Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke. 

Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „...na nabavku...čija je procenjena vrednost manja od...“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.

Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u drugom stavu te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.

Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu. To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).

Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.

Dakle, iz svega napred navedenog proizilazi da se misli na iznose procenjenih vrednosti na godišnjem nivou (odnosno višegodišnjem, ako se planira nabavka čiji ugovor traje više od godinu dana), iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno. Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

Primera radi, pravila koja se odnose na određivanje procenjene vrednosti nisu prekršena onda kada naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, ali na svaki od njih primenjuje pravila otvorenog postupka.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i posebnom odlukom o lokalnim komunalnim taksama, koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uređeno je plaćanje lokalnih komunalnih taksi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje, prava, predmeta i usluga.

U skladu sa članom 12. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, obveznik lokalne komunalne takse jeste korisnik prava, predmeta i usluga za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse, a član 13. propisuje da taksena obaveza nastaje danom početka korišćenja prava, predmeta ili usluge za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse i taksena obaveza traje dok traje korišćenje prava, predmeta ili usluge.

Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuju se iznosi lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru i može biti propisano da se utvrđuju zavisno od:

• registrovane pretežne delatnosti obveznika, odnosno delatnosti koju obveznik obavlja, predviđene Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Uredbom o klasifikaciji delatnosti,
• veličine pravnog lica,
• dela teritorije, odnosno zone u kojoj se delatnost obavlja,
• tehničko-upotrebne karakteristike objekta u kome se obavlja delatnost.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuju se i olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse za isticanje firme na
poslovnom prostoru.

Članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je koji obveznici ne plaćaju firmarinu, kao i koji su najviši iznosi firmarine
za određene kategorije obveznika, u zavisnosti od vrste delatnosti i veličine pravnog lica, u smislu Zakona o računovodstvu.

Stavom 1. člana 15a propisano je da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).

Prema članu 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.

U navedenom članu Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu pobrojana mikro pravna lica, jer je ova kategorija pravnih lica uvedena
u Zakon o računovodstvu kasnije, pri čemu se odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu menjale nakon toga. To je činjenica
koju obveznik prevashodno ističe u žalbi.

U vezi mogućnosti utvrđivanja firmarine za mikro pravna lica, u prilogu je Mišljenje Ministarstva finansija iz 2014. godine, u kome je navedeno da se i mikro pravnim licima može utvrđivati firmarina i u odgovoru na žalbu može se pozvati na ovo Mišljenje koje je obavezujuće za postupanje LPA, u skladu sa članom 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Uslov za utvrđivanje firmarine i mikro pravnim licima je da u odluci skupštine jedinice lokalne samouprave bude propisan iznos firmarine i za mikro pravna lica, u skladu sa navedenim mišljenjem.

Navod obveznika u žalbi da odluka JLS mora biti u skladu sa zakonom nije od uticaja na rešavanje predmetne žalbe, već se po tom pitanju može pokrenuti ocena ustavnosti same odluke. LPA ima obavezu da postupi po odluci koju je usvojila skupština JLS. U vezi navoda žalbe pod rednim brojem 5, koji se odnose na procenu poreske osnovice metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene, potrebno je u postupku po žalbi konstatovati da se isti ne odnose na utvrđivanje firmarine, već se osnovica utvrđuje na osnovu podnete prijave i raspoloživih podataka za predmetnog obveznika, kao i primenom elemenata propisanih Zakonom i odlukom JLS.

Pravno lice koje je podnelo žalbu obavlja delatnost proizvodnja električne energije, koje spada u grupu delatnosti "elektroprivreda", pa u tom smislu mišljenja smo da se iznos firmarine može propisati do 10 prosečnih zarada.

U postupku po žalbi može se istaći i pozivati se na tekstualni deo Odluke, u kom su pobrojana i mikro pravna lica.

Napominjemo da je uslov za plaćanje firmarine i to da je firma zaista i istaknuta, što znači da u spisima predmeta treba da se ima ili prijava obveznika ili zapisnik o uviđaju sa lica mesta kojim se to dokazuje. Iako obveznik to ne osporava, bitno je znati da je i to uslov za plaćanje firmarine.

Misljenje Ministarstva finansija_mikro pravna lica.pdf

Na osnovu člana 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2019 i 89/2019) određeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade.

Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:

1) veliki uticaj na životnu sredinu;

2) srednji uticaj na životnu sredinu;

3) mali uticaj na životnu sredinu.

Delatnosti su razvrstane prema kriterijumima iz Priloga koji je sastavni deo Uredbe.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika na velika pravna lica, srednja pravna lica, mala i mikro pravna lica u smislu ove uredbe vrši se shodno zakonu kojim se uređuje računovodstvo. Iznos naknade u smislu ove uredbe utvrđuje se za kalendarsku godinu.

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:

1) velika pravna lica 500.000,00 dinara;

2) srednja pravna lica 125.000,00 dinara;

3) mala pravna lica 50.000 dinara;

4) mikro pravna lica i preduzetnika 5.000,00 dinara.

