Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se pragovi do kojih se ne primenjuje ZJN odnose na vrednost pojedinačne javne nabavke ili se odnose na vrednost svih istovrsnih nabavki na godišnjem nivou, što je bio slučaj po starom ZJN?
Pragovi se odnose na vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou, iako sam ZJN ne propisuje više pojam istovrsnosti, već se u odgovarajućim odredbama navodi da se nabavka ne može deliti sa ciljem izbegavanja primene ZJN.
Kako se određuje istovrsnost nabavki po novom Zakonu. Konkretno da li su iste nabavke: nabavka ličnog pratioca deteta, nabavka dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju i recimo nabavka pomoći u kući starim licima, ako su npr. sve nabavke pojedinačno sa po 8 miliona procenjene vrednosti kako ih sprovoditi?
ZJN ne uređuje, kao ni prethodni, pitanje istovrsnosti ovih usluga. Dakle, pitanje je procene nadležnih organa da li su usluge „istovrsne“, te je preporuka da se smatraju istovrsnim (pre svega, ukoliko je isti krug „potencijalnih ponuđača“ za sve ove navedene usluge). Praksa kontrolnih organa je do sada bila da se oslanjaju na definiciju iz člana 64. stav 4. ZJN iz 2012. godine i verovatno će se nastaviti sa takvom praksom, da je „istovrsna javna nabavka nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune“. Pri tome, uvek treba imati u vidu i odredbe člana 29. stav 2. novog ZJN „Određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki“, što je inače sadržavao u sličnoj formi i već pomenuti član 64. stav 4. ZJN iz 2012. godine.
Da li se za ugovor o delu gleda celokupan iznos sa porezima i doprinosima, da bude manji od 1.000.000 dinara bez PDV-a na godišnjem nivou, da se ne bi sprovodila javna nabavka pošto prelazi iznos od 40.000 dinara iznad 1.000.000 dinara za decembarski koji se isplaćuje u januaru?
Da, uzima se u obzir iznos sa porezima i doprinosima (vrednost bez PDV-a).
U situaciji kada se proglasi vanredna situacija (npr. situacija sa pandemijom Covid 19), da li može da se izuzme primena Zakona o javnim nabavkama u skladu sa članom 12. stavom 1. tačka 9?
Navedeni izuzetak može se primeniti samo ukoliko su ispunjeni uslovi za njegovu primenu, koji se u najvećoj meri ne odnose na situaciju koja se odnosi na pandemiju Covid 19. Po pravilu, postoji obaveza da se primeni pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, uz mogućnost primene odredbe člana 62. stav 9. ZJN ukoliko su za to ispunjeni propisani uslovi (i to za pojedine predmete javne nabavke i u određenom trajanju).
Da li se porez na imovinu za fizička lica koja stanove, kuće i apartmane izdaju turistima, obračunava kao porez na stanove ili poslovni prostor?
Obveznik poreza na imovinu u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu je fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod, drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
Porez na imovinu plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na nepokretnostima, u smislu ovog Zakona, smatraju se:
Fizičko lice, obveznik poreza na imovinu je dužno da nadležnoj lokalnoj samoupravi podnese prijavu na obrascu PPI-2 u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava o utvrđenom, odnosno za utvrđivanje poreza na imovinu. U samoj prijavi obveznik je dužan da popuni pored ostalih podataka relevantnih za utvrđivanje poreske obaveze i podatak o kojoj je vrsti nepokretnosti reč.
Fizička lica koja svoje stanove/kuće ili apartmane odluče da izdaju turistima i otpočnu obavljanje delatnosti ugostiteljstva i turizma, u obavezi su da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti na propisan način podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu, nakon čega dobijaju dozvolu i objekat se registruje kao kategorisan ili nekategorisan objekat. Jedinica lokalne samouprave na propisan način u skladu sa ovim zakonom vodi evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, kao poveren posao. Jedinica lokalne samouprave je dužna da kvartalno ili na zahtev Ministarstva u roku od 15 dana u elektronskoj formi dostavi Ministarstvu podatke iz evidencije ugostiteljskih objekata koju vodi. Fizičko lice koje obavlja delatnosti ugostiteljstva, turizma dužno je da u skladu propisima regulisanim Zakonom o porezu na dohodak građana izmiruje svoje poreske obaveze.
Dalje, imajući u vidu kategorizaciju nepokretnosti (stan, poslovni prostor, kuća, garaža) prema prirodi upisa u Registar nepokretnosti koji se vodi kod nadležne službe za katastar nepokretnosti, a u skladu sa Zakonom kojim je regulisan postupak upisa u katastar, određuje se šta je osnovica poreza na imovinu nepokretnosti. Što znaci da ako je predmetna nepokretnost upisana/kategorisana kao stan ili kuća - oporezuje se porezom na imovinu na stan/kuću, a ako je nepokretnost kategorisana u Registru kao poslovni prostor, građevinski objekat za obavljanje delatnosti - plaća se porez na imovinu na poslovni prostor/građevinski objekat i slično.
U skladu sa navedenim, preporučujemo da se u postupku utvrđivanja poreza na imovinu na predmetnu nepokretnost uzmu u obzir i podaci iz podnete prijave PPI-2 (podatak o vrsti nepokretnosti), podaci iz evidencija nadležnih organa i drugi podaci kojima organi raspolažu, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze po Zakonu o porezu na imovinu, kao i podaci o kategorizaciji objekta u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu.