove jedinice za internu reviziju može da obavlja i interni revizor zaposlen kod korisnika javnih sredstava.

U skladu sa članom 6. stav 3. ovog pravilnika, interna revizija uspostavlja se u opštinama na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika i direktno izveštava predsednika opštine.

Pojedinim odredbama člana 84-91. Zakona o budžetskom sistemu, koje su se odnosile na budžetsku inspekciju, bilo je propisano da budžetsku inspekciju u jedinicama lokalne samouprave osniva nadležni izvršni organ, da je rad budžetske inspekcije nezavisan I samostalan, kao i da budžetska inspekcija jedinice lokalne samouprave dostavlja nadležnom organu lokalne vlasti izveštaj o izvršenoj inspekciji sa nalazima i merama. Navedene odredbe prestale su da važe donošenjem Zakona o budžetskoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 118/2021). Novim Zakonom o budžetskoj inspekciji, a koji se primenjuje od 1. januara 2023. godine, definisano je u članu 7. da poslove inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom obavlja ministarstvo nadležno za poslove finansija preko budžetskih inspektora, odnosno propisano je da poslove budžetske inspekcije obavlja Ministarstvo finansija.

Dakle, Zakon o budžetskom sistemu (kao ni prateći podzakonski akti, tj. u slučaju IR poseban Pravilnik) ne propisuje detaljnije položaj interne revizije (a nije propisivao ni položaj budžetske inspekcije) kao i odnose interne revizije sa organom uprave i predsednikom opštine. Ova pitanja bi trebalo da budu regulisana posebnom odlukom/aktom o organizovanju ovih poslova u jedinici lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom.  Smatramo da je logično primenjeno rešenje da se sredstva namenjena za plate internog revizora i budžetskog inspektora, u Odluci o budžetu - u tabeli rashoda i izdataka, planiraju u okviru razdela Direktni korisnik - Predsednik opštine, ukoliko je to predviđeno Odlukom/aktom koji se odnosi na organizovanje poslova IR u konkretnoj lokalnoj samoupravi.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) utvrđeni su osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata, kao i dodatni koeficijenti na osnovu složenosti i odgovornosti poslova. Član 5. stav 2. Uredbe predviđa da se ovako utvrđeni koeficijenti mogu uvećati:

• imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%; zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;
• zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;
• zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%;
• zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;
• zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;
• zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.

Iz navedenih odredbi, vidi se da interni revizori nisu izdvojeni kao posebna grupa kojoj se može dodatno uvećati koeficijent za obračun i isplatu plata, dok budžetski inspektori jesu i njima se utvrđeni koeficijent može uvećati.

Međutim, u konkretnom slučaju, ukoliko je opisom posla internog revizora predviđena koordinacija najsloženijih aktivnosti, može se smatrati opravdanim uvećanje koeficijenta do 10%, vodeći pritom računa o ograničenju da ukupan broj zaposlenih sa uvećanjem koeficijenta po ovom osnovu ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih.

U skladu sa članom 262. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 25/19), Vlada Republike Srbije je donela Odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad domovima zdravlja („Službeni glasnik RS“, broj 21/2020) kojom je Republika Srbija preuzela osnivačka prava nad domovima zdravlja, a koja je prethodno vršila jedinica lokalne samouprave, na osnovu odluke nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

U ovom slučaju, kao prethodno pitanje potrebno je rešiti pitanje vlasništva zemljišta na kojem je planirana izgradnja objekta hitne pomoći, što je od važnosti i prilikom izdavanja građevinske dozvole. Obzirom da je planirana izgradnja na zemljištu u javnoj svojini RS, kako bi bila nosilac projekta, neophodno je da se lokalna samouprava obrati Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, i u tom slučaju mišljenja smo da postoje dve opcije:

- Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti za prenos investitorskih prava 

- Podnošenje zahteva za prenos prava svojine u korist jedinice lokalne samouprave bez naknade, po osnovu člana 26. stav 1. tačka 3. Zakona o javnoj svojini 

Po dobijanju saglasnosti, po nekom od navedenih osnova, a obzirom da dom zdravlja, u okviru kojeg se organizuje hitna medicinska pomoć, predstavlja ustanovu primarne zaštite  koja je korisnik organizacije za obavezno socijalno osiguranje (tj. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje), predlažemo da u Odluci o budžetu lokalne samouprave, u tabeli rashoda i izdataka, sredstva dobijena od višeg nivoa vlasti za izgradnju službe hitne pomoci, u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19, 84/19, 151/20, 19/21, 66/21, 130/2021 i 144/2022) i Uputstvom za izradu programskog budžeta (ažurirano u julu 2021. godine), planirate novi kapitalni projekat u okviru razdela Direktnog korisnika – Opštinska uprava, Program 12 – Zdravstvena zaštita, programska klasifikacija 1801, funkcionalna klasifikacija 721 – Opšte medicinske usluge, na ekonomskoj klasifikaciji 511- Zgrade i građevinski objekti, a  sredstva planirati iz izvora 07 – Transferi od drugih nivoa vlasti.

