Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji iznos dnevnice za službeno putovanje u zemlji treba isplaćivati zaposlenima u turističkoj organizaciji kao indirektnom korisniku budžeta?
Članom 118. stav 1. tačka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za vreme provedeno na službenom putovanju u zemlji.
Članom 3. Zakona o radu propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Takođe, istim članom definisano je da je pravilnik o radu opšti akt preduzeća kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa kao i slučajevi u kojima se donosi pravilnik o radu:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
Obzirom da ne postoji kolektivni ugovor za zaposlene u turističkim organizacijama (odnosno ne postoji uopšte za oblast turizma), turistička organizacija osnovana od stane jedinice lokalne samouprave može u slučajevima predviđenim u članu 3. Zakona o radu, doneti pravilnik o radu kojim će između ostalog definisati pravo zaposlenog na naknadu troškova za službena putovanja u zemlji kao i iznos naknade (dnevnice). Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom. Pravilnikom se ne mogu utvrditi manja prava za zaposlene niti se zaposleni može staviti u nepovoljnji položaj od onoga što je utvrđeno Zakonom o radu.
U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn. i 86/2019), ne oporezuje se do 2.349,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa. Na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 10%.
Da li je potrebno da se, u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu (čl. 6) organizuje javna rasprava, odnosno da li može da se organizuje u postupku donošenja odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu?
Prema članu 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.
U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostavrenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u period od 1. januara do 30. septembra tekuće godine.
Prema tome, nema zakonskog osnova da odluka o prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza nan imovinu bude predmet javne rasprave, niti postoji pravni osnov da se javnom raspravom utiče na visinu prosečnih cena dobijenih na osnovu cena ostavrenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u period 1.1. do 30.09. tekuće godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Preduzeće iz inostranstva je kupilo poslovnu zgradu u opštini. Dobijena je samo kopija ugovora bez ikakvih drugih podataka o zastupniku u Srbiji. Kako se niko nije duži vremenski period odazivao, pokušano je preko Kancelarije za nerezidente da se dobije PIB i da se zaduži po službenoj dužnosti, ali to nije bilo moguće jer pravno lice mora da ima ovlašćenog punomočnika koji će PIB zatražiti. Kako postupiti u navedenoj situaciji, tj. kako zadužiti porezom na imovinu to pravno lice?
Prema članu 27. stav 2 tačka 6) ZPPPA, PIB je dužno da ima nerezidentno pravno lice koje određuje punomoćnika u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. ovog zakona.
Članom 14. stav 2. ZPPPA propisano je da je poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice - nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.
Članom 16. stav 1. tačka 2) ZPPPA propisano je da Poreska uprava po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku upravu o svom punomoćniku. Stavom 3. istog člana zakona propisano je da se zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja zastupniku i objavljuje na internet strani Poreske uprave i oglasnoj table Poreske uprave. Skrećemo pažnju na stav 5. navedenog člana koji propisuje nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti, koju ste u obavezi da vi isplatite i da potražujete kasnije od poreskog obveznika.
Članom 28. stav 9. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ne podnese prijavu za registraciju, Poreska uprava će po službenoj dužnosti dodeliti PIB, na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.
U skladu sa navedenim, smatramo da LPA može podneti pisani zahtev za dodelu PIB-a po službenoj dužnosti Centrali Poreske uprave, sa obrazloženjem da obveznik nije izvršio otvaranje PIB-a. Uz zahtev treba priložiti kopiju ugovora o sticanju nepokretnosti, kao dokaz o postojanju obaveze dodeljivanja PIB-a po službenoj dužnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Sproveden je postupak prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika i nakon sprovedenog postupka, nepokretnosti su prešle u svojinu JLS (obzirom da se nepokrentost nije prodala u zakonskom roku). Kako je rešenje kojim se nepokretnosti prenose u svojinu JLS postalo konačno i pravosnažno, podnet je zahtev katastru za upis svojine u korist opštine. Da li nakon donošenja rešenja katastra o upisu u svojinu JLS treba sačiniti zapisnik ili doneti neko rešenje? U toku postupka prinudne naplate sačinjen je zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti, određivanju početne vrednosti, ali se nije pristupilo zapleni nepokretnosti obzirom da je objekat bio evidentiran u katastru.
Pošto su ispunjeni zakonski uslovi za predaju nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza, predaja nepokretnosti između LPA i poreskog obveznika izvršiće se zapisnički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. O danu predaje, koji će se naknadno odrediti, poreski obveznik će biti pismeno obavešten. Naime, odredbom člana 111. stav 10. zakona, propisano je da se na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Takođe, smatramo da rešenje o prenosu nepokretnosti u visini 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti u svojinu JLS, u dispozitivu treba da sadrži i nalog kako će se izvršiti faktička predaja nepokretnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ministarstvo građevine, saobraćaja i infastrukturire je za jedan stambeno-poslovni objekat poništilo ranije građevinsku dozvolu i uradilo novu građevinsku dozvolu u toku legalizacije bespravno izgrađenog objekta. Od kog datuma (nedovršeni objekat) podleže oporezivanju imovine, a radi se o objektu koji je veći od 500 m2?
Nastanak poreske obaveze za zgrade u izgradnji površine preko 500 metara kvadratnih (osim zgrada koja se smatra ekonmskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja) uređen je članom 10. stav 3-5. Zakona o porezima na imovinu.
U svrhu pojašnjenja nastanka poreske obaveze za objekte preko 500 metara kvadratnih (osim zgrada koja se smatra ekonmskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnu građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja) Ministarstvo finansija izdalo je Objašnjenje u vezi nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu za zgrade u izgradnji, bez građevinske dozvole,odnosno za koje je protekao propisani period od pravosnažnosti građevinske dozvole, na kojima su izvedeni grubi građevinski radovi sa konstruktivnim sklopom.
Objasnjenje zapoceti objekti.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.