Načelo omogućavanja uvida u činjenice po članu 6. ZPPPA omogućava poreskom obvezniku da pre donošenja akta kojim se utvrđuju njegova prava i obaveze podnese zahtev i izvrši uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta. Poreski obveznik u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 6. ZPPPA ima pravo da ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i da zahteva ukoliko je potrebno izmenu nepotpunih i netačnih podataka.

Članom 64. Zakona o opštem upravnom postupku reguliše se pravo obveznika/ stranke na razgledanje spisa i obaveštavanje.

• Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji čuva spise. U opravdanim slučajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
• Ako se dokumenti čuvaju u elektronskom obliku, organ omogućava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili štampanom obliku.
• Ne smeju da se razgledaju zapisnici o većanju i glasanju i nacrti rešenja.
• Sa spisima koji sadrže tajne podatke ili podatke o ličnosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti.
• Podatke o ličnosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka može da koristi samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili pravnog interesa na koji može da utiče ishod tog upravnog postupka.
• Pravo na razgledanje spisa u skladu sa odredbama ovog člana ima i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes.
• Iznos troškova ostvarivanja prava na razgledanje spisa ne može preći iznos neophodnih troškova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.
• Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes, imaju pravo na obaveštavanje o toku postupka.
• Odredbama ovog člana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u dokumentima koji čine spise.

Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka podnosi se, u pisanom obliku ili usmeno u skladu sa članom 65. ZUP-a. Organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes. Organ je dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev. Ako organ u navedenom roku ništa ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev rešenjem, podnosilac zahteva može da podnese žalbu drugostepenom organu u roku od osam dana.

Razgledanje i uvid u arhivirana akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U skladu sa članom 3. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, podnesak je svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojim se građani, pravna lica i druge stranke obraćaju organima državne uprave.

U kancelarijskom poslovanju predmeti se shodno članu 4. dele na upravne i ostale predmete, pri čemu se upravnim predmetima smatraju predmeti u kojima se vodi upravni postupak u kojem se rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih stranaka.

Zakonskim odredbama nije precizno određeno da li je organ uprave dužan da sastavlja zapisnik o situaciji kada je poreskom obvezniku omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta, ali je preporuka sa stanovišta dobre prakse da se isti i izradi. Alternativno, preporučujemo da se razmotri izrada beleške koja bi obuhvatala podatke o dokumentaciji koja je data na uvid, datum, mesto, nadležno odeljenje, potpis poreskog obveznika da je izvršio uvid i kao i potpis osobe nadležne u odeljenju/službi uprave.

Informisanja radi, podsećamo da su sastavljanje i sadržina zapisnika uređeni članom 63. Zakona o opštem upravnom postupku.

Iz prakse JLS proizilazi da se u sličnim situacijama, osim pristupa sa zapisnikom ili beleškom kao minimum praktikuje da obveznik napiše zahtev za uvid u spise predmeta i kada završi uvid, onda na istom papiru rukom dopiše “izvršio uvid u spise predmeta tog i tog, dana tog i tog....” i potpisuje se. Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati administrativne takse za razgledanje spisa.

U situaciji u kojoj je ugovor zaključen u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, a potrebno je izvršiti njegovu izmenu, primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine.

Naime, prelaznim i završnim odredbama Zakona, u članu 239. stav 1, propisano je da će se postupci javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona okončati po propisima po kojima su započeti. Dakle, Zakon je propisao da se na okončanje postupaka javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti, dok se navedeno ne odnosi na realizaciju ugovora o javnoj nabavci, te proizilazi da se nakon 1. jula 2020. godine na eventualne izmene ugovora o javnoj nabavci koji su zaključeni u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona.

Ukazujemo i da na novom Portalu javnih nabavki postoji opcija za objavljivanje obaveštenja o izmeni ugovora koji su zaključeni po ranije važećim propisima, u delu kreiranja novog postupka javne nabavke.

Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine regulisana je članovima 134. do 139. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 86/19 – usklađeni din. izn.) i Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19).

Članom 2. Uredbe određeno je da se kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:

• veliki uticaj na životnu sredinu;
• srednji  uticaj na životnu sredinu;
• mali  uticaj na životnu sredinu.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate nakande deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Iznos obračunat u skladu sa stavom 5.  člana 2. Uredbe, ne može biti viši od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Na osnovu člana 138. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ministar zaštite životne sredine doneo je Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca (“Sl. glasnik RS”, br. 93/19) kojim su u članu 2. stav 1. i članu 3. stav 1. propisani Obrazac 1 i Obrazac 2. Obrazac 1 je prijava sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave.

Obrazac 1 sadrži: PIB pravnog lica ili preduzetnika, matični broj pravnog lica ili preduzetnika, poslovno ime pravnog lica ili preduzetnika, naziv ii šifru pretežne delatnosti registrovane kod APR-a, naziv i šifru pretežne delatnosti od koje ose ostvaruje najviše prihoda u prethodnoj godini, adresu sedišta, ime i prezime, funkciju, broj telefona i adresu elektronske pošte odgovornog lica, stepen negativnog uticaja aktivnosti pravnog lica ili preduzetnika prema delatnosti, poslovni prihod pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade, veličina pravnog lica ili preduzetnika obračunata u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo (veliko, srednje, malo i mikro), jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost. U Obrazac 1 unosi se tačan iznos godišnjeg poslovnog prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara).