Delatnost udruženja na osnovu ove Uredbe i Priloga koji je njegov sastavni deo, spada u delatnosti koje imaju mali uticaj na životnu sredinu. U samom Prilogu nalaze se razvrstani pod SEKTOR S - Ostale uslužne delatnosti, šifra delatnosti 94 - delatnost Udruženja.

Savetujemo da udruženja građana pre podnošenja poreske prijave elektronskim putem posredstvom portala LPA, provere u Prilogu Uredbe da li je obuhvaćena šifra delatnosti za koju su registrovani, te ukoliko je to slučaj – da izvrše podnošenje prijave.

Na osnovu podnetih prijava, a pre izrade rešenja, ukoliko postoje određene dileme i posebnosti za specifične slučajeve, LPA može od Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine zatražiti zvanično mišljenje i tumačenje.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa članom 134. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je:

pravno lice i preduzetnik koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, odnosno fizičko lice koje utiče na životnu sredinu;

vlasnik teretnih vozila, odnosno lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji JLS sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.

U skladu sa članom 138. stav 1. Zakona, obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. ovog zakona, dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19) – plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Članom 2. Uredbe propisani su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika i utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove Uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Stručna služba SKGO ukazuje da je razmatranje u istom smislu bilo, pored ostalog, predmet korespodencije grada Beograda i ministarstva nadležnog za životnu sredinu i da su ova razmatranja posredstvom SKGO, preneta svim JLS u okviru relevantnih Mreža. Sa druge strane, u saradnji sa lokalnim samoupravama, SKGO i dalje uočava da se postupanje po ovom pitanju razlikuje, te je jedan od zaključaka da je u daljem radu na predmetnim propisima (pre svega, Zakonu i Uredbi) potrebno ovo pitanje preciznije urediti (posebno u smislu formulisanja/uređivanja postupanja kod novoosnovanog pravnog lica u pogledu ograničenja od 0,4% ostvarenog prihoda u prethodnoj godini u skladu sa članom 137. Zakona – budući da lice nije ni postojalo u prethodnoj godini).

S tim u vezi, u nastavku iznosimo dva glavna usmerenja u postupanju po ovo pitanju:

• prema stanovištu ministarstva nadležnog za životnu sredinu, u slučaju da je obveznik osnovan u toku perioda za koji se vrši utvrđivanje naknade, podnosi se prijava organu nadležnom za utvrđivanje naknade (i to svim LPA na čijim teritorijama se obavlja delatnost), s obzirom da su ti podaci od uticaja na utvrđivanje naknade. U vezi sa ovim, ministarstvo je iznelo stav da se naknada za odgovarajuću kalendarsku godinu utvrđuje srazmerno periodu obavljanja aktivnosti koje su od uticaja na životnu sredinu. Prilikom popunjavanja prijave obveznik naknade popunjava i podatak o početku obavljanja delatnosti (datum) što je od značaja za donošenje rešenja o utvrđivanju naknade. U ovom slučaju, pretpostavka je da se za referentni prihod u prethodnoj godini posmatra iznos “0 RSD” (nije ga bilo, pravno lice nije obavljalo delatnost) i u odnosu na to, utvrđuje naknada.
• Drugi pravac postupanja uočen kod JLS jeste da se opredeljuju da se za novoosnovane obveznike ne utvrđuje naknada, tj. preovladava stav da ne postoji dovoljan i precizan pravni osnov za utvrđivanje naknade u bilo kom iznosu. Ovo stoga što će pravno lice koje je osnovano 2020. godine – razvrstavanje imati tek po završnom računu za 2020. godinu (u toku 2021. godine), ali ono neće imati prihod iz prethodne godine (u odnosu na koji naknada ne može biti veća od 0,4%). Dalji razlog za ovakav stav je taj što, ukoliko bi se takvim obveznicima utvrdila naknada na pun iznos propisan Uredbom, oni bi bili u nepovoljnijem položaju od obveznika koji imaju prihod čijih 0,4% je manje od propisanog iznosa naknade, a što bi posledično moglo da dovede do žalbi na rešenja i plaćanja troškova.

U prilogu je i dokumentacija  koja može biti značajna i za neka druga pitanja i vezi sa predmetnom naknadom.

ZAHTEV za misljenje Ministarstvo ZS.pdf

ODGOVOR na Zahtev za misljenje.pdf

Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, br. 43/2011, 123/2014 i 88/2019) uređeni su izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana, odnosno političkih subjekata.

Članom 16. ovog zakona, propisano je da se sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, poslanike, odnosno odbornike određuju na nivou od 0,105% poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave.

