Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU dosadanjem ZJN referenca nije mogla da bude element kriterijuma. Imajući u vidu da novi ZJN i njegov član 132. stav 1. tačka 3) podtačka 2) gde je navedeno da organizacija, kvalifikacija i iskustvo osoblja kome je povereno izvršenje ugovora može da bude element kriterijuma, postavlja se pitanje da li referenca po novom ZJN može da bude element kriterijuma?
Kao i do sada, reference/iskustvo onih lica koji će učestvovati u realizaciji konkretnog ugovora o javnoj nabavci, mogu biti element kriterijuma (sada ZJN to izričito uređuje), dok reference ponuđača ne mogu biti element kriterijuma.
Da li se kriterijumi za izbor (dodatni uslovi) mogu dokazivati izjavom?
Da, po članu 118. stav. 1. tačka 2) ZJN, privredni subjekt u ponudi, odnosno prijavi dostavlja izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta na standardnom obrascu, kojom potvrđuje da, između ostalog, ispunjava zahtevane kriterijume za izbor privrednog subjekta (dodatne uslove). Sadržinu standardnog obrasca izjave o ispunjenosti kriterijuma utvrdila je Kancelarija za javne nabavke i objavila na svojoj internet stranici (pogledati Odeljak IV strane 9-14 obrasca, koje se upravo odnose na dokazivanje ispunjenosti kriterijuma za izbor privrednog subjekta).
Šta sve može da bude osnov za isključenje privrednog subjekta iz postupka javne nabavke?
Osnovi za isključenje privrednog subjekta iz postupka javne nabavke jasno su definisani članovima 111. ZJN (kao „obavezni“ kada je naručilac „dužan“ da to učini) i 112. ZJN (kao fakultativni kada naručilac ''može'' da to učini ali i kada naručilac mora to da učini ukoliko ih je predvideo u konkursnoj dokumentaciji), pri čemu treba imati u vidu i izuzetke navedene u pomenutim članovima ZJN kao i odredbe člana 113. ZJN za primenu tzv. „self cleaning“-a odnosno slučaja da privredni subjekt dostavi dokaze naručiocu da je preduzeo mere da bi dokazao svoju pouzdanost.
Da bi se primenio postupak pregovaranja bez objavljivanja, da li prvobitna nabavka mora u svojoj procenjenoj vrednosti da sadrži i vrednost pregovaranja?
Kada se govori o prvobitnoj nabavci verovatno se misli na primenu člana 61. stav 7. ZJN, po kojem „Javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni“. U konkretnosm slučaju, ne može se unapred znati da se neće dobiti nijedna ponuda ili da će one biti neodgovarajuće pa prema tome ni da li bi ponude koje bi dobili u pregovaračkom postupku prelazile prvobitno određenu procenjenu vrednost predmeta javne nabavke i time dovele do onoga što je nazvano „vrednost pregovaranja“. Pri tome treba imati u vidu i odredbu člana 146. stav 2. ZJN, da naručilac može da dodeli ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke, i člana 152. stav 7. „Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima“.
Kako novi Zakon propisuje elektronski način podnošenja ponuda, da li to znači da se rok za podnošenje ponuda uvek može skratiti za 5 dana?
U principu da, ali treba imati u vidu da se nekada traže uzorci koji se dostavljaju poštom/neposredno ili menica za ozbiljnost ponude.