Poslovni prihod se upisuje na osnovu finansijskog izveštaja od prethodne godine za pravna lica, a podaci o ostvarenim poslovnim prihodima uzimaju se iz obrasca KPO-Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika. Finansijski izveštaji koji se koriste za potrebe utvrđivanja ove naknade iz kojih se preuzimaju podaci o poslovnim prihodima su propisani Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrazaca statističkog izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 89/20).

Poreska prijava za 2019. godinu podnosi se samo za period od 07.12. do 31.12.2019. godine i upisuje se prihod srazmeran tom periodu. U prijavi za 2019. godinu unosi se podatak o celokupnom poslovnom prihodu iz 2018. godine, a za 2020. godinu prihod iz 2019. godine. Visina naknade za 2019. godinu se određuje srazmerno danima od kada je Uredba doneta.

U Obrascu 1 jasno stoji da se radi o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika koji je ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade. U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 137. propisan je termin “prihod iz redovnog poslovanja ostvaren u prethodnoj godini”.

Prihodi iz redovnog poslovanja su poslovni prihodi klase 6 – Prihodi, grupa 60-65 kontnog okvira u skladu sa članom 49. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 89/20).

Početak postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja propisan je odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u slučajevima kada poreski obveznik nije izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davanja u roku iz člana 71. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Članom 71. stav 2. ostavlja se mogućnost poreskom obvezniku koji u celosti ili delimično nije o dospelosti izmirio dug po osnovu javnih prihoda, odnosno sporedna poreska davanja, da u roku od pet dana od dana prijema opomene izmiri svoja dugovanja sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate obaveza navedenih u opomeni.

Uredno dostavljenom opomenom za dospeli neplaćeni porez i sporedna poreska davanja daje se mogućnost poreskom obvezniku da u zakonom propisanom roku izmiri dugovani porez, kao i da sa nadležnom LPA usaglasi stanja ako se ne slaže sa iznosom dugovanog poreza iz opomene. Ukoliko se poreski obveznik ne pojavi sa primedbama na stanje dugovanog poreza iz opomene ili ukoliko ne izmiri predmetni porez, smatra se da se poreski obveznik složio sa iznosom dugovanog poreza u opomeni i da je dug nesporno utvrđen i da su se stekli uslovi za početak prinudne naplate. Međutim, dešava se da poreski obveznik nije postupio po opomeni i da je postupak prinudne naplate otpočeo donošenjem rešenja.

S druge strane, obaveza je poreskog organa da u poreskom računovodstvu ima tačna i ažurna stanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje je data opomena poreskom obvezniku, kao i da po službenoj dužnosti vodi računa o apsolutnoj zastarelosti.

 Obveznik može istači zahtev za utvrđivanje zastarelosti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pri čemu se o zastarelosti odlučuje poreskim upravnim aktom posmatrajući stanje na karticama poreskog obveznika u poreskom računovodstvu na dan dostavljanja zahteva o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.

Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.

S obzirom da je utvrđeno da je postupak prinudne naplate otpočet za dug koji nije tačan i da su po zahtevima poreskog obveznika izvršene korekcije po osnovu zastarelosti i zbog neuredne dostave rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, donešena su poreska upravna akta koja su proknjižena u poreskom računovodstvu, obaveza je da se takođe koriguje i doneto rešenje o prinudnoj naplati. Naplaćuje se tačan iznos poreskog duga. U skladu sa tim, koriguje se i iznos uvećanja poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu (5%).

Procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, u konkretnom slučaju sprovodi nadležni organ na teritoriji lokalne samouprave (lokalna poreska administracija), nadležan da utvrdi visinu poreza na imovinu. Ukoliko takav organ ne postoji, ili nije formiran na teritoriji te lokalne samouprave procenu tržišne vrednosti vrši Poreska uprava. Procenu tržišne vrednosti prema Zakonu o javnoj svojini, poslednjim izmenama Zakona predviđeno je da vrši i licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda.

Na pitanje da li se u konkretnom slučaju procenjuje tržišna vrednost stana i tržišna vrednost zemljišta, mišljenja smo da je potrebno izvršiti procenu i jednog i drugog obzirom da je objekat izgrađen samo na delu parcele koja je nekoliko puta veća od površine objekta.

Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti objekta i zemljišta potrebno je da se krene od Informacije o lokaciji i podataka iz nje kako bi se utvrdio tzv. “kapacitet lokacije” i šta budući vlasnik parcele može na njoj da sagradi, kako bi se uradila što realnija procena tržišne vrednosti. Tek nakon prikupljanja svih relevantnih informacija doći će se do podatka po kojoj ceni treba sprovesti postupak otuđenja u postupku koji je propisan Zakonom o javnoj svojini i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, broj 16/18).