Dakle, visina sredstava za redovan rad političkih stranaka koje se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave, određuje se na nivou od 0,105% planiranih poreskih prihoda budžeta JLS za godinu za koju se budžet donosi (prihodi planirani na grupi konta 71 – Porezi, odnosno u ovom slučaju u odluci o budžetu JLS za 2020. godinu. Ovako utvrđen iznos sredstava se u budžetu jedinice lokalne samouprave planira na rashodnoj strani na ekonomskoj klasifikaciji 481- Dotacije nevladinim organizacijama. 

U skladu sa odredbama člana 17. ovog zakona, raspodela sredstava za finansiranje redovnog rada političkih partija vrši se političkim subjektima koji su osvojili mandate u predstavničkim telima srazmerno broju glasova, obračunatih tako što se broj glasova do 5% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 5% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1.

Političkom subjektu koji je na izborima nastupao kao koalicija sredstva se dele prema koalicionom sporazumu.

Srazmerni deo pripadajućih sredstava, nadležni organ jedinice lokalne samouprave prenosi političkim subjektima svakog meseca, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec.

Izborna komisija JLS donosi Izveštaj o sprovedenim izborima za odbornike JLS koji, između ostalog, sadrži broj glasova i mandata koji su osvojile pojedine liste. Na osnovu navedenog izveštaja, nadležna finansijska služba vrši obračun raspodele sredstava na način predviđen članom 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno srazmerno broju glasova. Dakle, za isplatu je dovoljan izveštaj Izborne komisije i obračun finansijske službe (ne donosi se posebno rešenje za raspodelu sredstava), na osnovu kojeg se sredstva prenose političkim subjektima svakog meseca, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec.    

Izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, došlo je do promene koja se odnosi na cenzus, prema kojoj u raspodeli mandata učestvuju sve izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova birača, umesto minimalnih 5% predviđenih u prethodnom zakonskom rešenju.

Međutim, kako odredbe člana 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nisu menjane, prilikom obračuna raspodele sredstava za osnovicu se uzima broj glasova političkog subjekta, tako što se broj glasova do 5% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 5% koeficijentom 1. 

U nastavku je dat primer načina raspodele sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata nakon sprovedenih izbora u skladu sa trenutno važećim članom 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Primer obračuna raspodele sredstava za redovan rad političkih subjekata:

U JLS održani su izbori. Broj ukupnih glasača je 35.000. Na izborima je učestvovalo pet političkih stranaka.

Stranka 1 je osvojila 13.100 glasova

Stranka 2 je osvojila 15.250 glasova

Stranka 3 je osvojila 4.750 glasova

Stranka 4 je osvojila 1.000 glasova

Stranka 5 je osvojila 900 glasova

Obračun ispod propisanog cenzusa je: 35.000 i 5% = 1.900 glasača.

Obračun iznad propisanog cenzusa je: 35.000 – 1.900 = 33.100 glasača.

Prva tri politička subjekta prelaze cenzus od 5%, a četvrti i peti su ispod cenzusa.

Osnovica za obračun raspodele sredstava utvrđuje se tako što se uzima broj glasova do 5% glasača i množi koeficijentom 1,5 (1.900 x 1,5 = 2.850), a važeći broj glasova iznad 5% množi se koeficijentom 1 (33.100 x 1 = 33.100). Na taj način se dobije osnovica od 35.950 glasova.

Ukupno planirani poreski prihodi budžeta JLS iznose 2.815.000.000,00 dinara. Iznos za raspodelu budžetskih sredstava na političke subjekte koji su prošli cenzus utvrđuje se tako što se planirani poreski prihodi (prihodi planirani na grupi konta 71-Porezi), množe sa 0,105% (2.815.000,00 x 0,105%) i dobije se ukupan godišnji iznos sredstava od 2.955.750,00 dinara (sredstva planirana na rashodnoj strani na aproprijaciji namenjenoj za finansiranje rada političkih partija i na ekonomskoj klasifikaciji 481-Dotacije nevladinim organizacijama).

Raspored sredstava vrši se na osnovu odnosa ukupnog broja glasova onih koji su prešli 5% i ukupnog broja glasova ispod 5% i za utvrđeni indeks se uvećava broj glasova svakog političkog subjekta koji je prešao 5%.

Odnos onih koji su prešli 5% u odnosu na ukupan broj (osnovicu za obračun raspodele sredstava) je:  33.100 : 35.950 = 92,07%

Odnos onih koji nisu prešli 5% u odnosu na ukupan broj (osnovicu za obračun raspodele sredstava) je: 2.850 : 35.950 = 7,93%

Broj glasova onih koji su prešli 5% povećavaju se srazmerno za: 7,93 : 92,07 = 8,613%

Pripadajući iznos sredstava za svaku stranku koja je iznad cenzusa propisanog članom 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, utvrđuje se množenjem broja preračunatih glasova sa iznosom sredstava po jednom glasu. Iznos sredstava po jednom glasu utvrđuje se tako što se ukupno planirani iznos sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata podeli sa ukupnim brojem preračunatih glasova (2.955.750,00 : 35.950 = 82,2183 din/preračunatom glasu).