Napominjemo, u skladu sa članom 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021,  118/2021 - dr. zakon i 138/2022), propisano je u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, odnosno finansijskog plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu. U skladu sa navedenim članom, po dobijanju transfernih namenskih sredstava, a na osnovu akta kojim su ta sredstva opredeljena jedinici lokalne samouprave, mogu se uvesti nove aproprijacije u odluci o budžetu za realizaciju projekta izgradnje službe hitne pomoći.

Ukoliko izostane saglasnost Republičke Direkcije za imovinu RS, a obzirom na svu navedenu pravnu regulativu, jedinica lokalne samouprave može realizovati projekat tako što će zaključiti sporazum sa domom zdravlja kojim bi se regulisala međusobna prava i obaveze za realizaciju projekta izgradnje službe hitne pomoći (u pogledu obezbeđenja sredstava, sprovođenja postupka javne nabavke, rokova realizacije, vršenja stručnog nadzora, dinamike prenosa sredstava, izveštavanja o realizaciji i dr.) i u tom slučaju, lokalna samouprava u svojoj Odluci o budžetu planira sredstva na ekonomskoj klasifikaciji  464 – Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Članom 54. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 38/19, 55/20 i 51/22) propisano je da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati izuzetno u više delova. O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade Zakona o budžetu za narednu godinu.

Proceduralno posmatrano, da bi se isplatila godišnja nagrada zaposlenom, pored toga što je predviđena navedenim članom kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, potrebno je da ista bude planirana finansijskim planom budžetskog korisnika, odnosno potrebno je odlukom o budžetu lokalne vlasti bude odobrena aproprijacija za tu namenu u toj budžetskoj godini. Predlog finansijskog plana odnosno odluke o budžetu, izrađuje se na osnovu uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti koje donosi Ministarstvo finansija. Nakon donošenja Odluke o budžetu direktni i indirektni korisnici budžeta su dužni da usklade svoje finansijske planove sa odobrenim aproprijacijama u budžetu. U tom smislu, u redovnim okolnostima, nakon dobijanja obaveštenja o odobrenim aproprijacijama na ime rashoda za isplatu godišnjih nagrada zaposlenima za budžetsku godinu i donošenja finansijskog plana, rukovodilac budžetskog korisnika može doneti odluku, rešenje o dodeli godišnje nagrade.

Napominjemo međutim da je članom 44. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 138/2022) u stavu 6. i stavu 7. propisano da se u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21 - dr. zakon) u budžetskoj 2023. godini - neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U stavu 8. istog člana Zakona o budžetu za 2023. godinu, naglašeno je dodatno da se u 2023. godini ne mogu isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa.

Ovakve smernice sadržane su (ponovljene) i u Uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2023. godinu i projekcija za 2024. i 2025. godinu (iz jula 2022. godine i ažurirano Uputstvo iz decembra 2022. godine), a što je bio slučaj i u prethodnim godinama.

Dakle, budžetski korisnici nisu mogli planirati u svojim finansijskim planovima za 2023. godinu, a samim tim ne može se ni isplaćivati - godišnja nagrada zaposlenima predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave tokom 2023. godine. Ukazujemo i da je shodno Zakonu o budžetskom sistemu, čl. 36a stav 3, postupanje suprotno smernicama iz Uputstva u izradi odluke o budžetu lokalne vlasti (u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu), postavljeno kao osnov za moguću obustavu prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.

Ciljevi i indikatori u programskom budžetu JLS nisu predmet odobravanja od strane Ministarstva finansija niti ih treba posmatrati kao uniformne.

Propisana procedura proširenja programske strukture po Aneksu 5 prema Uputstvu za izradu programskog budžeta odnosi se na mogućnost da usled novih nadležnosti ili specifičnih okolnosti JLS mogu podneti zahtev za proširenje uniformne programske strukture – uvođenjem novih programskih aktivnosti. Do sada, neke programske aktivnosti su u skladu sa ovom procedurom postale uniformne (sastavni seo Aneksa 5) i koriste ih JLS koje imaju takve potrebe. Dakle, uniformna programska struktura budžeta JLS sadržana je u listi (Aneks 5 Uputstva MFIN) i odnosi se samo na programe i programske aktivnosti (uključujući i njihove: šifre, nazive, sektor kome pripadaju i svrhu).

Za uniformne programe i programske aktivnosti koje sprovode, JLS utvrđuju ciljeve na osnovu svojih planova razvoja i drugih dokumenata javne politike. Svaka JLS utvrđuje i pokazatelje kojima meri postizanje specifičnih ciljeva programa, programske aktivnosti ili projekta koji sprovodi. Shodno napred navedenom, predlog liste uniformnih ciljeva i indikatora za programsku strukturu budžeta JLS se ne menja, niti se oni podnošenjem zahteva postaju uniformni.

U slučaju programskih informacija, a posebno pri formulisanju ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima.